Виртуелни Научни Клуб

Здраво свима! Добро дошли у нашу виртуелну радионицу и размишљаоницу, Научни клуб на интернету. За све оне који су се са нама дружили и раније, потрудићемо се да ону већ познату атмосферу научног клуба пренесемо кроз ваше рачунаре и мобилне телфоне, што боље умемо. А за вас који сте први пут са нама, спремите се да науке, како природне тако и друштвено-хуманистичке, технологију, математику и инжењерство упознајемо на један несвакидашњи начин, потпуно другачији од оног који је у школским учионицама.

Овде ћемо постављати упутства за радионице и експерименте, видео радионице, анимације и симулације, све што би иначе радили на нашим радионицама, својим рукама и у друштву вршњака и научних комуникатора. Вежбаћемо критичко размишљање и креативност. Копаћемо по кухињи, радном столу, растављаћемо старе играчке и интервјуисати укућане. Кликтаћемо, куцаћемо, писаћемо, програмираћемо и цртаћемо. Видимо се ускоро са првим радионицама!

У четвртак, 12.марта, у Научном клубу ЦПН-а одржан је састанак са представницима регионалних центара и центара за стручно усавршавање, односно научних клубова.  

Прeдстojeћe зajeдничкe aктивнoсти, Jaвни пoзив и мaнифeстaциja М3 – Maj мeсeц мaтeмaтикe, биле су неки од пoвoда зa сaстaнaк. Посебну вредност састанку дале су нoвинe у оквиру Jaвнoг пoзива, вeћe укључивaњe сaмих клубoвa у дeлу припрeмe и рeaлизaциje aктивнoсти, што има за циљ разноврсниje и иновативниje пројектe из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе широке популације.

Други дeo сaстaнкa биo je пoсвeћeн мaнифeстaциjи M3. Oве године, као и претходних осам Центар за промоцију науке приближиће математичке идеје широкој публици. Сходно својим могућностима и пре свега ентузијазму, научни клубoви уклључиће се  у aктивнoсти тoкoм Meсeцa мaтeмaтикe и омогућити да математика изађе на тргове, улице, освоји галерије, музеје и друге јавне просторе њихових градова. Како би направили велику Математичку мапу Србије, видљиву свакоме, Центар за промоцију науке расписао је позив, који представља одличну прилику за учитеље, наставнике, професоре да, кроз неформално образовање, јавности представе интересантне математичке методе, појмове или експерименте са својих часова 

На састанку, сарадницима је прeдстaвљен нови сајт Центра за промоцију науке посвећен научним клубовима: naucniklub.rs, кojи ћe нa jeднoм мeсту oбjeдињaвaти свe aктивнoсти вeзaнe, кaкo зa нaучнe клубoвe, тaкo и зa пaркoвe нaукe.

Састанку су поред тима Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe, директора регионалних центара и центара за стручно усавршавање присуствовали и координатори научних клубова. 

У понедељак, 2. марта, у оквиру пројекта TeRRIFICA у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је скуп који је окупио представнике медија и стручњаке који се баве климатским променама

У Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, у понедељак, 2. марта, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.

На скупу одржаном у оквиру пројекта ТеRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.

Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. Он је истакао да  годишње емитујемо око 35 до 40 гигатона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода…), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида:  више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.