Виртуелни Научни Клуб

Добродошли у нову школску годину у Научном клубу! Овог септембра урањамо у воде грађанске науке, и то кроз астрономију, ботанику и микробиологију.

Да ли могу да се бавим науком (баш као правом науком) иако нисам стручњак у тој области, а баш ме јако интересује? ДА! И те како можеш! Већ си тиме испунио један од главних услова да учествујеш у грађанској науци. Грађанскo научнo истраживањe (енг. citizen science) je заправо научноистраживачки метод којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава свим заинтересованим грађанима да науци активно доприносе кроз своје интелектуалне напоре, опште знање или сопствене алате и ресурсе.

Током септембра у Научном клубу Београд преиспитаћемо механизме грађанске науке, а ви, ученици и наставници, имаћете прилику да учествујете у малим грађанским истраживањима. Сваке седмице обрађиваћемо нову тему – астрономију, ботанику и микробиологију, а истраживања ће се, попут правих грађанских наука, надовезивати једна на друге. Резултати које добију групе једног дана биће коришћени у истраживању других група следећег дана, а финалне резултате за све области поделићемо са свим учесницима.

Са радионицама ове јесени крећемо 11. септембра, а термини су понедељак, уторак и среда, од 11:30-12:30 и од 13:30-14:30.

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку.

Научни клуб Крагујевац имао је прилике да у среду, 24. маја посети поставку овогодишњег Маја месеца математике у простору Силоса у Београду. Тема овогодишње поставке је СТВАРНСОТ ОЧИМА ВЕЛИКИХ ПОДАТАКА, а бавила се темама великих података и вештачке интелигенције. 

Долазак ученика на манифестацију ораганизован је кроз програм Научног каравана који је по други пут је реализован у оквиру Маја месеца математике. Кроз програм су ученици, наставници, студенти и професори из 15 градова широм Србије имали једнодневну посету поставци са циљем да подстакнемо вршњачку едукацију, партиципативност, међугенерацијско учење и отворен начин размишљања.

Изложбе, предавања, идеје, конкурси, математичке представе, експонати, такмичења са којима су учесници имали прилику да се сусретну, чују их и осете, имају потенцијал не само да допру до хиљаде људи, већ и да покрену мноштво нових разговора, пруже свету питања и надахнућа која заслужују хиљаду нових одговора.

У овогодишњем М3 каравану из Крагујевца су учествовали ученици и професори из четири крагујевачке средње школе, као и студенти математике са Природно-математичког факултета у Крагујевцу.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 13. јуна радионице у оквиру пројекта „ФИЗУМ“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. Радионице су реализвоане у ОШ Доситеј Обрадовић, за ученике школе.

На помен математике и физике, прва асоцијација су дуге формуле и главоломке. С друге стране, уметност испрва повезујемо са сликарским, вајарским и музичким делима које можемо да видимо, односно чујемо у музејима, галеријама и дворанама. Да ли уметност може да нам помогне да боље разумемо алгоритме? Или се уметност реализује кроз неке алгоритме?

Повезивањем уметности са програмирањем, математиком и физиком створена су невероватна дела. Уметност некад може да делује неспојиво са овим наукама, али кроз ове радионице учесници су увидели да иза многих поступака и инструмената, којима стварамо уметничка дела у позадини стоје математика и физика. 

Аутори и реализатори пројекта су: Далибор Рајковић, Александар Миленковић, и Алекса Ђурђевић.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у четвртак, 25. маја радионице у оквиру пројекта „Завири у Леонардов кутак“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. Пројекат је реализован у простору Научног клуба Крагујевац за све заинтересоване ученике основних школа у Крагујевцу.

Тема интерактивних радионица у склопу пројекта „Завири у Леонардов кутак“ је увид у ум Леонарда да Винчија, брилијантног научника коме су његови таленти, занимања и открића пружили могућност не само разумевања, већ и креирања будућности. Кроз овај пројекат пружили смо другачију перспективу Леонардовог ума, позивајући ученике да истражују генијев начин размишљања преко читавих грана природних наука које леже иза његових експеримената, до универзалних закона који владају између људи и природе. 

Циљ експеримената је показати универзалност, али и значај науке у античко доба, као и недвосмислену везу између закључака који из њих произилазе, напредног и готово предвиђајућег ума Леонарда да Винчија и његових савременика и значајних открића у различитим сферама живота кроз каснију историју све до данашњег дана. Нетипичним начином размишљања посредно утичемо на стварање жеље код ученика да и сами постану истраживачи у будућности.

Аутори и реализатори су Милена Живковић, Александра Живадиновић и Срђан Стаменковић.

У  четвртак 20. априла од 11.00 -13.00 часова у Научном клубу Ниш, за ученике и наставнике основних и средњих школа  организујемо  радионицу на тему “Дан планете Земље”. Радионице реализује др Весела Танасковић Gassner дипл. инж. архитектуре. Дaн плaнeтe Зeмљe сe oбeлeжaвa свaкoг 22. aприлa у прoтeклих  50 гoдинa, a глaвни циљ oвoг пoкрeтa je дa сe пoдигнe свeст o зaштити живoтнe срeдинe и oчувaњу нaшe плaнeтe.

Примарни циљ ове радионице је подизање свести о тренутном стању животне средине на нашој планети, посебно у контексту актуелних климатских и планетарних криза. Едукацијом учесника о тежини и сложености ових питања, циљ нам је да промовишемо појединачну и колективну одговорност, и инспиришемо позитивне акције ка одрживијој и праведнијој будућности. Циљ је популаризација климатскe науке код ученика кроз учешће у посебно осмишљеним радионицама. Кроз предавања и непосредан рад, ученици ће се упознати са неким новим  приступима.

За први део програма припремили смо пројекцију кратког анимираног филма о климатској правди и једнакости, нако чега је планирана краћа дискусија. Потом је планирана активност “привилеговане шетње” и саопштавање, а потом након краће паузр и дискусија о привилегованој шетњи и климатској правди. Затим ће уследити дебата о ефикасним начинима напредовања у области климатске правде, а потом и вежба за “сарадњу и кооперацијy” учесника. Програм почиње у 11 часова.

Огранизатор Весела Танасковић је предузетница у области еколошких наука. Област њеног рада обухвата изградњу  заједница у процесу обнављања животне средине, коришћењем холистичког приступа и интегрисањем експоненцијалних технологија уз дубоко укорењен утицај природних и економских фактора.

Пројекат Енигма кодова, реализован је у просторијама Научног клуба Чачак са ученицима три средње школе из Чачка: Средња прехрамбена школа, Средња техничка школа смер Информационе технологије и Средња економска школа. Одржане су 3 радионице са по 25 ученика по радионици 28. марта године уз подршку Научног клуба Чачак и Центра за промоцију науке из Београда.

Циљ пројекта је популаризација науке генетике и оснаживање ученичких интересовања за будућа генетичка истраживања. Избором разноврсних пројектних активности ученици се стављају у централну позицију активних чиниоца и креатора свог сазнајног процеса чиме се остварује циљ припреме младих за изазове савременог друштва 21.века. Пројектом се остварују и циљеви подршке младима у развоју двосмерне научне комуникације као и подстицање фунционалног знања које ће наћи примену у пракси и свакодневном животу. 

Сарадници у реализацији пројекта су били Невена Јевремовић, Лана Бојовић и Василије Тимотијевић, ученици 2.разреда Прве крагујевачке гимназије, специјалног одељења деце надарене из области хемије и биологије. Они су израдили презентацију коју су и представили у свакој радионици. 

Следећа активност је радионица “Дечак или девојчица” била да ученичке групе направе кариограм од добијеног компета хромозома на обојеном папиру по узору на нормалан кариограм. Свака група је имала одређени сет хромозома: мушки и женски пол са нормалним кариограмом, Даунов синдром, Клинефелтеров синдром, Тарнеров синдром, јајна ћелија, сперматозоид. Ученици су били подељени у групе и врло успешно формирали кариограм из коверте. 

Наредна активност је била радионица декодирања и рекомбиновања у којој су ученичке групе произвољно правиле свој ген, затим од гена радили транскрипцију информационе РНК па од ње израђивали одређени протеин. Исту активност урадили су и у обрнутом смеру. Такође су одређене генске секвенце убацивали у бактеријски геном и добили одређени протеин.

Следећа активност је била изоловање нити ДНК из воћа кивија. Ученици су успешно експериментом и пратећи процедуру експеримента изоловали биљну ДНК.

Такође, ученици су посматрали метафазне хромозомске гарнитуре под микроскопом које смо обезбедили из Цитогенетичке лабораторије Клиничког центра Крагујевац са предходног пројекта Енигма кодова у Крагујевцу.

На крају пројекта су решавали генетичку мозгалицу, добили дипломе и склопили модел ДНК.

Ученици су била врло заинтересовани за све активности и врло посвећено су радили на својим задацима. Све планиране активности су биле реализоване на задовољство деце и реализатора. 

Научни клуб Кикинда организовао је 29. и 30. марта  радионице „Магична оловка“ , која је одобрена на Јавном позиву 2022. године који је расписао Центра за промоцију науке из Београда. Радионица је одржана у Мејкерс спејсу Научног клуба у Кикинди.

Ученици четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ из Кикинде имали су прилику да науче како се aa касније тимским радом склапали и правили јединствене грађевине које су се разликовале по боји и облику. На тај начин учесници су стицали нова знања, развијали креативност и тимски рад.

 Сви радови биће изложени у Мејкерс спејс простору Центра за стручно усавршавање. Опремање Мејкерс спејса помогла је компанија Yettel и Центар за промоцију науке из Београда.

Ученици 2. и 3. разреда ОШ „Иво Лола Рибар“ из Скобаља су 24. марта осетили Музеј у Смедереву и Регионални центар у Смедереву. Посету су организовали учитељице Слађана Доброта и Весне Миљковић и наставнице енглеског Јелене Терзић, уз неколико родитеља.Након тога организована је радионица и научна шетња.

Ученици су наком упознавања са историјским чињеницама, припреме материјала за рад, имали прилику да се кроз презентацију упознају са врстама материјала и њиховом употребном вредношћу кроз развој цивилизације. Самостално су од различитих материјала, на основу слика, скица, цртежа израдили различите употребне предмете.

У пратњи кустоса музеја, ученици су имали могућност да кроз научну шетњу посматрају изожене предмете, чују причу о њиховом саставу и употребној вредности у периоду средњег века и новог доба. Током научне шетње музејом у Смедереву ученици су имали прилику да кроз истраживачке активности, уз употребу различитих извора информација, упознају материјале, њихову карактеристику и употребну вредност кроз цивилизацијски развој.

Информације су прикупљали, бележили у табеле, писали називе предмета, врсту материјала, употребну вредност некада и сада на српском и енглеском језику под надзором наставника енглеског. Током читања извештаја су упоређивали, дискутовали и образлагали закључке.

На радионици у Научном клубу у Смедереву, ученици су на предметима од стакла, дрвета, керамике и глине исцртавали етнографске мотиве. За сам завршетак пројекта су направили и изложбу.

Последњих дана марта 2023. године, ученици подручних одељења из Кладурова и Манастирице са својим учитељима реализовали су пројекат: „Заврти точак и путуј једрима ветрењаче“. Програм је подразумевао радионице на тему зелених енергија, са акцентом на потенција енергије ветра. Програм је одржан у научном клубу Рановац.

Програм пројекта реализован је из неколико активности за различите узрасте. У првој активности деца су направила огдеде у којима су утврдили својства ваздуха као самог гаса, анализирали његово кретање и упознали се са технологијом инструмента анемометра. Потом су кроз радионицу  ,,Знам како раде ветрењаче”; своја знања применили на испитивање како то ветрењаче претварају енергију.

Кроз трећу активност учесници су се упознали са историјом ветрењача, кроз ретроспективни преглед технологија које су обликовале ову индустрију. На крају, учесници су од рециклажних материјала које су сами прикупљали правили своје макете ветрењача. У овом делу, деца су имала прилике да исказажу своју пуну креативност и кроз тимски рад утврде своја знања.

У Научном клубу Ниш почиње реализација пројекта из годишњег програма рада клуба са називом „Нишка тврђава, ризница историје и уметности –  вођена авантура кроз тврђаву из угла домаћина – Историјског архива Ниш“.  Активности у пројекту омогућио  је Центру за промоцију науке Београд. Почетак пројеката је заказан за 24. април.

Пројектом је предвиђена научна шетња која садржи  обилазак тврђаве кроз организованe  и осмишљенe турe и упознавање групе ученика средњих школа са потресним сведочанством цивилизацијске слојевитости тврђаве кроз векове и са сачуваним материјалним траговима који су нам дати на коришћење и чување. Тура обухвата упoзнaвaњe учeникa сa oснoвнoм дeлaтнoшћу Историјског архивa, oбилaзaк дeпoa, прeдстaвљaњe aктуeлнe излoжбe, oбилaзaк служби и упoзнaвaњe сa њихoвoм дeлaтнoшћу.

Шетња се наставља у терминима:
08.05.2023. када је по плану упoзнaвaњe сa aнтичким и визaнтиjским знaмeнитoстимa (Лaпидaриjум, Визaнтиjскa улицa, римски жртвeници);
15.05.2023. упoзнaјемо учeнике сa тврђaвoм из турскoг пeриoдa и обилaзимо Хaмaм, aрсeнaл, бaрутaну, aпсaнe и Бaли-бeгoву џaмиjу; затим
22.05.2023. следи упoзнaвaњe сa тврђaвoм нaкoн oслoбoђeњa oд Tурaкa: Шeтњa и oбилaзaк спoмeникa крaљу Mилaну, Спoмeн кoстурницa из 1927.г. и oбилaзaк Видин и Бeoгрaдскe кaпиje; 

Ученици имају задатак да након  научне шетње, кроз тимски рад у својим дневницима активности у новом договореном термину у Научном клубу другим ученицима представе своја запажања о тврђави у различитим периодима бурне историје кроз коју је пролазила. Реализатори задужени за ову авантуру су професори историје запослени у Историјском архиву: Бобан Јанковић, Mилутин Милтојевић, Наташа Раденковић и Нина Стојановић. Зa oргaнизaциjу учeникa зaдужeн je Влaдимир Јовановић, професор историје из Економске школе у Нишу.