Виртуелни Научни Клуб

Пројекат “Моја необично обојена наука” малих научника  ОШ “ Иво Лола Рибар” из Скобаља, на задовољство свих присутних, реализован је кроз приказ мноштвa “обојених” експеримената, 27. септембра у „Ноћи истраживача“.

Учитељица Слађана Доброта са својим ученицима четвртог разреда, извела je низ интересантних експеримената  при чему су им посматрачи и непосредни помагачи били ученици  првог разреда исте школе са својом учитељицом Весном Миљковић, и родитељима.

Кроз низ различитих огледа приказали  су како се прављењем смеше цинка и јода уз додатак само пар капљица воде ствара топлота уз пропратни љубичасти дим. Уверили су се да вода не само да гаси, већ може и да запали ватру и створи густ бели дим мешањем супстанци као што су амонијум нитрат, амонијум хлорид, и цинк  уз додавање само једне капљице воде.

Сви су уживали у  скроз другачијем  надувавању балона  на флашама помоћу сода бикарбоне и сирћетне киселине.  Научили  су да се при томе ваздух подиже горе и надувава разнобојне балоне који су  на флашама. Ученици су се такмичили у прављењу балона у балону на необичан и занимљив начин. Претходно су припремили смешу за балоне мешањем  топле воде, кашике шећера и кашике течног детерџента.

Прави ужитак  за мале научнике током спровођења експеримената у обојеној “Ноћи истраживача” настао је  када су се боје из чаша преливале преко убруса и пуниле празне чаше обојеном течношћу. Том приликом створен је обојени мост од убруса. За крај дружења мали истраживачи су правили обојену лимунаду. Сви  су  могли, након експеримента, да попију по чашу необично обојене лимунаде,  пуну науке!

У оквиру Недеље истраживача, у уторак, 24. септембра у Научном клубу Смедерево одржан је програм пројекта „Да ли је Дунав некада заиста био плав“? Аутори и реализатори пројекта су Соња Милетић, професор разредне наставе, у ОШ „Бранислав Нушић, и Невена Перић, професор разредне наставе у ОШ „Димитрије Давидовић“ Смедерево.

Ученицима је кроз разноврсне активности на радионици, приближена проблематика загађења природних вода у локалној заједници, као и утицај тог загађења на природу. Такође, покушали су и  сами да открију на које начине се овај проблем може решити. Изводили су огледе кроз које су се упознали са водом као са растварачем, шта се и у којој мери раствара и како раствор утиче на природу и животно окружење. Кроз експеримент филтрирања воде, уочили су како загађење вода на природан начин може да буде смањено.

У оквиру Недеље истраживача, у понедељак, 23. 9. на Смедеревској тврђави је одржан едукативни програм под називом „Градозиданије – уз помоћ штапа и канапа“. Реализатори ове радионице Дејан Радовановић, археолог и директор Регионалног завода за заштиту споменика културе, и Никола Гавриловић, археолог, смедеревским средњошколцима су приближили процес настанка кућа, утврђења, цркава, као и основна знања неопходна за изградњу и како су их људи стицали и развијали кроз време.

Радионица је у простору Смедеревске тврђаве одржана у три сегмента. Најпре је кроз шетњу кроз Тврђаву испричана прича о њеном настанку, развоју и вредностима. Затим је код остатака цркве у југоисточном углу Тврђаве настављена прича о процесу изградње, одабиру места, мерама, материјалима, алатима, а потом су средњошколци кроз практичан рад у непосредној близини остатака цркве, помоћу штапа и канапа, размерили и исцртали основу цркве, као првог корака у изградњи објекта, а затим учествовали у припреми – мешању блатног и кречног малтера, као најважнијих традиционалних везивних материјала у зидању.

У уторак, 17. септембра, у ОШ ,,Ђура Јакшић“ у Малој Крсни са успехом, у одличној подстицајној атмосфери реализована је радионица Драмски сукоб нушићевских доба – Нушићев (под)смех некад и сад. Радионица је прва у низу у оквиру пројекта У корак с Нушићем – време мерено смехотресом (комедија у три чина) који је део годишњег програма Научног клуба Смедерево.

У уводном делу реализаторке Миљана Кравић и Ана Хранисављевић подсетиле су ученике на би(бли)ографске податке о писцу и ближе их упознале са књижевнотеоријским појмовима (комика речи, ликова, ситуације; разликовање хумора, ироније и сатире; елементи драмске структуре: радња, сукоб, мотиви, етапе развоја драмске радње и др.).

Након тога учесници радионице имали су задатак да режирају одабране одломке из Нушићевог дела ,,Аутобиографија“ – при драмској адаптацији ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ показали су изузетну креативност и критичка запажања осмишљавајући, као прави мали комедиографи, улоге, драмске дијалоге, дидаскалије, костиме, изглед глумаца, изглед сцене и пратећу музичку подлогу за описане Нушићеве, хумором обојене неспретне изјаве младалачких љубави.

У завршном делу ученици су презентовали своје радове, а епилог пријатног дружења био је истоветан почетку данашњег сусрета – радионица је завршена радошћу, полетом и осмесима, управо онаквим какве је својим делима будио највећи писац комедија у српској књижевности.

Продубљивање знања о књижевнотеоријским појмовима, стилско-изражајним средствима и приповедачким поступцима на којима се заснива хумор, развијање језичког, литерарног и естетског сензибилитета и ваљаних моралних схватања код ученика, поспешивање разумевања, упоређивања, закључивања, логичког мишљења и критичког односа према окружењу, постављање критеријума за вредновање друштвене стварности и уочавања негативних образаца понашања појединаца или друштвених група – неки су од многоборојних циљева који су са успехом достигнути у овој радионици.

Закључак до којег се увек изнова допре при проучавању дела Бранислава Нушића наметнуо се и на крају ове радионице – нушићевски хумор је свевременски и заувек савремен, посебно у нашем добу.

Верујемо да и ви, као и ми, с нестрпљењем ишчекујете почетак нове школске године. За нас, то је савршена прилика да поново отворимо врата нашим познатим школским радионицама, где ћемо заједно истраживати чуда науке. Радујемо се што ћемо вас поново видети у Научном клубу, спремне да кроз игру и експерименте откривамо свет око нас и делимо радост учења!

Током септембра, посветили смо се организацији посебних радионица из области астрономије, припремајући се за предстојећу Светску недељу свемира која се широм света обележава од 4. до 10. октобра, у знак сећања на кључне догађаје у историји истраживања космоса. Ова недеља служи и као платформа за едукацију јавности о најновијим открићима и технологијама које обликују наше разумевање космоса. Наше радионице имају за циљ да вам универзум прикажу на потпуно другачији и узбудљив начин и то кроз иновативне симулације, занимљиве експерименте и астрономски биоскоп. Придружите нам се на овом незаборавном научном путовању, где ћете имати прилику да откријете тајне космоса, истражите звездане системе и разумете сложене процесе који обликују наш универзум.

Поред школских радионица позивамо вас да 27. септембра посетите Ноћ истраживача, највећу научну авантуру током године, која се одржава широм Србије. Ова манифестација промовише науку и истраживања на занимљив и интерактиван начин и јединствена је прилика да посетиоци из прве руке доживе научна открића, упознају истраживаче и инспиришу се да сами постану део научне заједнице. Управо из ових разлога наш Научни клуб је неизоставан члан ове манифестације, где ће вам поставка коју смо развили у сарадњи са Математичким факултетом Универзитета у Београду пружити прилику да кроз интерактивне и едукативне активности завирите у тајне универзума. Такође, охрабрујемо вас да на веб сајту манифестације истражите и остале садржаје који вас очекују последњег петка у септембру.

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку.

Уколико из било ког разлога морате да откажете пријаву, молимо вас да обавештење о томе пошаљете на е-мејл nk@cpn.rs.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у суботу, 08. јуна научну шетњу кроз Борачки крш. Шетња је део пројекта „Борачки крш“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. Програм је био намењен ученицима срењих школа.

Научном шетњом по Борачком кршу желели смо да ученици искуствено, у природи, проучавају састав стена, конфигурацију терена, необичну географску моргологију крша. Такође, желели смо да укажемо ученицима утицај абиотичког фактора рељефа и земљишта на специфичну флору, адаптације биљака условљене овим факторима. На терену су одрађивали pH вредност земљишта, температура и испитивали садржај калцијума.

Ископавањем земље до одређене дубине откривали смо земљишне инсекте у левкастим апаратима под утицајем светлости и вршили детерминацију. Уочавањем плодоносних тела печурака и разгртањем шумске стеље уочавали смо фине паучинасте нити хифа мицелијума који обраста земљу. 

Као споменик природе, Борачки крш је место заштите многобројних врста птица, гмизаваца и неколико врста водоземаца као и различитим врстама биљака. Као геонаслеђе заслужује пажњу са историјског и географског аспекта што ћемо свакако на терену потврдити и испитати.

Аутор и реализатор је Дејан Добричић, професор биологије у Првој крагујевачкој гимназији у Крагујевцу.

Тринаести по реду Мај месец математике обележен је и у оквиру Научног клуба Крагујевац. У четвртак, 23. маја 2024. године организоване су активности на две локације – Ђачком тргу и н просторијама Мејкерс Лаба у Првој крагујевачкој гимназији, .

Кроз интересантно математичко путовање, учесници су имали прилику да уз забаву и игру истражују, процењују, промишљају, повезују, друже се и открију математику на један несвакидашњи начин.У оквиру програма реализован је велики број радионица – Математика у платоновим телима, Математичке илузије, Математика на француском, Да Винчијев код, Брајево писмо, Музика броја Пи, Нанограм, Математика за нјмалађе, Стратего, Испеци па реци број, Измери пулс и многе друге.

Научно – популарно предавање на тему „Математика у служби хемијских и биохемијских процеса“ организована је заједно са сарадницима са Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу. На радионицама и предавању учествовало је преко 400 учесника, деце и ученика, као и студената и других заинтересованих грађана града Крагујевца.

Аутори и реализатори су: Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимназији, др Жико Милановић, научни сарадник на Институту за информационе технологије Крагујевац, Невена Миливојевић Димитријевић, магистар фармације, истраживачица сарадинца на Институту за информационе технологије Крагујевац Александар Миленковић, доцент на Институту за математику ПМФ-а у Крагујевцу, Немања Вучићевић, ПМФ Крагујевац, Томислав Јововић, професор математике у ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“, као и ученици Прве крагујевачке гимназије и ученици ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“.

Научни клуб Крагујевац реализовао је у петак, 17. маја у ПУ „Врабац“, активност у оквиру пројекта „Чувари планете Земље“. Овај програм се реализује кроз Годишњи програм рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. 

Деца су кроз забаван и инерактиван начин учила о саставу земљишта, како „произвести кисеоник“ и зашто нам је биљни и животињски свет толико важан за наш опстанак. Њих су у научну шетњу водиле три ”виле” и помогле им да доживе свет на другачији начин, да разумеју да смо сви ми чувари планете и помажемо да нам планета Земља буде лепа, весела и здрава.

Кроз интерактивну причу деца су научила како користимо природне ресурсе; шта узрокује отпад и загађење и шта можемо предузети да наше окружење буде чисто и здраво.

Аутори и реализатори су: .Милена Мараш, Ивана Јевтић и Катарина стевановић, васпитачи у Пу „Врабац“ у Крагујевцу.

У научном клубу Смедерево, 21. и 22. маја одржани су програми у оквиру пројекта “Сасвим природно“. Овај пројекат део је годишњег програма Научног клуба Смедерево за 2023/2024. годину, подржаног од стране Центра за промоцију науке.

Првог дана програма организован је научни кафе на коме су ауторка пројекта Марина Златановић и реализаторка радионице Јасминa Илић дискутовале о факторима који утичу на избор козметичких производа. Фокус је био на томе да ли је мирис и атрактивно паковање довољно да један козметички производ буде наш избор, као и на важности састојака приликом одабира производа. Гости кафеа били су ученици Економско -трговинске школе из Смедерева.

Дискусија се такође фокусирала на најчешће коришћене састојке у индустријској козметици и њихов утицај на здравље корисника. Неки од најчешће коришћених штетних састојака у индустријској козметици су парабени, формалдехид, силикони и сулфати. За све наведене састојке, постоји обимно истраживање које доказује директан штетан утицај не само на кожу, већ и на опште здравље.

У оквиру активности другог дана, ауторка пројекта Марина Златановић и Јасмина Илић  одржале су технолошку радионицу под називом: „Бирам Природно“. Током радионице, учесници пројекта су имали прилику да се упознају са саставом природних крема и сапуна, као и са процесом њиховог добијања.Када је реч о сапунима, фокус је био на „хладној“ и „врелој“ сапунификацији. Учесници су сазнали да се данашњи сапуни углавном производе фабричким путем, односно „врелом“ сапунификацијом. Постоји и метода „хладне“ сапунификације, која је једноставнија и лакша за извођење.

Друга радионица истог дана, „Са Природом на Ти“, пружила је прилику учесницима да се опробају у производњи сапуна и крема. Пре него што су почели са радом, учесници су прво научили како да правилно израчунају потребну количину састојака. Прва фаза је била мерење запремине калупа, па су на основу тога израчунавали количину уља потребна за израду сапуна.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац у понедељак, 22. априла организовао је радионице у оквиру пројекта „Обележимо Дан планете Земље“. Програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. Интерактивне радионице су реализоване у Америчком кутку, за децу предшколског узраста из ПУ Врабац и ПУ Шумска бајка из Крагујевца.

Кроз занимљив практичан рад деци показујемо љубав и бригу о природи, као и науку која је свуда око нас. Са учесницима смо обележили Дан планете Земље и на тај начин развијали подстицање позитивног такмичарског духа, сналажљивост, креативност као и стицање еколошких компетенција. 

Учесници су имали прилику да отпевају рођенданску песму планети, и након што су се упознали са еколошким изазовима у игри „Хајде да очистимо реку и помогнемо нашој Земљи“, користећи магнете „пецали“ су отпад и прописно га одлагали.

Аутори и реализатори пројекта су: Милена Живковић, истраживач приправник на Институт за физику, ПМФ Крагујевац и Предраг Живковић, професор физике.