Виртуелни Научни Клуб

Научни клуб Кикинда организовао је 21. фебруара радионицу „Магична оловка“ која је одобрена на Јавном позиву Центра за промоцију науке 2022. године. Радионица је одржана у Мејкерс спејсу Научног клуба у Кикинди.

Ученици четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ из Кикинде имали су прилику да науче како се користи 3Д оловка и да са њом цртају у све три димензије. На тај начин стварали су опипљиве предмете, тако што из оловке уместо мастила „цури“ пластика одностно ПЛА филамент.

Реализатор Дејан Лазић, деци је припремио шаблоне за цртање, на којима су били делови куће које су касније тимским радом склапали и правили јединствене грађевине које су се разликовале по боји и облику. На тај начин учесници су стицали нова знања, развијали креативност и тимски рад. Радови које су ученици направили биће изложени у простору Мејкерс спејса Кикинда.

Зaвршнo прeдaвaњe у прojeкту Пoвeрeњe у нaуку – пoвeжимo сe сa нaукoм : „(Aстрo)физикa у учиoници ДA или НE“ рeaлизoвaнo je 13. марта у  Нaучнoм клубу у склoпу aктивнoсти гoдишњeг прoгрaмa нaучнoг клубa. Реализацију предавања омогућио је Центар за промоцију науке. 

Др Mилaн Mилoшeвић сa Дeпaтмaнa зa физику Прирoднo- мaтeмaтичкoг фaкултeтa у Нишу, гoвoриo je o мeсту aстрoфизикe у oднoсу нa aстрoнoмиjу, пojaсниo зaштo  она спaдa у пoсмaтрaчкe нaукe, кojи су кoрaци у рeдoслeду и тeшкoћaмa изучaвaњa, прикупљaњу пoдaтaкa и прoцeсимa сaзнaвaњa  oвe кoмплeкснe нaукe. Гoвoриo je o прaктичнoj aстрoфизици, прeдстaвиo вeлики брoj сoфтвeрa   кojи нaстaвницимa мoгу бити пoмoћ при рeaлизaциjи тeмa из oвe oблaсти и крoз линкoвaну прeзeнтaциjу  упутиo нa кoриснe aлaтe зa изучaвaњe aстoфизикe.Toкoм прeдaвaњa  укaзao je нa  вaжнoст и дoстигнућa нaукe   дaнaс  зa друштвo и шкoлски систeм, кao и пojaшњeњe бeнeфитa oд истрaживaњa и нaукe . Прeдaвaњe je прaтилo 58  нaстaвникa oснoвних и срeдњих шкoлa. 

Др Mилaн Mилoшeвић  је члaн рeдaкциje чaсoписa Aстрoнoмски мaгaзин и Aстрoнoмиja. Дугoгoдишњи  је бoрaц зa рaзoткривaњe aстрoлaгaриja и oстaлих квaзинaукa нa Интeрнeту и ширe. Члaн је  Друштвa физичaрa и Aстрoнoмскoг друштвa Aлфa. Бави се популаризацијом науке и приближавања науке младима.

Научни клуб Кикинда организовао је радионице „Невидљива бића пријатељи или непријатељи“, које подржао Центар за промоцију науке на Јавном позиву 2022. године. Наставница хемијско-технолошке групе предмета Наташа Глигорин и наставнице математике Јелена Вукобрат и Драгана Воларов реализовале су радионице за децу предшколског узраста и то 10. марта  у ССШ „Милош Црњански“  а другу радионицу  11. марта 2023.  у Научном клубу Центра за стручно усавршавање Кикинда.

Првог дана радионица је  обухватала активности којима је  учесницима приближен појам бактерија, шира свест о њиховој распрострањености и могућој опасности и важност свакодневне хигијене. Деца су узимала узорке са површина где претпостављају  да има мноштво бактерија и пратити њихово развијање током два дана.

Другог дана уз фотографије слова, биљака, инсеката, зграда, људског тела и предмета, кроз разговор децу су наведена  да размишљају о симетрији, складу и схватају шта је све симетрично око нас. Уз помоћ огледала видели су  како се ствара симетрична слика.

На крају дугог дана организована је изложба радова свих учесника.

Студенти Фармацеутског факултета у Београду – Јелена Бранковић и Михаило Пауновић, некадашњи ученици Гимназије Зајечар, одржали су презентацију о студентском часопису Фармацеутског факултета у Београду – СуПха. Промоција часописа одржана је 28. фебруара у просторијама Научног клуба. Ученици завршне године гимназије Зајечар имали су прилике да се упознају и продискутују о свим изазовима које са собом носи вођење једног научног часописа и писање научних текстова, али и да поставе питања и дискутују о различитим научним питањима. Уједно Научни клуб Зајечар је добио на поклон неколико последњих бројева овог часописа па ће тако у будућности прилику да се упознају са садржајем имати и они који нису били у прилици да присуствују самој радионици.

Часопис студента Фармацеутског факултета излази два пута годишње и оно што је занимљиво уређују га сами студенти. Поред фармације и популаризације науке покрива и низ других тема попут фотографије, књижевности и дизајна. Будући да су матуранти пред избором наставка свог школовања сматрали смо да би били одлична публика за један овакав догађај у коме би представили и часопис и уреднички посао.

Током промоције Јелена Бранковић и Михаило Пауновић најпре су презентовали најновији број часописа, а потом су и објаснили изазове са којима су се први пут срели током уређивања једне овакве публикације попут: креирања годишњег плана рада, писања и одабира текстова, дизајна
самог часописа, лекторисања, али и комуникације са управом факултета и штампаријом.
Присутне ученика највише је интересоваo процес писања чланака, што је била одлична увертира да их предавачи уведу у процес провере извора информација и коришћења литературе у сврху релевантности чланка.

У организацији Научног клуба Чачак реализован је пројекат одобрен по Јавном позиву Центра за промоцију науке, „Потрага за истином о симболима“.
У оквиру пројекта одржано је предавањe етнолога –антрополога о геометријској орнаментици и њеној симболици у словенској митологији. Предавање је дало смернице за истраживање и препознавање релевантних информација.
Радионица Културно наслеђе је реализована у Народном музеју у Чачку где су ученици били активни истраживачи у проналажењу геометријске орнаментике на старим предметима из етнолошке збирке, упознати са техникама израде тих предмета. Други део радионице односио се на упознавање са математичким знањима потребним за прикупљање и обраду података. У току пројекта ученици су користили технике самосталног истраживања, теренски обилазак, интервјуисање. Учесници пројекта су били изненађени сазнањима и открићима, али су разбили мистику у вези неких занимања и значаја математике, а увидели велики значај занатлија за развој краја.
Завршна активност одржана је 23. фебруара 2023. у Народном музеју у Чачку великом изложбом продуката.

У пројекту су учествовали ученици од 7. разреда основне школе и ученици до 3. године средње школе који су исказали креативне идеје као и озбиљна истраживања  у значењу симбола. Овим пројектом су многи учесници пројекта спознали боље своје корене и себе, што је овом узрасту веома значајно. Овај пројекат, у коме је учествовало 120 ученика, подиже мотивацију, радозналост и креативност.
Ауторке пројекта су Снежана Тошовић и Ивана Ћирјаковић.

Предавање „Наставници и школе у доба ИКТ-а”, одржано је у понедељак 27. фебруара у Научном клубу за 40 наставника. Путем Зум платформе предавање је пратило још 56 наставника. Предавање се реализује у оквиру пројекта Поверење у науку-повежимо се са науком, који је одобрен и финансиран од стране Центра за промоцију науке.

На предавању које су одржали проф. др Данијел Данковић и Милош Марјановић са Електронског факултета у Нишу, било је речи о формирању базе наставних материјала на српском језику и радионицама које је тим са факултета реализовао са ученицима основних и средњих школа. Посебна пажње је посвећена демонстрацији едукационих комплета електронских компонената који омогућавају ученицима да вежбају електронику и развијају логику. Централни део предавања био је посвећен представљању бесплатних софтверских алата који ученицима могу да помогну у решавању задатака из ИКТ области, као што су: Ltspice, Logisim, Tincercad. На крају предавања говорило се о алатима за комуникацију са ученицима, тестирање и анкетирање.

Предавачи су позвали наставнике да у сарадњи са Научним клубом Ниш организују радионице за ученике основних и средњих школа у наредном периоду.

У наставку пројекта Поверење у науку – повежимо се са науком, који је кроз активности годишњег програма планиран у Научном клубу, у понедељак 6. фебруара одржано је предавање „Савремене концепције научне и еколошке писмености“. Реализацију активности омогућио је Центар за промоцију науке.

Др Милица Марушић Јаблановић, психолог са Института за педагошка истраживања и предавач на Филозофском факултету у Београду, говорила је о овој комплексној теми за 80 присутних наставника основних и средњих школа. Она је појаснила како се некада схватала природно-научна писменост, колико је сложена улога школе у данашњем научном описмењавању ученика, шта је природно-научни идентитет и који су приступи одређења научне писмености. Такође је говорила о томе како се мери еколошка писменост, како се формира еколошки идентитет и осећај повезаности са природом.

На предавању је показан пример пилот-истраживања, у коме је испитана могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и про-еколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама.

У периоду од 30. јануара до 3. фебруара у Научном клубу реализован је пројекат за ученике под називом С.О.С. Пројекат је одобрен по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Двадесет ученика нишких основних и средњих школа били су у прилици да током пројекта науче Морзеову азбуку. У трајању од 5 дана, кроз 10 часова активне наставе и симулације ванредне ситуације на терену, ученици су поступно савладали основе радиотелеграфије. Радионице су садржале теоријски и практични део и током њих су учили о историјском аспекту развоја телеграфије, научном доприносу Семјуела Морзеа, Николе Тесле и Гуљерма Марконија. Ученици су имали практичну обуку у предаји знакова уз помоћ телеграфских тастера, симулирали израду антене и повезивање са радио станицом и међусобно комуникацирали Морзеовим сигналима. Путем пројекта набављене су 4 далекометне краткоталасне аматерске радио станице, које ће бити доступне у Научном клубу.

Задовољство што уче на овај начин и ван школских клупа показали су учесници пројекта ученици основних школа „Ратко Вукићевић“, „Душан Радовић“ и Краљ Петар I“ и средњих школа Економске и Прехрамбено-хемијске школе. Радионице је реализовао аутор пројекта Зоран Илић, координатор за аматерску радио гониометрију (радио оријентиринг) из Радио клуба „Никола Тесла“ у Лесковцу.

У Научном клубу Лесковац у оквиру Годишњег програма, који финансира Центар за промоцију науке кроз Јавни позив, одржана је прва у низу радионица „Темељ од камена“. Радионица је одржана у оквиру Зимске школе 18. јануара и са сигурношћу можемо рећи да је прикупила симпатије деце која су учествовала.

Учесници су се упознали са различитим врстама минерала и стена, имали су прилику да чују причу о њиховом стварању у разноврсним условима и периодима геолошке историје, да сазнају о значају улоге минерала и стена у геодиверзитету али и да изразе своју креативност правећи дрво на каменим подлогама.

Научни демонстратори су им представили минарале и полудраго камење: аквамарин, амазонит, ахат, аметист, розенкварц, цитрин, хематит, црвени јаспис, малахит…

Ово је тек прва у серији од три радионице о минералима које очекују децу у НК Лесковац.

Ко смо ми заиста када погледамо кроз научне наочаре? Какве везе род има са науком? Какав је наш однос са мобилним телефонима и њиховим интерфејсима?

И овог фебруара обележавамо Међународни дан жена и девојчица у науци, стављамо се у улогу научница и сазнајемо о њиховим великим и занимљивим открићима.

Поред школског програма, у Научном клубу ћемо, кроз радионицу о етичким изазовима, са одраслима промишљати могуће последице нових технологија по друштво. А крајем месеца ћемо угостити и отворити номадску мини галерију са низом радова Сунчице Пасуљевић Кандић и њене класе на Академији уметности у Новом Саду. Ова галерија је место које подстиче нове сусрете и разговоре, и показује нам где све можемо излагати уметност.

Програм Научног клуба можете видети овде.