Виртуелни Научни Клуб

Виртуелни Научни клуб је база материјала намењених школама, родитељима, самој деци као и људима свих узраста заинтересованим за науку. У овим материјалима можете да пронађете квизове, интерактивне задатке, упутства за кућне експерименте или научне приче које су настале у сарадњи наших научних демонстартора и деце. Позивамо вас да пронађете тему која вас интересује и уроните у свет науке!

Радионица ”Сова прати моду” одржана у Кикинди

Научни клуб Кикинда организовао је 17. новембра радионицу „Сова прати моду“. Радионица је одржана у просторијама научног клуба Кикинда, за ученике трећих и четвртих разреда основне школе. Програм је финансиран по Јавном позиву Центра за промоцију науке за 2022. годину.

Кикинда је међународно позната као место где презимљавају сове ушаре, и то као најмасовније зимовалиште ове врсте. Учесницима је на један занимљив начин представљен живот сова.

Радионица се састојала из два дела. У првом делу учесници су погледали кратку презентација о совама и њиховом начину живота, док су у другом израђивали брошеве од еко коже у облику сове. 

Аутор и реализатор радионице је Видица Штетин, професорка биологије и хемије. На радионици је учествовало укупно 22 ђака.

”КРАТКИ ВОДИЧ КРОЗ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ” у Лесковцу

У четвртак, 3. новембра, у просторијама научног клуба Лесковац одржано је предавање „Кратки водич кроз климатске промене“. Предавање је део Годишњег програма Научног клуба Лесковац који се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке.

Предавач и гост Научног клуба Лесковац  Владимир Ђурђевић, ванредни професор на Универзитету у Београду покушао је да појасни зашто наша планета постаје све топлија, брзином која је и њој и нама сасвим непозната, али и појасни шта ова убрзана промена са собом носи. Шта се то дешава са климом на Земљи и зашто? Чињеница је да се она убрзано мења, а разлог томе су и људи. Зашто је до данас глобално друштво урадило веома мало да овај проблем буде решен, и које су нам опције преостале за будућност?

Циљ предавања био је развијање свести о значају очувања животне средине и иницирања активности младих у својој локалној заједници на ову тему, а пратило га је више од 40 средњошколаца и професора града Лесковца .

О Милутину Миланковићу у Горњем Милановцу

У петак 4. новембра у малој сали Основне школе ,,Краљ Александар I”, поред предавања о животу и раду Милутина Миланковић, одржана је и интерактивна, креативна и едукативна радионица за децу од 6 до 15 година. На предавању и радионици присуствовао је 51 учесник, од тога 48 ученика старијег основношколског узраста и предшколаца и троје одраслих. На самом почетку наш предавач Давид Царевић упознао је ученике и децу са једним од 15 највећих умова света, српским научником, доктором техничких наука, математичарем, физичарем, Милутином Миланковић. Оно што им је фасцинантно било је број области науке у којима је био најзначајнији и најчувенији научник. Присутне је највише заинтересовало и највише су имали питања везана за његову теорију о осунчавању Земље и других планета, затим како је објаснио мистерију ледених доба као и да кретање Земље доводи до термичких појава на Земљи. На основу својих питања имали су прилику да се упознају са разним стварима везаним како за планете тако и за Сунчев систем. Тако су сазнали да се један кратер на Месецу и један на Марсу зове Миланковић, баш по овом нашем научнику.

Након упознавања о животу и раду овог научника кренули смо са интерактивном, креативном и едукативном радионицом. Старији ученици су припремили балоне разлишитих боја и величина у складу са планетом.Затим је кренуо интеративни разговор између свих присутних колико познајемо планете у Сунчевом систему, шта знамо о њима и сл. Овим путем деца су имала прилику да сазнају многе занимљивости везане за Сунчев систем кроз загонетне приче. За откривање тачног одговора било је потребно промишљање, па су деца врло активно учествовала у потрази за решењем.Када дају тачан одговор,податак који су сазнали остаје упамћен. Радионица је била врло динамична и прожета ведером и веселом атмосфером. За сам крај организовали смо квиз где је тачан одговор био име неке планете.Ко тачно одговори добија балон који носи име и боју те планете,тј.дете постаје та планета и има задатак да заузме положај те планете у Сунчевом систему. На крају сви су били задовољни ипонели су нова знања и искуства.

Обука за мејкерс машине у Кикинди

Научни клуб Центра за стручно усавршавање Кикинда организовао је 27. октобра обуку на ЦНЦ машини. Обукци је присуствовало 29 ученика и ученица средњих школа.

У уводном делу предавања учесници су могли да се информишу да је  у данашње време  машинска индустрија  незамислива без ЦНЦ машина. По конструкцији, ЦНЦ машине се не разликују пуно у односу на ручно контролисане машине. Основна разлика је додатак управљачке јединице и мотора који покрећу погонске осовине. Брзина обраде, прецизност, смањен број шкарта… само су неке од предности ЦНЦ машина у односу на ручно управљање. Постоји више нивоа управљања, нумеричко управљање, компијутерско нумеричко управљање, директно управљање и адаптивно управљање. Приктични део обуке биће посвећен G-code,  M-code, Ручном писању наредби, Генерисању наредби помоћу софтвера.

G-code је врста симболичког кода који се користи за навођење и контролу нумерички управљаних машина. G-code –ом се задаје брзина кретрања, правац и начин кретања, брзина обрадне главе… M-code представља додатни код G-codu  који контролише не геометријске функције као на пример стартовање и заустављање ротације обрадне главе, измена алата, укључивање и искључивање расхладне течности…Писање кода за CNC машине за простије облике и потребе може се израдити ручно. 

Припрема ЦНЦ машине за рад подразумевало је неколико операција. Постављање и причвршћивање обратка, одређивање нулте тачке предмета обраде, контролне тачке алата. Технолошка документација приликом израде комада треба да садржи следеће елементе-План операција и захвата, План стезања предмета обраде, План алата, План резања, Програмска листа.

На мини моделу ЦНЦ рутер, учесници су имали могућност да сами напишу G-code, мењају алат и пусте рутер у рад.

Реализатор: Небојша Миљевић

„Основци и архивистика“ у Смедереву

У простору Историјског архива Смедерево, 02. новембра одржана је друга од предвиђених четири радионице у оквиру пројекта „Основци и архивистика“. Пројекат реализују у оквиру Годишњег програма Научног клуба Смедерево, ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Вранова и Историјски архив Смедерево.

У овој радионици која је названа „Тражимо своју историју“ деветоро ученика шестог и седмог разреда имало је прилику да се упозна са грађом и материјалима које архив има о Вранову. 

Препознали су на фотографијама неке од зграда које и данас постоје у селу, Задружни дом, ОШ „Доситеј Обрадовић“…. пронашли документа за различите намене која су издавана њиховим прецима и другим становницима Вранова. Упознали су се са делом и значајем историјских радова учитеља Вулетића. Неда Мирић, архивиста, као и остали запослени у овој установи, пружиле су ученицима одговоре на најразличитија питања. Тијана Ђокић, педагог, Весна Симић, наставница историје и Наташа Голубовић, директорка ОШ „Доситеј обрадовић“ у Вранову,  дале су свој допринос овој радионици активним учешћем,  док је уједно ученицима подељен материјал за рад на терену. 

ЛЕГО радионице у Кикинди

Научни клуб Кикинда организовао је  радионице „Лего решења за одрживи развој“  које се финансирају по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Радионице су организоване у просторијама научном клубу Кикинда.

На радионици је учествовало 47 деце млађег школског узраста. Издвојена су  два врло битна проблема за планету Земљу: производња енергије и проблем загађења и потребе за рециклажом. Учесници су у групама од едукативних сетова Lego We Do 2.0 и Cubroid креирати и испрограмирати прво ветрењаче, како би се упознали са функционисањем едукативних сетова, а затим су креирали сопствена решења за решавање проблема производње енергије или решавање загађености.

НК Крагујевац у ваздушној бањи Рудник

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 24. септембра активности у оквиру пројекта „Ваздушна бања Рудник“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Циљ пројекта је стицање нових знања и искустава о планини Рудник, на мултидисциплинаран начин, кроз истраживачке активности. Учесници су имали прилике да развијају мејкер вештине у реалним околностима, кроз дружење, комуникацију и социјално оснаживање.

Активности су реализоване на терену, на планини Рудник. У срцу Шумадије, недалеко од Крагујевца, издиже се највиши шумадијски планински врх, резерват природе, планина са непроцењивим природним, историјским, географским и археолошким богатством. Због одличних климатских услова, велике осунчаности отком године, ваздушних струјања и високе јонизације ваздуха, планина је још 1922. године прогрлашена за ваздушну бању. Први део радионице представљао је шетњу планинским стазама Рудника, током које су учесници анализиралишуме букве, храста,планинског јавора, маховине, лишајеве и уочене гљиве и разговарали о процесима разградње пањева и њихове специфичне заједнице.

У другом делу радионице учесници су имали прилику да се упознају са узбудљивом историјом планине, географским специфичностима и рудним богатствима, а од прикупљеног материјала су правили таписерије, корпице и икебане.

Теренско истраживање, боравак и учење у природи буде у деци радозналост и истраживачки дух, што доприноси развоју стваралачке способности. 

Реализатор активности је Дејан Добричић, професор биологије у Првој крагујевачкој гимназији.

Ума бистрог до ваздуха чистог“ у Кикинди

Научни клуб Кикинда организовао је предавање, научну шетњу и квиз „Ума бистрог до ваздуха чистог“ који је финансиран на Јавном позиву Центра за промоцију науке. Активности су одржане у септембру и октобру ове године.

Активност је била намењена ученицима од шестог до осмог разреда основне школе.

Реализатор и аутор пројекта Мирослав Грујић повео је учеснике до неколико локација у граду на којима су узимали узорке ваздуха, а које су касније анализирали. Потом су учесници слушали предавање на којем им је представљен утицај загађености ваздуха на животну средину и здравље живог света. Упознали смо се и са узорцима загађења и мапирали зоне појачаног загађења у граду. 

После предавања одржан је и квиз, где су сви присутни показали своје знање о новим зеленим технологијама, највећим загађивачима слични, а најуспешнији учесници добили су и награде.

„Основци и архивистика“ у Смедереву

У простору Историјског архива Смедерево, 17. октобра одржана је прва од предвиђених четири радионице пројекта „Основци и архивистика“, у оквиру Годишњег програма Научног клуба Смедерево. Ово је пројекат који кроз Научни клуб Смедерево заједнички реализују ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Вранова и Историјски архив Смедерево.

У првој радионици која је названа „Шта је архив?“, десеторо ученика шестог и седмог разреда имало је прилику да се упозна са основним карактеристикама ове установе. Неки од њих су први пут ушли у простор у коме се чува архивска грађа, а неки су у тој грађи пронашли податке о својим прецима. Др Данијела Милошевић и Неда Мирић, архивисти, пружиле су ученицима одговоре на најразличитија питања од начина прикупљања грађе, њеног вредновања, начина чувања до технологије израде изложбених паноа. Ученици су имали прилике да се упознају са ликом и делом  знаменитог Смедеревца, Милана Ј. Стојимировића. 

Тијана Ђокић, педагог, Весна Симић, наставница историје и Наташа Голубовић, директорка ОШ „Доситеј обрадовић“ у Вранову дале су свој допринос овој радионици активним учешћем. Утисци ученика су позитивни, а дечија радозналост је учинила своје, те су овом приликом добили идеје о прикупљању грађе из свог окружења.

Предавање о Милеви Ајнштајн у Горњем Милановцу

У четвртак. 13. октобра у свечаној сали гимназије, у Горњем Милановцу, одржано је интерактивно предавање ”У сенци живота” о  животу и раду Милеве Марић Ајнштајн. Предавање је посетило 74 душе, 68 ученика, старијешколског и средњошколског узраста као и 6 одраслих.

У пуној свечаној сали гимназије докторанд и асистент Природно-математичког факултета из Крагујевца, Теодора Трифуновић упознала је присутне са основним чињеницама о животу чувене математичарке и физичарке Милеве Марић, која је у свету позната више по браку са Албертом Ајнштајном, него по свом научно-истраживачком раду. Пре самог предавања предавач је замолио присутне да активно учествују и без устезања износе своја запажања и сазнања како би заједничким снагама „стигли“ до неких логичких закључака и истина. Предавач је на самом почетку упитао присутне које су то информације или вести које они знају о Милеви, а нема доказа да ли су истините, како би током предавања успела да неке заблуде разреши и поткрепи доказима.

Један ученик рекао је да је негде прочитао како је Милева била бољи студнет од Алберта, други како је она заслужна за открића за која је и сам Алберт добио награду, трећи су изнели сазнања да је дипломирала пре њега, четврти да је имала јединцу из метематике, пети  о специфичностима њиховог брака, шести о супродстављању његове породице том браку  и итд… Током предавања уз помоћ прикупљених доказа сазнали смо да Милева није била бољи студент од супруга јер нам је Теодора приказала табеларни приказ њихових оцена. Сазнали смо да је велика заблуда да је имала лоше оцене из физике и математике током студија. Сазнали смо да је вероватни разлог супродстављања његове породице, њиховом браку, заправо различита вероисповест. Сазнали смо да Милева није завршила студије и да је оба пута била оцењена оценом 4, док се никада није сазнало која је оцена била довољна за позитиван исход и да је разлог томе вероватно и чињеница да је студирање жена и жене као научнице у том времену важило за табу. Дуго се разматрало о питању Нобелове награде и податка зашто је новац од исте завршио у Милевиним рукама, да ли зато што је била идејни творац, бивша супруга или зато што је идеју свога супруга практичним радом поткрепила.

Разматрале су се научне чињенице, подаци, вести, информације и др… На крају самог предавања дружење се наставило неформалним путем тако што су групице ученика и они одрасли, прилазили предавачу трудећи се да сазнају или разбију још по неку енигму о заиста мистериозном животу Милеве Марић. Потом су уследила и питања о самом процесу  студирања. Присутни су са одушвљењем поздравили ово предавање говроћи да се веома радују неком новом. Посебно су нам истакли како им се допада избор „млађег“ предавча јер им је данас било веома „опуштено“ и занимљиво и да су били слободни да активно учествују.