Виртуелни Научни Клуб

Једанаеста по реду Европска ноћ истраживача одиграће се последњег петка у новембру у чак 28.градова широм Србије.

Од 23. до 27. новембра Научни клуб Рановац и ОШ „Јован Шербановић“ из Рановца ће трећу годину заредом реализовати Ноћ истраживача уз промо активности које ће ове године на један другачији начин, у складу са тренутном ситуацијом, бити реализован у Рановцу, Петровцу на Млави и Крепољину.

Уз запослене и ученике ОШ „Јован Шербановић“ у Рановцу, активности ће реализовати и наши партнери:

• Средња школа „Младост“ из Петровца на Млави
• Народна библиотека „Ђура Јакшић“ из Петровца на Млави
• Удружење гљивара и љубитеља природе „Вилино коло“ из Петровца на Млави
• Основна школа „Јован Шербановић“ из Крепољина
• Основна школа „Жарко Зрењанин“ из Великог Лаола
• Завичајни музеј из Петровца на Млави.

Ове године ће се активности реализовати уз мањи број учесника у реализацији, али ће већина садржаја бити снимљена и емитована посредством канала нашег Научог клуба на Јутјубу.

Већ у понедељак ће на нашем каналу бити доступни снимци следећих активности:

• „Колико папир има живота“, коју реализују учитељи Марија Васиљевић и Милан Кецић заједно са ученицима подручног одељења ОШ „Јован Шербановић“ у Кладурову, где ће показати како се може рециклирати и шта све можемо са рециклираним материјалом.
• „Фотоинсектаријум“ је радионица и презентација кроз коју ће вас заједно са својим ученицима водити наставница биологије Мирјана Лукић где можете сазнати које су то угрожене врсте и како их заштитити, али и како инсектаријум може постати дигитални.
• Праћење физичког развоја и моторичких способности ученика“ је спортско-едукативна радионица чији су реализатори наставници физичког васпитања Бошко Гргић и Игор Шошић који ће покушати да представе како наш организам функционише када је под одређеним физичким напором.
• „Језичка супа чика Струпа“, радионица необичног назива коју реализује читав тим колега из ОШ „Јован Шербановић“ из Рановца, на челу са Златом Хекић – психологом и њеним сарадницима, Драганом Лукић – наставницом немачког језика, Јеленом Станковић – наставницом енглеског језика, Јованом Ивковићем – наставником српског језика и књижевности и Крстом Маслешом, наставником математике и информатике. Радионица је спој психологије, језика и информационих технологија, где ће реализатори покушати да увиде како ко од ученика који учествују у реализацији реагује на познавање страних језика под одређеним околностима захваљујући знањима из психологије и једне информатичке справице.
• „Мера киселости раствора“ је радионица коју заједно са ученицима ОШ „Жарко Зрењанин“ из Великог Лаола реализује наставница физике и хемије Наташа Ботић где ће вам показати како направити одређене растворе које користимо у свакодневном животу.

Од уторка до петка, реализоваће се активности на више локација, а све њих ћемо забележити камером и емитовати на нашем Јутјуб каналу:

• „Од глинених таблица до рачунара – писање кроз векове“ је радионица коју наставница историје Барбара Ивковић реализује на две локације – у ОШ „Јован Шербановић“ у Крепољину и СШ „Младост“ у Петровцу на Млави. Ученици са којима реализује ову активност дочараће вам како да самостално пишете уз одговарајући материјал клинастим писмом, хијероглифима, глагољицом, старословенском ћирилицом, а потом своје резултате упоредити са писањем на рачунару.
• „Паметна гаража уз Микробит“ и „Играјмо се архитектуре“ су радионице које наставници Иван Грујин, односно Зоран Мартиновић реализују у ОШ „Јован Шербановић у Рановцу. Пратећи прву можете сазнати шта је микробит и како да постанете мали програмери који ће уз помоћ ове занимљиве справице регулисати саобраћај у једној макети гараже. Друга се односи на то како настају планови за куће и зграде и повезаност уметности и науке у овом креативном поступку.
• „Интеграмирање“ и „Компетитивне игре о пандемијама и епидемијама“ су радионице које ће се такође реализовати у ОШ „Јован Шербановић“ у Рановцу. Првом ће се заједно са ученицима четвртог и петог разреда бавити наставник математике и информатике Крсто Маслеша и учитељица Сандра Антић, где ће код ученика поспешивати логичко размишљање кроз решавање одређених проблема системом елиминације и читањем „између редова“. Друга је квиз који реализује наставник историје Драган Милошевић који се односи на тренутну епидемиолошку ситуацију уз осврт на пандемије кроз историју човечанства.
• „Винчанска култура“ је назив радионице коју реализује Марија Свилар – археолог, сарадник Завичајног музеја у Петровцу која ће презентовати винчанску културу и покушати да оживи древна времена и представи шта је то ново откривено на локалитету Беловоде.
• “Грађанска наука“- учешће јавности у истраживању биодиверзитета – радионица где вас кроз цартсво гљива воде Марко Благојевић, Катица Јанковић и Данијела Соколовић, наставници биологије.
• “Неко нас посматра” – је презентација Ђорђа Богдановића – дипломираног физичара, која вам приближава небеска тела, њихово посматрање помоћу телескопа и мобилног телефона.
• „Занимљиви експерименти из биологије и хемије“ су радионице наставница тих предмета у Средњој школи „Младост“ – Будинке Драгуљевић и Борјанке Перић, где ће заједно са својим ученицима представити огледе везане за ове научне дисциплине.
• „Представљање и цртање 3D модела“ је радионица коју реализује Никола Анастасијевски, наставник информатике у СШ „Младост“ из Петровца на Млави.
• „Oд разнобојног праха до боја за сликање“ је активност коју реализује наставник ликовне културе Ђурђе Милошевић заједно са ученицима.
• За ЕУ ћоше је ове године задужена Др Сабина Хоџић, истраживачица на Институту за психоилогију рада на Универзитету у Грацу. Са њом ће онлајн разговарати Драгана Лукић и Јован Ивковић, наставници ОШ „Јован Шербановић“ у Рановцу на тему укључивања у европске пројекте и како то изгледа бити стипендиста Еразмус Мундус фондације.
• Наш овогодишњи истраживач је Др Маја Караман, редовни професор на ПМФ-у Универзитета у Новом Саду. Њена онлајн презентација ће пратиоце ове активности упознати са диверзитетом живих бића, посебно са разноликостима света гљива и значајем њиховог проучавања као основе за очување и заштиту животне средине.

Програм Научног клуба Рановац реализује се кроз пројекат ReFocuS 3.0. Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Кири.

Све информације о садржајима, локацијама и сатници овогодишње Ноћи истраживача могуће је проверити на сајту: nocistrazivaca.rs

Пројекат за наставнике основних и средњих школа под називом  „Настава на даљину- Искуства у различитим облицима наставе: телевизија, апликације за снимање, предности и мане“ реализован је 29.10.2020. у Научном клубу. Пројекат је одобрен као део годишњег програма Научног клуба Ниш за 2020. годину од стране Центра за промоцију науке Београд. 

Пројекат је окупио наставнике, којима је ова тема  тренутно актуелна и због поштовања препоручених епидемиолошких мера, непосредно предавање у сали пратило је 15 наставника, а 65 наставника укључено је путем апликације Зоом платформе.Наставници који су од почетка пандемије били укључени у пројекат снимања часова наставе на даљину путем платформи медијског система РТСа и снимили велики број часова, представили су примере добре праксе примене ИКТ-а у настави, могућност осмишљавања нових методичких приступа настави и упознали присутне са новим методама рада у дигиталном окружењу. 

О својим искуствима говорили су мр Дејан Бошковић, наставник биологије у ОШ „Иво Андрић“ у Београду и мр Анђелка Петровић, професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији у Београду.Часови ових наставника изабрани су као најбољи примери наставе на даљину  на наградном конкурсу ЗУОВа –Магија у рукама наставника. Овај пројекат и одржано тематско предавање су драгоцено искуство за све наставнике, који  су тренутно укључени у процес снимања часова за ученике. 

У петак 30.10.2020. г. у просторијама Научног клуба Ниш, реализована је научна представа „ Краљевска ботаника“. Ова активност део је пројеката планираног кроз активности НК за 2020. г. уз одобрење и финансијску подршку Центра за промоцију науке из Београда. 

Представу су осмислили и извели ученици осмог разреда ОШ „Душан Радовић“. Они су на научно популаран начин представили неколико ретких биљних врста Србије, географске регије у којима оне расту, као и културно историјска предања везана за одређена подручја и биљне врсте Ramonda serbica и  Ramonda nathaliae. Ученици у улогама познатих српских научника др Саве Петковића и др Јосифа Панчића, дочарали су изглед и значај ендемичних биљака, као и места где оне расту. Припрема представе обухватала је одлазак ученика и наставника на теренско истраживање у Јелашничку клисуру поред Ниша, која има статус „ Парк природе прве категорије заштите“ и као природно добро наше земље је од изузетног значаја. 

Популаризација науке кроз вршњачку едукацију, промовисање природних предела који нису довољно атрактивни деци школског узраста, а позната су по посебним одликама, као и упознавање са заштићеним биљним врстама, добит су за све присутне ученике и наставнике.У реализацији представе учествовали су наставници географије, биологије и српског језика: Марко Ђорђевић, Јелена Цветковић и Наташа Марковић.

Снимак целокупне представе биће достављен ЦПН –у уз наративни и финансијски извештај.

Пројекат одобрен по јавном позиву ЦПН а за 2020. г. „Сателитско осматрање у животној средини“, имао је прву активност у својој реализацији. Аутор пројекта Никола Младеновић, на састанку Актива наставника географије- подружница Географског друштва Ниш,  представио је пројекат и договорио активности за ученике, чим то епидемиолошка ситауција дозволи. 

Током пројекта кроз више радионица, ученици ће кроз презентације имати прилику да се упознају са сасавременим методама сателитског осматрања планете Земље и географским информационим системима и да сазнају на који начин се сателитски подаци користе усврху заштите животне средине. Заједно са предавачима учествоваће  у изради појединачних карата које се тичу природних ресурса, природних услова, загађења земљишта, воде, ваздуха, саобраћаја, заштићених природних добара. На састанку је представљена покретна Метеролошка станица, која је за потребе овог пројекта набављена уз финансијску помоћ Центра за промоцију науке. 

Састанак је одржан 20.10.2020. и на њему је учествовало 28 наставника  нишких основних и средњих школа, којин су упознати са овим пројектом.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у периоду 28-29.09.2020.године, радионице у оквиру пројекта „Илуструј сам свој речник науке“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршкупројектима промоије и популаризације науке у Научним клубовима. Радионице су реализоване у Научном клубу, и у два дана реализације, укупно је присуствовало 24. ученика из пет крагујевачких основних школа. 

Пројекат има за циљ да искористи пун потенцијал вршњака који се међусобно добро познају. Између вршњака се развија блискост, пријатељство и гради осећај припадности. Баш због ове чињенице вршњачка едукација представља посебан вид учења, пружа добар основ за развијање тимског духа и лакшег усвајања градива.

Ауторке и реализаторке пројекта су: Милена Живковић, истраживач сарадник на ПМФ-у Крагујевац и Александра Живадиновић, професор математике у Првој крагујевачкој гимназији.

На радионицама, учесници су добили потребан материјал за прављење тродимензионалних геометријских облика, разне логичке задатке и математичке мозгалице, као и потребан материјал за трагање за најинтереснатнијим подацима из биографија великана математике и физике.

Добијена решења и информације учесници су представили на креативан и другачији начин, а након активности водила се занимљива дискусија о повезаности ове две природне науке.

Ово лепо дружење завршено је квизом и доделом диплома учесницима.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 08. октобра.2020.године, радионице у оквиру пројекта „Ја – Чудесно Мало Биће“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. 

Радионице су реализоване у ПУ „Ђурђевдан“, у вртићу Бубамара, за четири групе предшколаца. Ауторке и реализаторке су: Сузана Милановић, струковни васпитач, специјалиста за драмско васпитање и Зорица Поповић, професор разредне наставе.

Циљ пројекта је популаризација науке и упознавање деце предшколског узраста са грађом и функцијом људског тела. Кроз занимљиве огледе и игру, као и едукативни филм на крају деца су имала прилику да на интересантан начин уче и истражују људско тело, грађу и функцију, и да уз помоћ едукатора, а и сами ситраживањем, дођу до одговора на нека од питања која имају везе са људским телом: Како „ради“ људско тело?, Зашто срце куца?, Шта је скелет? и др.

„Претпоставимо да негде постоји планета без школе и наставника, где нема учења на силу, а ипак, становници те планете живе заједно, разговарају и – замислите – науче све што им је за живот потребно! То је дететов начин учења. То је пут који оно следи. Оно учи све, незнајући да је то учење, и на тај начин узима мало од несвесног, мало од свесног, и корача стазама радости и љубави“ (Марија Монтесори)

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у периоду 26-27.10.2020.године, раидонице у оквиру пројекта „Природа ради за нас, а ми за њу?“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. 

Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције и одрживог развоја друштва. Њу чини природа која нас окружује, као и оно што је човек створио користећи науку и технологију како би задовољио своје потребе. Људске потребе су разнолике, расту и непрестано се мењају са развојем технологије. Нажалост, ресурса за задовољење тих потреба је све мање, док је у исто време негативан утицај људи на животну средину све већи. Овај пројекат понудио је могућност учесницима да направе макете индустријски јако важних постројења који чувају животну средину, а раде по законима физике.

Циљ пројекта је да се пробуди свест малдих људи о обновљивим изворима енергије и очувању животне средине. Ауторке и реализаторке су Милена Живковић, истраживач сарадник на ПМФ-у Крагујевац и Невена Пауновић, еколог.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у периоду 22.09.-08.10.2020.године, радионице у оквиру пројекта „Мала – велика хемија“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив пројектима за промоцију и популаризацију науке у Научним клубовима. 

У оквиру пројекта, у лабораторији Медицинске школе са домом ученика „Сестре Нинковић“ у Крагујевцу, реализоване су по три раидонице за две групе васпитача у предшколским установама.

Циљ пројекта је развијање способности код васпитача, а тиме и код деце, за извођење једноставних огледа и развијање когнитивних и моторних способности код деце предшколског узраста.

На почетку реализације пројекта организован је састанак са представницима вртића у Крагујевцу у циљу информисања о будућим корацима и временској динамици. Пријављени васпитачи су имали прилику да учествују у радионицама на којима су на динамичан и интерактиван начин, уз коришћење основних реквизита и хемикалија, научили основне ствари из хемије. Комбиновањем кратких предавања са експерименталним радом, кроз занимљиве примере, васпитачи су развили свест о сопственом знању о појавама и процесима у природи, развили одговорност, систематичност, прецизност у раду и позитиван став према учењу и своје способности, како индивидуалног, тако и тимског рада.

Крајњи исход пројекта је учешће деце кроз активности које ће васпитачи спровести у својим васпитним групама и вртићима.

Реализаторке пројекта су : Дејана Димитријевић Ћировић, професор хемије, Бојана Савић Богдановић, стручни сарадник – педагог и Десана Митровић, професор хемије.

Научни клуб Центра за стручно усавршавање реализовао је предавање на тему „Климатске промене и глобално загревање-узроци, последице и могућа решења“. Пројекат који је финансиран од стране Центра за промоцију науке одржан је у петак 30.10.2020. са почетком у 18 сати. Због мера које су прописане, нисмо били у могућности да примимо велики број слушалаца.

Учесници су упознати са  проблемима који су проузроковани глобалним загревањем, ширење свести и едукација о негативним последицама климатских промена, како би повећали мотивацију и свест о еколошким и друштвеним изазовима са којима се суочавамо.

Климатске промене су један од највећих изазова нашег времена и постоји јасан интерес и спремност земаља да се укључе у развој алата и стратегија широм света. Путем законодавства, многе државе покушавају да покрену глобалне трансформације, ка будућности кохезивног, партиципативног и транспарентног управљања, одрживости и добробити за читаво  човечанство. Међутим, климатске промене имају много слабости и суочавају се са неколико препрека, као што су: недовољна развијена свест о проблему, неадекватна врста наратива и метафора која ангажују људе у решавању оваквих проблема. Едукација може бити кључ за превазилажење ових баријера и омогућавање ефикасне комуникације! Нарочито трибине, где је могуће кроз визуелни садржај, коришћењем емотивнијег и лично релевантнијег језика помоћи у превазилажењу разлика између научних информација и личне одговорности појединца.

Кључни проблем у нашој земљи јесте недовољна информисаност становништа о овим проблемима, недовољно развијена еколошка свест, па је ова трибина једна од основних корака којим би се могао превазићи овај проблем. Учесници на овом предавању   упознати су са једном од најважнијих тема данашњице, проблемима климатских промена и глобалног загревања. Предавање има за циљ указивање на узроке, последице и проблема који настају због глобалног загревања, чиме би се повећала емпатија и свест о климатским проеменама, као и одговорност сваког појединца. 

Предавач: Бојана Васић

Пројекат „Издвој, скрој, направи спој за изум свој!“ реализован je 23. октобра, 2020. године, у оквиру Годишњег плана Научног клуба, у просторијама Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, Смедерево. Реализоване су планиране активности кроз радиoничарски рад. Учесници свих радионица, били су ученици 4.разреда ОШ „Иво Лола Рибар“, Скобаљ,  предвођени учитељицом Слађаном Добротом. 

Ученици су се најпре кроз презентацију упознали са отпадним  материјалима, изгледом, саставом и начинима обраде за даљу употребу кроз процес рециклирања. Радом кроз радионице усмерене на развој интересовања деце за проучавање екологије као науке, створени су изуми којима ће се доћи до решавања постојећих проблема поновном употребом предмета који су одбачени. Кроз експеримент, цртањем, дорадом, издвајањем, спајањем, компоновањем и креативним изражавањем, долази се до нових изума, стварања нових предмета који ће имати своју употребну вредност у новонасталим ситуацијама.

Као резултат пројекта креира се ново функционално наставно средство употребљиво као олакшица у раду ученицима који имају потешкоће у савладавању техника читања, рачунања и сналажења у свакодневним ситуацијама. На опште задовољство деце испробане су функционалне вредности новонасталих изума.

Ученици су  кроз радионичарски рад у оквиру пројекта имали прилику да схвате значај тимског рада, као и значај науке којом ће се решити постојећи проблем загађања животног окружења, али и стварање олакшица у раду ученика којима је неопходна техничка подршка.