Виртуелни Научни Клуб

Виртуелни Научни клуб је база материјала намењених школама, родитељима, самој деци као и људима свих узраста заинтересованим за науку. У овим материјалима можете да пронађете квизове, интерактивне задатке, упутства за кућне експерименте или научне приче које су настале у сарадњи наших научних демонстартора и деце. Позивамо вас да пронађете тему која вас интересује и уроните у свет науке!

(ИЗМЕНА)Одлагање свих организованих догађаја у Научном клубу Београд

У току ванредног стања које је на снази у Републици Србији, сви организовани програми заказани у Научном клубу Београд се одлажу услед пандемије вирусa  COVID-19. Центар за промоцију науке се придржава свих препорука и мера Владе Републике Србије, а програм ће бити настављен када услови за то буду остварени и опасност од ширења овог вируса буде мања. Центар ће чинити све у својој моћи да ширење вируса умањи на сваки могући начин.

 Отворена радионица Мејкерс спејса такође неће радити у периоду ванредног стања.  Извињавамо се свим нашим посетиоцима и организацијама, и обећавамо да ћемо све програме поново организовати са новим датумима у најскоријем могућем термину.

Састанак ЦПН-а и представника научних клубова

У четвртак, 12.марта, у Научном клубу ЦПН-а одржан је састанак са представницима регионалних центара и центара за стручно усавршавање, односно научних клубова.  

Прeдстojeћe зajeдничкe aктивнoсти, Jaвни пoзив и мaнифeстaциja М3 – Maj мeсeц мaтeмaтикe, биле су неки од пoвoда зa сaстaнaк. Посебну вредност састанку дале су нoвинe у оквиру Jaвнoг пoзива, вeћe укључивaњe сaмих клубoвa у дeлу припрeмe и рeaлизaциje aктивнoсти, што има за циљ разноврсниje и иновативниje пројектe из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе широке популације.


Други дeo сaстaнкa биo je пoсвeћeн мaнифeстaциjи M3. Oве године, као и претходних осам Центар за промоцију науке приближиће математичке идеје широкој публици. Сходно својим могућностима и пре свега ентузијазму, научни клубoви уклључиће се  у aктивнoсти тoкoм Meсeцa мaтeмaтикe и омогућити да математика изађе на тргове, улице, освоји галерије, музеје и друге јавне просторе њихових градова. Како би направили велику Математичку мапу Србије, видљиву свакоме, Центар за промоцију науке расписао је позив, који представља одличну прилику за учитеље, наставнике, професоре да, кроз неформално образовање, јавности представе интересантне математичке методе, појмове или експерименте са својих часова 

На састанку, сарадницима је прeдстaвљен нови сајт Центра за промоцију науке посвећен научним клубовима: naucniklub.rs, кojи ћe нa jeднoм мeсту oбjeдињaвaти свe aктивнoсти вeзaнe, кaкo зa нaучнe клубoвe, тaкo и зa пaркoвe нaукe.

Састанку су поред тима Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe, директора регионалних центара и центара за стручно усавршавање присуствовали и координатори научних клубова. 

РАЗГОВОРИ О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА: СУСРЕТИ МЕДИЈА И СТРУЧЊАКА

У понедељак, 2. марта, у оквиру пројекта TeRRIFICA у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је скуп који је окупио представнике медија и стручњаке који се баве климатским променама

У Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, у понедељак, 2. марта, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.

На скупу одржаном у оквиру пројекта ТеRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.

Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. Он је истакао да  годишње емитујемо око 35 до 40 гигатона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода…), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида:  више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.

ОДРЖАНА РАДИОНИЦА О НАУЧНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ У ОКВИРУ RETHINK ПРОЈЕКТА

У четвртак 05. децембра, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржана је прва радионица у оквиру RETHINK пројекта на тему научне комуникације

Тема прве радионице одржане у оквиру RETHINK пројекта на ком Центар за промоцију науке ради заједно са још девет европских партнера, била је научна комуникација.

Ово је уједно и главна тема RETHINK-а који финансира програм Хоризонт 2020 Европске комисиjе, у оквиру програма Наука са друштвом и за друштво (Science with and for society).

Простор RETHINK-a (Rethinkspace) jе комбинациjа низа активности које окупљају наjразличитиjе учеснике из домена научне комунакациjе: појединце и институције, од академије, привреде, истраживача, научних новинара, цивилног друштва, доносиоца одлука, до инфлуенсера и блогера.

Циљ овог изузетног подухвата је стварање нове парадигме у научној комуникацији кроз методологију Rethinkspace-а која пружа могућности за даљи развој научне комуникације усмерене ка најширој публици кроз отворени дијалог између свих актера. Ово подразумева отварање науке ка друштву и друштва ка науци, процес дигитализације, примену стратегија за лакше решавање нових заједничких изазова, могућности промена у законској регулативи, јачање поверења у научну комуникацију и њено унапређивање кроз практичну примену, радионице, тренинге и добре праксе.

Поред Центра за промоцију науке, партнери на RETHINK пројекту су:  ECSITE– ASSOCIATION EUROPEENNE DES EXPOSITIONS SCIENTIFIQUES TECHNIQUES ET INDUSTRIELLES, UWE – UNIVERSITY OF THE WEST OF ENGLAND, BRISTOL, Велика Британија, ZU – ZEPPELIN UNIVERSITAT GGMBH, Немачка, SML – S.I.S.S.A. MEDIALAB SRL, Италија, DBT – FONDEN TEKNOLOGIRADET, DANISH BOARD OF TECHNOLOGY FOUNDATION, Данска.

ОДРЖАНА ОБУКА ЗА НАСТАВНИКЕ У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА ODYSSEY

У оквиру међународног пројекта ODYSSEY (Erasmus+) реализован је програм обуке наставника осам средњих школа из примене дебате оксфордског типа у настави предмета природних и техничких наука. Наставници ће формирати и наредних месеци обучавати научне дебатне тимове који ће одмерити снаге на великом националном такмичењу крајем априла 2020. године.

У Научном клубу у Београду, у понедељак, 4. новембра, Центар за промоцију науке je за наставнике осам средњих школа организовао једнодневни програм обуке из примене дебата оксфордског типа у настави природних и техничких школских предмета. Обука је реализована под окриљем међународног пројекта ODYSSEY (Oxford Debates for Youths in Science Education), чији конзорцијум, осим Центар за промоцију науке, чине и Институт за геофизику Пољске академије наука из Варшаве (Пољска), Центар за откривање енергије из Талина (Естонија) и Хеленски институт за реторику и комуникацију из Пиреја (Грчка).

Обуци је присуствовало 17 наставника из осам средњих школа: Шесте београдске гимназије, Седме београдске гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Прве крагујевачке гимназије, Електротехничке школе „Никола Тесла“, Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, Основне и средње школе са домом ученика „Перо Кузмјак“ из Руског Крстура и Економско-трговачке школе „Паја Маргановић“ из Панчева. Током наредних месеци наставници ће оформити школске дебатне тимове, обучиће их и припремити за национално такмичење у дебатовању о научним темама које ће бити организовано крајем априла 2020.

Присутнима се најпре обратио Иван Умељић, руководилац Сектора за издаваштво и медијску продукцију ЦПН-а и национални координатор пројекта ODYSSEY. Он је учесницима представио пројекат, његове циљеве и партнере, а затим је изложио теме о којима ће ученици дебатовати и упознао наставнике са садржајем образовних пакета и агендом пројектних активности.

Потом је Маја Кескинов, стручни сарадник на пројекту ODYSSEY, говорила о вештинама комуникације и упознала присутне са садржином наставних планова о комуникацији, логици и структури научних објашњења.

Марија Мершник, такође стручни сарадник на пројекту, представила је наставницима, будућим реализаторима пројекта у школама, апликацију Mentimeter путем које публика може гласати за један од дебатних тимова и упутство за њено коришћење

У другом делу обуке, дебатни тренери Отворене комуникације са богатим међународним искуством Илија Иванишевић и Милош Марјановић најпре су упознали наставнике са кратким историјатом дебате, њеним основним појмовима, али и кратким прегледом развоја и различитим дебатним форматима. Иванишевић и Марјановић су објаснили шта све подразумева формат дебате оксфордског типа: каква су његова правила; каква је структура дебате и улога говорника у њој; како изгледа формат дебате у учионици, а како такмичарски формат дебате.

Дебатни тренери су се затим осврнули на проблем аргументације и њене изградње и структуре, уз излагање примера добро развијених аргумената. У последњем сегменту обуке изведена је симулација дебате у трајању једног школског часа коју су модерирали Иванишевић и Марјановић, а наставници су се опробали у улози дебатера, судија и евидентичара.

У пројекту ODYSSEY (Erasmus+) учествују партнери из четири државе: Институт за геофизику Пољске академије наука (Пољска), Центар за промоцију науке (Србија), Центар за откривање енергије (Естонија) и Хеленски институт за проучавање реторике и комуникације (Грчка). Пројектом ODYSSEY руководи партнер из Пољске, а улогу координатора у Србији обавља Центар за промоцију науке. Овај пројекат, који финансира Европска комисија кроз програм Erasmus+, отпочео је у октобру 2018. године и траје до марта 2021. године.

Идеја која стоји у основи пројекта ODYSSEY јесте да се кроз неговање реторичких вештина подржава развој критичког мишљења код ученика, да се они оспособе за коришћење различитих извора сазнања, као и за проверу њихове веродостојности, уз истицање значаја грађанског васпитања и ширење толеранције и демократских вредности.

Циљ овог пројекта јесте да развије вештине аргументације и повећа интересовање за предмете из области природних наука, технологије, технике и математике (енгл. STEM ‒ Science, Technology, Engineering and Mathematics) код младих узраста између 13 и 19 година кроз организовање дебатних такмичења на теме из научних области.

МАЛА НАУЧНА ЕКСПЕДИЦИЈА НА БЕОГРАД

„Група Сигнали стигла је на контролну тачку Дом омладине!“

Уочи дана ослобођења нашег града, у суботу, 19. октобра, са групом малих научника и научница кренули смо у истраживачку експедицију кроз урбани Београд. Кренувши од Научног клуба шест група деце је са нашим научним демонстраторима узело мапе, двогледе, штоперице, метре, лупе, мобилне телефоне, бележнице и још других алата у руке и кренуло у истраживање. Циљ наше експедиције био је да градску средину која чини нашу свакодневицу сагледамо кроз другачије, научне, STEAM наочаре. Желели смо да са децом развијемо ту осетљивост за градски простор као простор играња и истраживања, као велики терен за откривање података.

У Малој научној експедицији могла су да учествују деца узраста од 10 до 15 година, која су навела своја интересовања и на основу којих су формиране групе. Група Сигнали бавила се телекомуникацијама, истраживали су који телекомуникациони уређаји се најчешће користе на улицама Београда, које су тачке бесплатног бежичног интернета, али и које су брзине његовог протока на одређеним тачкама у јавном простору. Група Зебрице одговарала је на тешко питање које нас ових дана све мучи, а то је – како настају гужве у саобраћају. На низу контролних тачака мерили су колико простора је намењено аутомобилима, а колико пешацима, па и која све превозна средства можемо видети на улицама.

Узбуђено су се чуле реченице о открићима, о томе где се која група налази и куда иде даље. Наша научна група изгледала је помало чудно људима на улици, али то нас није ометало. На крају једнодневне експедиције били смо препуни нових сазнања. У Научном клубу је било ужурбано у тумачењу података, а онда су и родитељи дошли да погледају наш рад. Тако је једна обична субота постала научна.

ДРУГА РЕФЛЕКТИВНА РАДИОНИЦА И САСТАНАК ПРОЈЕКТА ТERRIFICA У БЕОГРАДУ

Центар за промоцију науке организовао је другу рефлективну радионицу, као и  радни састанак пројекта TeRRIFICA 10.,  11. и  12. јула 2019. године у Београду.

Први дан рефлективне радионице пројекта TeRRIFICA одржан је 10. јула  у просторијама Народне скупштине Републике Србије, паралелно са догађајем Science meets Parliaments. На радионици је учествовало четрдесетак представника различитих сектора (државне управе, организација цивилног друштва, привреде и научне заједнице) из шест земаља, које су чланице пројекта. Тема друге рефлективне радионице је била утврђивање кључних индикатора перформанси пројекта, како на локалном, тако и на глобалном нивоу.  Додатно, представници пилот регија TeRRIFICA пројекта су имали прилику да своје активности представе ширем аудиторијуму у Народној скупштини Републике Србије, кроз три паралелне панел дискусије. Обједињене теме су ових дискусија су биле вода, ваздух и пољопривреда, у контексту климатских промена.

Други дан рефлективне радионице одржан је у просторијама Научног клуба Центра за промоцију науке, када је фокус био на одређивању релевантних MoRRI индикатора који се могу локално применити у пилот регијама TeRRIFICA пројекта.

Након радионице, уследио је и састанак пројекта на коме су представници партнерских институција представили досадашњи рад на пројекту, чији је фокус био на идентификацији примера добре праксе из домена митигације и адаптације на климатске промене, као и на развоју crowd-mapping алата, за који се очекује да буде доступан јавности од септембра 2019. године.

Пројекат TeRRIFICA финансира Европска унија из оквира Хоризонт 2020. Координатор пројекта је WILA Bonn из Немачке, а поред ЦПН-а, партнери на пројекту су Универзитет Рајн-Вал и Универзитет у Фехти из Немачке, као и удружење ”Образовање за одрживи развој” из Белорусије,  Универзитет „Адам Микјевич“ из Пољске, организација Science Citoyennes из Франсуске и Асоцијација каталонских државних универзитета из Шпаније. Пројекат је почео јануара 2019. године и трајаће три ипо године.

УВОДНА РАДИОНИЦА А+S У БЕОГРАДУ

У понедељак, 10. јуна, одржана је уводна радионица у оквиру националног програма art+neuroscience

Улога ЦПН-а у програмима који спајају науку и уметност пре свега је да обезбеди простор где научници и уметници могу да се сретну, нађу инспирацију кроз дискусију, експеримент и игру, где могу да сарађују и стварају заједно. Још од 2014. године кроз аrt+science мрежу и програме посвећено радимо на фундаменталним питањима из којих израњају нова значења и другачија разумевања свакодневног окружења. Ове године наш фокус је на неуронаукама.

У том циљу, у понедељак, 10. јуна, одржана је уводна радионица у оквиру националног програма art+neuroscience. У Мејкерс спејсу смо угостили научнике, дизајнере, визуелне уметнике, перформанс уметнике, музичаре, истраживаче, инжењере, песнике, можда најразноврснији тим који је већина од нас досад имала прилику да сретне.

Размишљајући о изазовима и важним питањима из области генезе, пластичности и дегенерације неурона, било нам је јасно да овим темама не можемо и не желимо да приступамо из перспективе појединачних области или дисциплина. Тако смо успоставили основ за удружени рад науке и уметности како бисмо стварали нова знања која ће бити већа и значајнија од наших појединачних доприноса.

Договорена је и даља динамика програма, следећи кораци су формирање ужих тимова и рад на предлозима истраживачких пројеката, затим селекција и израда најбољих пројеката чију продукцију омогућава Центар за промоцију науке, и коначно, у новембру ове године, планирана је завршна изложба.

ПРЕДАВАЊЕ О ПРВИМ ГАЛАКСИЈИМА У БЕОГРАДУ

У петак, 24. маја, посетиоци Научног клуба Центра за промоцију науке били су у прилици да закораче у свет еволуције најдаљих галаксија у свемиру. Др Дарко Доневски, aстрофизичар из Центра за космологију Универзитета у Трсту (SISSA), који је недавно са међународним тимом истраживача пронашао најдаље младо протојато галаксија досад откривено, одржао је у Научном клубу Београд предавање „Где се крију прве галаксије у свемиру?“

Познати астрофизичар говорио је о једној од најдинамичнијих научних области данашњице, еволуцији галаксија. Почетком 20. века астрономи су сматрали да је Млечни пут једина галаксија у читавом универзуму. Међутим, почетак 21. века донео је невероватан напредак у усавршавању како земаљских тако и свемирских телескопа, и омогућио детекцију више од 120 милиона галаксија.

С обзиром на то да је животни век једне галаксије много дужи него постојање читавог човечанства, астрофизичари су развили посебне методе којима покушавају да реконструишу како и где се формирају галаксије у свемиру, на који начин еволуирају и каква је њихова веза са тамном материјом. Велика научна питања на која многи светски тимови истраживача покушавају да дају одговор су: шта нам открића најудаљенијих галаксија говоре о условима који су владали у раном свемиру? Да ли галаксије проводе свој живот саме или у групама? Како галаксије мењају свој облик?

Доневски се у свом предавању осврнуо и на то шта нас очекује у наредним годинама – лансирање досад највећег свемирског телескопа – истакавши како данас, комбинацијом највећих телескопа и компјутерских симулација, откривамо природу првих галаксија рођених у време када је свемир био веома млад.

ПОСЕТА НЕМАЧКОГ АМБАСAДОРА У НАУЧНОМ КЛУБУ БЕОГРАД

Амбасадор Немачке посетио је Центар за промоцију науке, где се сусрео са члановима алумни клуба Немачке службе за академску размену (DAAD)

У среду, 10. априла, Научни клуб Центра за промоцију науке посетио је амбасадор Немачке Томас Шиб.

Повод за долазак у Научни клуб био је догађај који је организовала Немачка служба за академску размену (DAAD), која је окупила своје алумније како би са амбасадором дискутовали о унапређењу активности, бољем повезивању, као и новим могућностима академске размене.

Уз амбасадора, овом догађају присуствовали су и Кристијан Рајсмилер, шеф одељења за културу и штампу Амбасаде Немачке и др Симоне Хајне, директорка DAAD у Београду, а госте је дочекао др Марко Крстић, в.д. директора Центра за промоцију науке.