Виртуелни Научни Клуб

Ко смо ми заиста када погледамо кроз научне наочаре? Какве везе род има са науком? Какав је наш однос са мобилним телефонима и њиховим интерфејсима?

И овог фебруара обележавамо Међународни дан жена и девојчица у науци, стављамо се у улогу научница и сазнајемо о њиховим великим и занимљивим открићима.

Поред школског програма, у Научном клубу ћемо, кроз радионицу о етичким изазовима, са одраслима промишљати могуће последице нових технологија по друштво. А крајем месеца ћемо угостити и отворити номадску мини галерију са низом радова Сунчице Пасуљевић Кандић и њене класе на Академији уметности у Новом Саду. Ова галерија је место које подстиче нове сусрете и разговоре, и показује нам где све можемо излагати уметност.

Програм Научног клуба можете видети овде.

Научни клуб Београд вас позива да погледате октобарски репертоар и посетите наше програме. Можда желите нешто да направите у Мјекерс спејсу, можда желите да доведете одељење на радионицу или вас просто занима шта се све кува у нашој научној кухињи? Погледајте целокупни програм на овом линку. 

Од овог октобра поново организујемо редовне радионице за школе и вртиће! Бавимо се неуронаукама, физиком и информатиком, али и женским правима. Очекујемо вас на двема старим и веома популарним радионицама „Може ли мозак да светли у мраку“ и „Научно играње мобилним телефоном“, као и на једној сасвим новој радионици-игрици под именом „Кад порастем бићу супер“. Пријаве су неопходне, искључиво групне (за групе од 10 и више деце) и налазе се на овом линку. 

Последњег петка у септембру, и ове године више стотина српских научница и научника из 11 градова и места широм земље одлучило је да одговори на још једну, дванаесту Европску ноћ истраживача у Србији. Разоткривајући научне теорије и експерименте, водећи посетиоце на путовање у далеку прошлост, али и блиску будућност, и приказујући изблиза како изгледају путеви научника и истраживача, Ноћ истраживача ове године одржаће се под слоганом „Озелени науком“.

Храбри млади истраживачи кренуће у авантуру већ данас у научним клубовима Кикинда и Шабац, а током целе недеље откриваће нам како се стиже до учионица под отвореним небом, шта значи здрава храна, али и како се најбрже и најбоље учи од вршњака. Научни клуб Шабац обрадоваће нас радионицом „Робот који прати сунце“ и нагласити зашто је у техничким наукама битан слоган: Уради сам. С друге стране, Кикинда нас води на Толингеров пут указујући на значај и повезаност музике и науке, као и Толингеров неизоставни допринос развоју музичког живота у Кикинди с краја 19. века. Кроз интерактивне садржаје са мултидисциплинарним приступом, посебан акценат је на подизању свести о отворености и значају науке за сваког појединца.

У Београду ће научна забава бити одржана у петак и суботу, а програм ће реализовати Центар за промоцију науке и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Петак је резервисан за добро утабане стазе Београдске тврђаве, којим ћемо кренути у откривање биљног и животињског света. Још један сегмент нашег истраживања односиће се и на приче о геолошкој прошлости. Са нашим сарадницима геолозима сазнаћемо који се то камен из средњовековног доба налази на Калемегдану, а који кречњак је део спруда који се пружа са најлепше тачке Београдске тврђаве? Након прикупљених података у нашем павиљону правићемо мапу биодиверзитета Калемегдана, а на основу добијених резултата осмишљавати и акције деловања. У паузама научне шетње са нашим истраживачима, припремили смо једну посластицу – игру „Не љути се човече“, која је развијена у Мејкерс спејсу Научног клуба Београд, а инспирисана је управо Београдском тврђавом.

Субота је резервисана за Тржни центар БИГ, где ће вас сачекати низ интерактивних експеримената. Да ли су нам шећери пријатељи или непријатељи, како да направите свог мутанта и ко су заправо чистачи наших река, само су нека од питања на која ћемо заједно одговорити.

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма Хоризонт 2020, који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“. Овогодишња манифестација у Србији се реализује кроз један пројекат.

Пројекат Reconnect Restart 3 (Research, Connections, Networks and Culture)води Креативно едукативни центар из Новог Сада, а партнери на овом пројекту су Универзитет у Новом Саду,  Удружење научних комуникатора – НАУКОМ, Центар за промоцију науке и Висока техничка школа струковних студија Суботица.

Све информације о садржајима и дешавањима овогодишње Европске ноћи истраживача могуће је проверити на сајту www.nocistrazivaca.rs, као и на Фејсбуку, Јутјубу и Инстаграму.

Рок за достављање пријава за отворени позив Микрогалерије, у Краља Петра 46, продужен је до 15. августа.

Центар за промоцију науке расписује позив за изложбени простор Научног клуба, у Краља Петра 46, у Београду, који је продужен до до 15. августа 2021. године, а тема је aнтропоцен.

Микрогалерија је посебан изложбени део Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, који директно комуницира са пролазницима и позива публику да открије појмове, области или феномене из сфере науке. Она је прозор у активности и садржаје Центра за промоцију науке, где је у пет квадратних метара приказана научна област, програм или пројектна тема која нам је у актуелној сезони у фокусу. Ово није само излог, већ простор правих интерактивних научнопопуларних поставки, које сви могу видети, а често и испробати, покренути или послушати. 

Поставке у Микрогалерији су мултимедијалне, и публика је у прилици да интерагује са излогом и елементима поставке. Намера је да се на тај начин побуди машта, покрену размишљања, радозналост и да се публика заинтересујe за науку. До сада су поставке имале сензоре којима се покрећу светло, анимација, видео, механичко померање елемената, укључивале су употребу телефона (скенирање QR кодова или употреба камере), као и инетаракцију са особом унутар простора.

Циљ овог отвореног позива је да се ангажује шира стручна јавност у креирању научнопопуларних садржаја и подстакне креирање ван постојећих оквира струка као што су дизајн, архитектура, машинско инжењерство, електроника. У крајњој линији, циљ нам је да приближимо ове струке у креативном и комплексном подухвату који захтева укрштање више дисциплина за реализацију идеје.

Тема отвореног позива: АНТРОПОЦЕН

Да ли сте размишљали о људском отиску на планети Земљи? Свет у којем живимо обликују људи, који имају доминантну улогу у еколошким системима. Људски утицај је толико велик, да се већ препознаје у свим слојевима планете (бушотине, депоније, радиоактивне честице, озонске рупе…).

Појам антропоцен окупира не само геологе, већ и друге научнике како из технолошких, примењених, тако и друштвених, хуманистичких наука. Без свеобухватног приступа заправо и не можемо разумети појам антропоцена, који не обележава само доба које можемо видети или забележити у геолошким слојевима, већ га опажамо и свим чулима, али и кроз емотивни доживљај.

Иако је дебата о новом геолошком добу под називом антропоцен још у току и чека на формално прихватање, сама кованица не оставља нас равнодушним и без критичког става, и већ је заузела значајно место у научним, уметничким и друштвеним дискурсима.

Навешћемо нека питања, а вас позивамо да поставите нова и вама релевантна и понудите могуће одговоре на њих, као и перспективе којe из њих проистичу.

Какав је живот и суживот у антропоцену? Шта ћемо јести? Како ће наша свакодневица у градовима изгледати? Шта је заједништво и заједничко у антропоцену? Како смо се прилагодили и како ћемо се прилагођавати? Како ће изгледати будућност и колико дуго ће трајати антропоцен? По чему бисмо желели да га памтимо?

Позивамо вас да суочени са забрињавајућим еколошким, али и друштвеним околностима, покренете своју креативност и на тај начин подстакнете заједницу да са вама и нама активно и ангажовано промишља о њима.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР

Научна утемељеност – информације које се приказују, употребљавају или реинтерпретирају потребно је да буду научно засноване и аргументоване, да потичу из релевантних извора.

Интерактивност – простор Микрогалерије је замишљен као простор за интерактивне поставке. Наша намера је да публика нема само улогу посматрача, већ и да интерагује са садржајем унутар простора Микрогалерије, како би у целости разумела тему и поставку.

Игровност – публика Микрогалерије су сви грађани различитих старосних група, а намера је да што ширем делу друштва приближимо научне концепте и теме на игрив начин. Игривност у овом случају не сматрамо само забавом, напротив, игра је невероватан алат за учење. Игра је све оно што побуђује нашу знатижељу на једноставан начин.

Критичка позиција – важно нам је да кроз поставку разумемо вашу позицију или однос према теми, а још важније да сама поставка побуди код публике њихово критичко промишљање и позиционирање.

Интердисциплинарност – за рад на поставкама у Микрогалерији неопходан je интердисциплинарни и тимски рад, како би се свеобухватно, тематски, садржајно, технички и просторно идеја реализовала и представила.

Разрађеност графичких и техничких приказа – од великог значаја за избор и реализацију решења јесте адекватна и потпуна техничка документација, која јасно приказује поставку: димензије и позиције елемената у основи, пресеку, изгледу или 3D моделу. Bажни су и сами описи – материјализације, ликовност и попис компонената, реквизита и/или уређаја који су потребни за реализацију идеје.

КО МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ:

Овај позив је отворен ка најширем броју мислилаца, истраживача и стваралаца из разних дисциплина (друштвене, хуманистичке, природне и техничке науке). Због комплексности која је захтевана у досадашњим поставкама у Микрогалерији, као и због неопходности за научном утемељеношћу, уметничким приступом и искуством у реализацији идеја, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови који окупљају појединци и/или групе којима су блиски наука, уметност, едукација и производња интерактивних садржаја и дизајн.

БУЏЕТ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПОСТАВКЕ:

За изведбу изабраног решења планиран је буџет за реализацију поставке који покрива трошкове материјала, компоненти, израде, монтаже и демонтаже поставке. Реализација ове поставке планирана је за крај 2021. године. У самој реализацији представници Центра и аутори или представници ауторског тима заједнички ће радити на динамици реализације поставке. Сама поставка и рад на реализацији биће подржани и у оквиру Мејкерс спејса – отвореном радионицом ЦПН-а, као и ресурсима унутар њега.

Максималан буџет за извођење поставке је 200.000 дин бруто. и не укључује хонораре аутора.

РОКОВИ

Објављивање Отвореног позива: 8. јун
Период за постављање питања: до 14. августа
Одговоре на питања очекујте у периоду: 28. јун – 14. августа
Затварање позива: 15. август
Жирирање: 15-26. август
Објављивање резултата: 27. август

ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА
Пријава се налази на следећем линку
Сва питања можете послати на mikrogalerija@cpn.rs
Конкурсну документацију можете преузети на следећем линку

У току ванредног стања које је на снази у Републици Србији, сви организовани програми заказани у Научном клубу Београд се одлажу услед пандемије вирусa  COVID-19. Центар за промоцију науке се придржава свих препорука и мера Владе Републике Србије, а програм ће бити настављен када услови за то буду остварени и опасност од ширења овог вируса буде мања. Центар ће чинити све у својој моћи да ширење вируса умањи на сваки могући начин.

 Отворена радионица Мејкерс спејса такође неће радити у периоду ванредног стања.  Извињавамо се свим нашим посетиоцима и организацијама, и обећавамо да ћемо све програме поново организовати са новим датумима у најскоријем могућем термину.

У четвртак, 12.марта, у Научном клубу ЦПН-а одржан је састанак са представницима регионалних центара и центара за стручно усавршавање, односно научних клубова.  

Прeдстojeћe зajeдничкe aктивнoсти, Jaвни пoзив и мaнифeстaциja М3 – Maj мeсeц мaтeмaтикe, биле су неки од пoвoда зa сaстaнaк. Посебну вредност састанку дале су нoвинe у оквиру Jaвнoг пoзива, вeћe укључивaњe сaмих клубoвa у дeлу припрeмe и рeaлизaциje aктивнoсти, што има за циљ разноврсниje и иновативниje пројектe из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе широке популације.

Други дeo сaстaнкa биo je пoсвeћeн мaнифeстaциjи M3. Oве године, као и претходних осам Центар за промоцију науке приближиће математичке идеје широкој публици. Сходно својим могућностима и пре свега ентузијазму, научни клубoви уклључиће се  у aктивнoсти тoкoм Meсeцa мaтeмaтикe и омогућити да математика изађе на тргове, улице, освоји галерије, музеје и друге јавне просторе њихових градова. Како би направили велику Математичку мапу Србије, видљиву свакоме, Центар за промоцију науке расписао је позив, који представља одличну прилику за учитеље, наставнике, професоре да, кроз неформално образовање, јавности представе интересантне математичке методе, појмове или експерименте са својих часова 

На састанку, сарадницима је прeдстaвљен нови сајт Центра за промоцију науке посвећен научним клубовима: naucniklub.rs, кojи ћe нa jeднoм мeсту oбjeдињaвaти свe aктивнoсти вeзaнe, кaкo зa нaучнe клубoвe, тaкo и зa пaркoвe нaукe.

Састанку су поред тима Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe, директора регионалних центара и центара за стручно усавршавање присуствовали и координатори научних клубова. 

У понедељак, 2. марта, у оквиру пројекта TeRRIFICA у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је скуп који је окупио представнике медија и стручњаке који се баве климатским променама

У Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, у понедељак, 2. марта, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.

На скупу одржаном у оквиру пројекта ТеRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.

Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. Он је истакао да  годишње емитујемо око 35 до 40 гигатона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода…), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида:  више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.

У четвртак 05. децембра, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржана је прва радионица у оквиру RETHINK пројекта на тему научне комуникације

Тема прве радионице одржане у оквиру RETHINK пројекта на ком Центар за промоцију науке ради заједно са још девет европских партнера, била је научна комуникација.

Ово је уједно и главна тема RETHINK-а који финансира програм Хоризонт 2020 Европске комисиjе, у оквиру програма Наука са друштвом и за друштво (Science with and for society).

Простор RETHINK-a (Rethinkspace) jе комбинациjа низа активности које окупљају наjразличитиjе учеснике из домена научне комунакациjе: појединце и институције, од академије, привреде, истраживача, научних новинара, цивилног друштва, доносиоца одлука, до инфлуенсера и блогера.

Циљ овог изузетног подухвата је стварање нове парадигме у научној комуникацији кроз методологију Rethinkspace-а која пружа могућности за даљи развој научне комуникације усмерене ка најширој публици кроз отворени дијалог између свих актера. Ово подразумева отварање науке ка друштву и друштва ка науци, процес дигитализације, примену стратегија за лакше решавање нових заједничких изазова, могућности промена у законској регулативи, јачање поверења у научну комуникацију и њено унапређивање кроз практичну примену, радионице, тренинге и добре праксе.

Поред Центра за промоцију науке, партнери на RETHINK пројекту су:  ECSITE– ASSOCIATION EUROPEENNE DES EXPOSITIONS SCIENTIFIQUES TECHNIQUES ET INDUSTRIELLES, UWE – UNIVERSITY OF THE WEST OF ENGLAND, BRISTOL, Велика Британија, ZU – ZEPPELIN UNIVERSITAT GGMBH, Немачка, SML – S.I.S.S.A. MEDIALAB SRL, Италија, DBT – FONDEN TEKNOLOGIRADET, DANISH BOARD OF TECHNOLOGY FOUNDATION, Данска.

У оквиру међународног пројекта ODYSSEY (Erasmus+) реализован је програм обуке наставника осам средњих школа из примене дебате оксфордског типа у настави предмета природних и техничких наука. Наставници ће формирати и наредних месеци обучавати научне дебатне тимове који ће одмерити снаге на великом националном такмичењу крајем априла 2020. године.

У Научном клубу у Београду, у понедељак, 4. новембра, Центар за промоцију науке je за наставнике осам средњих школа организовао једнодневни програм обуке из примене дебата оксфордског типа у настави природних и техничких школских предмета. Обука је реализована под окриљем међународног пројекта ODYSSEY (Oxford Debates for Youths in Science Education), чији конзорцијум, осим Центар за промоцију науке, чине и Институт за геофизику Пољске академије наука из Варшаве (Пољска), Центар за откривање енергије из Талина (Естонија) и Хеленски институт за реторику и комуникацију из Пиреја (Грчка).

Обуци је присуствовало 17 наставника из осам средњих школа: Шесте београдске гимназије, Седме београдске гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Прве крагујевачке гимназије, Електротехничке школе „Никола Тесла“, Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, Основне и средње школе са домом ученика „Перо Кузмјак“ из Руског Крстура и Економско-трговачке школе „Паја Маргановић“ из Панчева. Током наредних месеци наставници ће оформити школске дебатне тимове, обучиће их и припремити за национално такмичење у дебатовању о научним темама које ће бити организовано крајем априла 2020.

Присутнима се најпре обратио Иван Умељић, руководилац Сектора за издаваштво и медијску продукцију ЦПН-а и национални координатор пројекта ODYSSEY. Он је учесницима представио пројекат, његове циљеве и партнере, а затим је изложио теме о којима ће ученици дебатовати и упознао наставнике са садржајем образовних пакета и агендом пројектних активности.

Потом је Маја Кескинов, стручни сарадник на пројекту ODYSSEY, говорила о вештинама комуникације и упознала присутне са садржином наставних планова о комуникацији, логици и структури научних објашњења.

Марија Мершник, такође стручни сарадник на пројекту, представила је наставницима, будућим реализаторима пројекта у школама, апликацију Mentimeter путем које публика може гласати за један од дебатних тимова и упутство за њено коришћење

У другом делу обуке, дебатни тренери Отворене комуникације са богатим међународним искуством Илија Иванишевић и Милош Марјановић најпре су упознали наставнике са кратким историјатом дебате, њеним основним појмовима, али и кратким прегледом развоја и различитим дебатним форматима. Иванишевић и Марјановић су објаснили шта све подразумева формат дебате оксфордског типа: каква су његова правила; каква је структура дебате и улога говорника у њој; како изгледа формат дебате у учионици, а како такмичарски формат дебате.

Дебатни тренери су се затим осврнули на проблем аргументације и њене изградње и структуре, уз излагање примера добро развијених аргумената. У последњем сегменту обуке изведена је симулација дебате у трајању једног школског часа коју су модерирали Иванишевић и Марјановић, а наставници су се опробали у улози дебатера, судија и евидентичара.

У пројекту ODYSSEY (Erasmus+) учествују партнери из четири државе: Институт за геофизику Пољске академије наука (Пољска), Центар за промоцију науке (Србија), Центар за откривање енергије (Естонија) и Хеленски институт за проучавање реторике и комуникације (Грчка). Пројектом ODYSSEY руководи партнер из Пољске, а улогу координатора у Србији обавља Центар за промоцију науке. Овај пројекат, који финансира Европска комисија кроз програм Erasmus+, отпочео је у октобру 2018. године и траје до марта 2021. године.

Идеја која стоји у основи пројекта ODYSSEY јесте да се кроз неговање реторичких вештина подржава развој критичког мишљења код ученика, да се они оспособе за коришћење различитих извора сазнања, као и за проверу њихове веродостојности, уз истицање значаја грађанског васпитања и ширење толеранције и демократских вредности.

Циљ овог пројекта јесте да развије вештине аргументације и повећа интересовање за предмете из области природних наука, технологије, технике и математике (енгл. STEM ‒ Science, Technology, Engineering and Mathematics) код младих узраста између 13 и 19 година кроз организовање дебатних такмичења на теме из научних области.

„Група Сигнали стигла је на контролну тачку Дом омладине!“

Уочи дана ослобођења нашег града, у суботу, 19. октобра, са групом малих научника и научница кренули смо у истраживачку експедицију кроз урбани Београд. Кренувши од Научног клуба шест група деце је са нашим научним демонстраторима узело мапе, двогледе, штоперице, метре, лупе, мобилне телефоне, бележнице и још других алата у руке и кренуло у истраживање. Циљ наше експедиције био је да градску средину која чини нашу свакодневицу сагледамо кроз другачије, научне, STEAM наочаре. Желели смо да са децом развијемо ту осетљивост за градски простор као простор играња и истраживања, као велики терен за откривање података.

У Малој научној експедицији могла су да учествују деца узраста од 10 до 15 година, која су навела своја интересовања и на основу којих су формиране групе. Група Сигнали бавила се телекомуникацијама, истраживали су који телекомуникациони уређаји се најчешће користе на улицама Београда, које су тачке бесплатног бежичног интернета, али и које су брзине његовог протока на одређеним тачкама у јавном простору. Група Зебрице одговарала је на тешко питање које нас ових дана све мучи, а то је – како настају гужве у саобраћају. На низу контролних тачака мерили су колико простора је намењено аутомобилима, а колико пешацима, па и која све превозна средства можемо видети на улицама.

Узбуђено су се чуле реченице о открићима, о томе где се која група налази и куда иде даље. Наша научна група изгледала је помало чудно људима на улици, али то нас није ометало. На крају једнодневне експедиције били смо препуни нових сазнања. У Научном клубу је било ужурбано у тумачењу података, а онда су и родитељи дошли да погледају наш рад. Тако је једна обична субота постала научна.