Виртуелни Научни Клуб

Институт за биологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу, у петак, 24. априла 2026. године, је постао средиште истраживачке авантуре у оквиру пројекта „Научни детективи: Истрага скривених феномена“. Старији основци из Крагујевца имали су прилику да кроз улогу истраживача решавају научне мистерије, користећи експерименте и логичко размишљање. 

Током радионица, ученици су примењивали научни метод како би разоткрили различите загонетке. Посебну пажњу привукла је активност „ДНК као отисак прста“, где су ђаци издвајали и анализирали ДНК, развијајући разумевање генетичке јединствености. 

Оно што овај пројекат чини посебно значајним јесте фокус на трајну едукацију кроз фазу „Примењене виртуелне лабораторије“. Учесници су данас активно радили на: 

• Припреми видео-материјала: Снимање видео-записа извођења експеримената који ће служити као дигитални водич вршњацима широм земље. 
• Изради приручника: Креирање јасних упутстава и научних сетова који садрже сав потребан материјал за самостално истраживање у школи или код куће. 

Овај приступ омогућава децентрализацију науке, чинећи експерименте доступним свима путем QR кодова и виртуелних дневника. 

Научни клуб Крагујевац реализовао је у суботу, 17. маја, радионицу у оквиру пројекта „Соларна еволуција за енергетску ефикасност“. Радионица је организована за ученике средњих школа, у простору Америчког кутка у Крагујевцу. Програм „Соларна еволуција за енергетску ефикасност“ се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада научног клуба Крагујевац на тему ЕНЕРГИЈА. 

Циљ овог пројекта је ширење научне културе и научне писмености актера пројекта, подизање нивоа научне писмености код учесника који су обухваћени редовним образовним системом и код грађана, као и успостављање јасне линије различитости између науке и псеудонауке када су у питању бенефити енергије Сунца. Поред тога, учесници су имали прилику да дискутују о томе како наука и технологије обликују и утичу на живот у савременом технолошком друштву. Концепт пројекта је такав да инсистира на појединцу који вођен сопственим питањима и трага за знањем које редефинише место наше државе, наше школе, локалне средине у свету а са аспекта примеен обновљивих извора енергије.

Аутори и реализатори су: Горан Јовишић, професор информатике и Тања Радованов, професор информатике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, у среду, 7. маја, реализовао је активности у оквиру пројекта „Откривање тајни Лего(Ген)Аа“. Пројекат је реализован у ОШ „Трећи Крагујевачки батаљон“ у Крагујевцу. Програм Откривање тајни Лего(Ген)Аа се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. 

Генетика је узбудљива и изазовна наука која нам помаже да боље разумемо себе и свет око нас. Између видљивих особина и невидљивих генетичких шифара постоји низ догађаја који су за наше основце прилично тајанствени и мистериозн. Пројекат Откривање тајни Лего(Ген)Аа је пружио могућност ученицима да, играјући се лего коцкицама и припремљеним сетовима, истражују гене, алеле и наслеђивање, и открију шта нас чини јединственим. Кроз пројекат покушали смо да одговоримо на врло једноставна, очигледна питања из живота: Како растем?Како сам настао?Зашто личим на родитеље, а нисам исти као они? Како су све ове врсте настале на планети? 

Бавећи се математичко-генетичким комбинацијама алела за боју очију, крвне групе, увртање језика, деца схватају бесконачност могућих варијанти особина. Повезивање генетичких промена са еволуцијом врста на примеру Дарвинових зеба, деца уочавају бесконачност биодиверзитета. 

Аутори и реализатори пројекта су: Сузана Милошевић Добричић, професор биологије и Милена Милосављевић, професор математике и информатике.

Научни клуб Крагујевац у периоду од 21. до 24. марта реализовао је активности у оквиру пројекта „СЕИЗМОЛОГИЈА МОГ ДОМА“. Програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. Радионице су одржане у сарадњи са ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“ , а учествовали су ученици старијих разреда ове школе.

Земљотреси су једна од најразорнијих сила на Земљи – сеизмички таласи широм земље могу уништити зграде, однети животе и направити огромну штету. Неки делови наше планете су много склонији земљотресима од других, па градови и места на овим подручјима морају да заштите себе и своје становнике од природних катастрофа. Изградња зграда отпорних на земљотрес је један од начина да се то уради.

Шта су уопште земљотреси? Зашто се дешавају? Које области су подложније земљотресима? Шта чини зграду отпорном на земљотрес? Да ли зграде уопште могу бити отпорне на земљотрес?

Велики део штете, услед земљотреса, је проузрокован рушењем зграда са људима у њима, због чега су зграде отпорне на земљотресе неопходне. Кроз циклус интерактивних едукативних радионица намењених старијим основцима, пројекат преиспитује управо ова питања и теме.

Аутори и реализатори су: Наташа Милинковић, професор физике и Јасна Танасковић, професор математике и информатике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, у понедељак 10. марта, реализовао је активности у оквиру пројекта „Прихваћен изазов-направити биопластику“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у научним клубовима. Пројекат је реализован у ОШ „Трећи Крагујевачки батаљон“ у Крагујевцу.

Савремени начин живота, односно потрошачко друштво којем припадамо има и своју негативну страну. Све је више производа у понуди, а самим тим и више отпада који бацамо. Један од великих проблема који се јавља је повећана производња пластике. Пластика се појавила у 20. веку и увелико променила наше животе. Ми данас не можемо замислити живот без пластике. Она је данас један од највећих загађивача природе. Природна разградња пластике може потрајати и до 1000 година. Најбоља замена пластици је биопластика, која се производи од обновљивих сировина које потичу из биомасе. Она је биоразградива а разграђује се ензимским реакцијама помоћу микроорганизама. Коришћење биопластике решава проблем акумулације пластике у природи и смањује емисију угљен-диоксида и потрошњу необновљивих извора енергије.

Аутор и реализатор пројекта је Снежана Рајовић, професорка хемије.

Научни клуб Крагујевац, у понедељак 10 марта, реализовао је радионицу у оквиру пројекта „Хармонија супротности: Путовање од микро до макро света“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима за 2024. годину. Пројекат је реализован у простору Америчког кутка Крагујевац, за преко 20 учесника из више крагујевачких основних и средњих школа.

Пројекат „Хармонија супротности: Путовање од микро до макро света“ је иновативан приступ едукацији који приближава свет науке кроз интерактивне и практичне активности. Пројектом се настоји демистификовати комплексност квантне механике и повезати апстрактне математичке концепте са свакодневним феноменима, креирајући мост између микро и макро света. Ученици су се кроз четири фазе радионица упознали са основама програмирања, принципима квантне физике, и применили стечена знања у практичним експериментима.

Аутори и реализатори су: Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимназији, Михајло Петровић, ученик Прве крагујевачке гимназије, Предраг Живковић, професор физике, и Филип Андрић, сарадник у настави на Институту за математику и информатику.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у четвртак, 12. децембра 2024. године, у ОШ „Живадинка Дивац“, радионицу у оквиру пројекта „Како настају кратери на Месецу?“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЕНЕРГИЈА. 

Колико познајемо свог првог комшију? Свемирског првог комшију. Да ли знамо узроке разлика у изгледу површине наше планете и Месеца? Како су настали кратери на Месецу? Истраживали смо ову тему кроз практичне активности које укључују брашно, какао и кугле од пластелина различите масе… Учесници су имали прилику да на веома опипљив начин провре значање појмова кинетичка и потенцијална енергија. Уз постављање и тестирање хипотеза, мерење, систематизовање резултата мерења и извођење закључака.

Програм је прилагођен узрасту ученика, али истовремно довољно подстицајан да активира њихова претходана знања и заинтересује их за даље истраживање и учење природних наука.

Аутор и реализатор је: др Јелена Радовановић, професор физике.

Пројекат “Моја необично обојена наука” малих научника  ОШ “ Иво Лола Рибар” из Скобаља, на задовољство свих присутних, реализован је кроз приказ мноштвa “обојених” експеримената, 27. септембра у „Ноћи истраживача“.

Учитељица Слађана Доброта са својим ученицима четвртог разреда, извела je низ интересантних експеримената  при чему су им посматрачи и непосредни помагачи били ученици  првог разреда исте школе са својом учитељицом Весном Миљковић, и родитељима.

Кроз низ различитих огледа приказали  су како се прављењем смеше цинка и јода уз додатак само пар капљица воде ствара топлота уз пропратни љубичасти дим. Уверили су се да вода не само да гаси, већ може и да запали ватру и створи густ бели дим мешањем супстанци као што су амонијум нитрат, амонијум хлорид, и цинк  уз додавање само једне капљице воде.

Сви су уживали у  скроз другачијем  надувавању балона  на флашама помоћу сода бикарбоне и сирћетне киселине.  Научили  су да се при томе ваздух подиже горе и надувава разнобојне балоне који су  на флашама. Ученици су се такмичили у прављењу балона у балону на необичан и занимљив начин. Претходно су припремили смешу за балоне мешањем  топле воде, кашике шећера и кашике течног детерџента.

Прави ужитак  за мале научнике током спровођења експеримената у обојеној “Ноћи истраживача” настао је  када су се боје из чаша преливале преко убруса и пуниле празне чаше обојеном течношћу. Том приликом створен је обојени мост од убруса. За крај дружења мали истраживачи су правили обојену лимунаду. Сви  су  могли, након експеримента, да попију по чашу необично обојене лимунаде,  пуну науке!

У оквиру Недеље истраживача, у уторак, 24. септембра у Научном клубу Смедерево одржан је програм пројекта „Да ли је Дунав некада заиста био плав“? Аутори и реализатори пројекта су Соња Милетић, професор разредне наставе, у ОШ „Бранислав Нушић, и Невена Перић, професор разредне наставе у ОШ „Димитрије Давидовић“ Смедерево.

Ученицима је кроз разноврсне активности на радионици, приближена проблематика загађења природних вода у локалној заједници, као и утицај тог загађења на природу. Такође, покушали су и  сами да открију на које начине се овај проблем може решити. Изводили су огледе кроз које су се упознали са водом као са растварачем, шта се и у којој мери раствара и како раствор утиче на природу и животно окружење. Кроз експеримент филтрирања воде, уочили су како загађење вода на природан начин може да буде смањено.

У оквиру Недеље истраживача, у понедељак, 23. 9. на Смедеревској тврђави је одржан едукативни програм под називом „Градозиданије – уз помоћ штапа и канапа“. Реализатори ове радионице Дејан Радовановић, археолог и директор Регионалног завода за заштиту споменика културе, и Никола Гавриловић, археолог, смедеревским средњошколцима су приближили процес настанка кућа, утврђења, цркава, као и основна знања неопходна за изградњу и како су их људи стицали и развијали кроз време.

Радионица је у простору Смедеревске тврђаве одржана у три сегмента. Најпре је кроз шетњу кроз Тврђаву испричана прича о њеном настанку, развоју и вредностима. Затим је код остатака цркве у југоисточном углу Тврђаве настављена прича о процесу изградње, одабиру места, мерама, материјалима, алатима, а потом су средњошколци кроз практичан рад у непосредној близини остатака цркве, помоћу штапа и канапа, размерили и исцртали основу цркве, као првог корака у изградњи објекта, а затим учествовали у припреми – мешању блатног и кречног малтера, као најважнијих традиционалних везивних материјала у зидању.