Виртуелни Научни Клуб

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у петак, 10. јуна 2022. године, радионице у оквиру пројекта „У потрази за благом“ који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима.

Пројекат ,,У потрази за благом“ намењен је ученицима основних школа који су имали прилику да се упознају са законима оптике, ласерима, сензорима и другим компонентама.

Пројекат је реализован кроз радионицу која садржи огледе које ученици могу направити како у научном клубу тако и у школи и код куће. На почетку радионице сваки ученик је добио радну свеску за експерименте, у коју пише претпоставке, запажања и закључке. У свесци се налазе и детаљна упуства за израду огледа.

Применом закона оптике и повезивањем електронских компоненти, ученици су отвoрили ковчег у ком се налазила боца са невидљивом поруком коју требају да прочитају. На поруци се налази низ математичких и физичких проблема чијим решавањем су стигли до блага.

Аутори и реализатори су Далибor Рајковић и Александар Миленковић.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у уторак, 07. јуна 2022.године, у ОШ „Живадинка Дивац“, активност у оквиру пројекта „Зналци истраживачи“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ВОДА.

Мали зналци истраживачи, ученици првог разреда ОШ „Живадинка Дивац“ у Крагујевцу, имали су прилику да се кроз игру и забаву упознају са значајем воде за наш организам, и колика је маса 1 капи воде.

У другом делу радионице, у више група, имали су прилику да зводе експерименте са водом и тако истражују притисак, електрицитет, дифузију, стварање магије, рефлексију и обрнуту инверзију.

Циљ овог пројекта је развијање љубави према науци, упознавање са новим терминима и појмовима кроз игру, експеримент, истраживање, размишљање, уочавање. Циљ је да деца спознају магију науке и њене лепоте

Ауторка и реализаторка је Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимазији.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 04. јуна 2022.године, у Првој крагујевачкој гиманзији, активности у оквиру пројекта „Штазнамо о води?“, који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Већина наставника користи гуглове едукативне алате, нарочити гугл учионицу.Како би поменуту платформу учинили више интерактивном, могуће је направити едукативну игрицу преко гугл упитника, ескејп рум која може заменити методу учење по станицама. У онлајн окружењу ова метода омогућава ученицима да
решавају задати проблем и давањем тачног одговора могу кликом на поље „следеће” прећи у следећу просторију (станицу) са новим проблемским задацима.

Како би разумели начин кретања кроз ову научну игру неопходно је ученицима унапред дати мапу кретања кроз „просторије”. Уз одговарајуће дигиталне вештине неопходно је осмислити садржај, пронаћи и дизајнирати слике и све спаковати у гугл упитник. Ученици треба да се поставе у улогу детектива да истражују у постављеном материјалу, датим сликама или мултимедијалном садржају и тако добију идеју како да реше проблем, а тиме и добију кључ којим напуштају једну и улазе у другу просторију..

Тема игре била је вода у СТЕАМ-у. Учесници су решавали проблемске задатке везане за воду, и упознали се са начином креирања едукативне игрице у гуглупитнику.

Аутори и реализатори су: Ана Марковић, професор физике и Катарина Вељковић, наставник математике и рачунарства и информатике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 27. маја 2022. године, у Првој крагујевачкој гиманзији, активности у оквиру пројекта „Физика роњења“,који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Вероватно једна од најчуднијих материја у нашем универзуму јесте вода.

Зашто?

Сваки молекул воде који постоји у нама и око нас егзистира већ билионима година. 70% наше планете је вода. ⅔ нашег тела сачињава вода, али ипак то није окружење у којем живимо. Одувек је човек желео да рони и тако истражује морске дубине и њихов свет. Роњење уводи човека у окружење у којем је изложен повећаном притиску околине, повећаном отпору дисању, кретању, уз додатну тежину и притисак ронилачке опреме као и стрес узрокован хладноћом. Почиње када ронилац зарони у воду и престаје удисати ваздух, а завршава се када га, након што изрони, почне поновно удисати.

Учесници су ктоз овај пројекат научили какву примеу наука има у роњењу и чиме се бави Физика роњења, област која изучава утицај природних појава на организам ронилаца, кесонских радника, војних и спортских ронилаца, који током роњења бораве под водом уз обезбеђење физиолошких услова за дисања (роњење са апаратом) или без осигурања тих услова (роњење задржавањем даха).

Аутори и реализатори су: Ана Марковић, професор физике, Немања Радишић, професор физичког васпитања и Урош Маслак, ронилац.