Виртуелни Научни Клуб

Виртуелни Научни клуб је база материјала намењених школама, родитељима, самој деци као и људима свих узраста заинтересованим за науку. У овим материјалима можете да пронађете квизове, интерактивне задатке, упутства за кућне експерименте или научне приче које су настале у сарадњи наших научних демонстартора и деце. Позивамо вас да пронађете тему која вас интересује и уроните у свет науке!

Продужен рок за пријаве на Отворени позив Mикрогалерије

Рок за достављање пријава за отворени позив Микрогалерије, у Краља Петра 46, продужен је до 15. августа.

Центар за промоцију науке расписује позив за изложбени простор Научног клуба, у Краља Петра 46, у Београду, који је продужен до до 15. августа 2021. године, а тема је aнтропоцен.

Микрогалерија је посебан изложбени део Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, који директно комуницира са пролазницима и позива публику да открије појмове, области или феномене из сфере науке. Она је прозор у активности и садржаје Центра за промоцију науке, где је у пет квадратних метара приказана научна област, програм или пројектна тема која нам је у актуелној сезони у фокусу. Ово није само излог, већ простор правих интерактивних научнопопуларних поставки, које сви могу видети, а често и испробати, покренути или послушати. 

Поставке у Микрогалерији су мултимедијалне, и публика је у прилици да интерагује са излогом и елементима поставке. Намера је да се на тај начин побуди машта, покрену размишљања, радозналост и да се публика заинтересујe за науку. До сада су поставке имале сензоре којима се покрећу светло, анимација, видео, механичко померање елемената, укључивале су употребу телефона (скенирање QR кодова или употреба камере), као и инетаракцију са особом унутар простора.

Циљ овог отвореног позива је да се ангажује шира стручна јавност у креирању научнопопуларних садржаја и подстакне креирање ван постојећих оквира струка као што су дизајн, архитектура, машинско инжењерство, електроника. У крајњој линији, циљ нам је да приближимо ове струке у креативном и комплексном подухвату који захтева укрштање више дисциплина за реализацију идеје.

Тема отвореног позива: АНТРОПОЦЕН

Да ли сте размишљали о људском отиску на планети Земљи? Свет у којем живимо обликују људи, који имају доминантну улогу у еколошким системима. Људски утицај је толико велик, да се већ препознаје у свим слојевима планете (бушотине, депоније, радиоактивне честице, озонске рупе…).

Појам антропоцен окупира не само геологе, већ и друге научнике како из технолошких, примењених, тако и друштвених, хуманистичких наука. Без свеобухватног приступа заправо и не можемо разумети појам антропоцена, који не обележава само доба које можемо видети или забележити у геолошким слојевима, већ га опажамо и свим чулима, али и кроз емотивни доживљај.

Иако је дебата о новом геолошком добу под називом антропоцен још у току и чека на формално прихватање, сама кованица не оставља нас равнодушним и без критичког става, и већ је заузела значајно место у научним, уметничким и друштвеним дискурсима.

Навешћемо нека питања, а вас позивамо да поставите нова и вама релевантна и понудите могуће одговоре на њих, као и перспективе којe из њих проистичу.

Какав је живот и суживот у антропоцену? Шта ћемо јести? Како ће наша свакодневица у градовима изгледати? Шта је заједништво и заједничко у антропоцену? Како смо се прилагодили и како ћемо се прилагођавати? Како ће изгледати будућност и колико дуго ће трајати антропоцен? По чему бисмо желели да га памтимо?

Позивамо вас да суочени са забрињавајућим еколошким, али и друштвеним околностима, покренете своју креативност и на тај начин подстакнете заједницу да са вама и нама активно и ангажовано промишља о њима.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР

Научна утемељеност – информације које се приказују, употребљавају или реинтерпретирају потребно је да буду научно засноване и аргументоване, да потичу из релевантних извора.

Интерактивност – простор Микрогалерије је замишљен као простор за интерактивне поставке. Наша намера је да публика нема само улогу посматрача, већ и да интерагује са садржајем унутар простора Микрогалерије, како би у целости разумела тему и поставку.

Игровност – публика Микрогалерије су сви грађани различитих старосних група, а намера је да што ширем делу друштва приближимо научне концепте и теме на игрив начин. Игривност у овом случају не сматрамо само забавом, напротив, игра је невероватан алат за учење. Игра је све оно што побуђује нашу знатижељу на једноставан начин.

Критичка позиција – важно нам је да кроз поставку разумемо вашу позицију или однос према теми, а још важније да сама поставка побуди код публике њихово критичко промишљање и позиционирање.

Интердисциплинарност – за рад на поставкама у Микрогалерији неопходан je интердисциплинарни и тимски рад, како би се свеобухватно, тематски, садржајно, технички и просторно идеја реализовала и представила.

Разрађеност графичких и техничких приказа – од великог значаја за избор и реализацију решења јесте адекватна и потпуна техничка документација, која јасно приказује поставку: димензије и позиције елемената у основи, пресеку, изгледу или 3D моделу. Bажни су и сами описи – материјализације, ликовност и попис компонената, реквизита и/или уређаја који су потребни за реализацију идеје.

КО МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ:

Овај позив је отворен ка најширем броју мислилаца, истраживача и стваралаца из разних дисциплина (друштвене, хуманистичке, природне и техничке науке). Због комплексности која је захтевана у досадашњим поставкама у Микрогалерији, као и због неопходности за научном утемељеношћу, уметничким приступом и искуством у реализацији идеја, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови који окупљају појединци и/или групе којима су блиски наука, уметност, едукација и производња интерактивних садржаја и дизајн.

БУЏЕТ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПОСТАВКЕ:

За изведбу изабраног решења планиран је буџет за реализацију поставке који покрива трошкове материјала, компоненти, израде, монтаже и демонтаже поставке. Реализација ове поставке планирана је за крај 2021. године. У самој реализацији представници Центра и аутори или представници ауторског тима заједнички ће радити на динамици реализације поставке. Сама поставка и рад на реализацији биће подржани и у оквиру Мејкерс спејса – отвореном радионицом ЦПН-а, као и ресурсима унутар њега.

Максималан буџет за извођење поставке је 200.000 дин бруто. и не укључује хонораре аутора.

РОКОВИ

Објављивање Отвореног позива: 8. јун
Период за постављање питања: до 14. августа
Одговоре на питања очекујте у периоду: 28. јун – 14. августа
Затварање позива: 15. август
Жирирање: 15-26. август
Објављивање резултата: 27. август

ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА
Пријава се налази на следећем линку
Сва питања можете послати на mikrogalerija@cpn.rs
Конкурсну документацију можете преузети на следећем линку

Мејкерс спејс у Лесковцу

У понедељак, 5. јула 2021. године, на петогодишњицу постојања Научног клуба Лесковац, у Центру за стручно усавршавање у образовању отворен је први Мејкерс спејс на југу Србије. Мејкерс спејс отворен је на иницијативу Центра за промоцију науке, а уз подршку Теленор фондације са идејом промоције науке кроз овај стваралачки кутак. У овој Мејкерс кухињи позвани ће бити сви и појединци и удружења али и школе које ће моћи да своју практичну наставу реализују баш овде у Центра за стручно усавршавање у образовању.

На отварању су се присутним званицама обратиле директорка Центра Анђела Костић Минић, руководилац сектора за програмске активности др Тања Аднађевић и чланица Градског већа Александра Ђорђевић.

Директорка Центра за стручно усавршавање Анђела Костић Минић поздравила је све присутне и рекла:

„Оно што бисмо тренутно могли назвати круном наше досадашње сарадње са Центром за промоцију науке, јесте данашње отварање Мејкерс спејса. Срећни смо због чињенице да је ово, после Београда, Кикинде и Шапца, тек четврти по реду Мејкерс у Србији, који отварамо на иницијативу Центра, а уз подршку Теленор фондације. Иако на први поглед можда делује као обична радионица, концепт Мејкерса је много више од тога. Наиме, ради се о месту где свако ко жели да постане члан може да реализује своје идеје, и то уз потпуно бесплатно коришћење расположивих ресурса.“

Поред свечане церемоније и представљања Мејкерс спејса на овај дан отворена је и изложба Караван за климу, која ће у нашем граду гостовати до 15. јула.

Овај пројекат повезује борбу против климатских промена и заштиту биодиверзитета у Србији, а осмислио је и развио Француски институт у Србији у партнерству са Центром за промоцију науке и уз подршку Делегације Европске уније у Србији и Канцеларије Програма Уједињених Нација за развој у Србији.

ЦАРСТВО БИЉАКА У НАУЧНОМ КЛУБУ ШАБАЦ

Још једна у низу од активности ширења научне коминикације међу децом покренута је у четвртак и петак 10.06.2021. и 11.06.2021. године у Научном клубу Шабац. У сарадњи са Центром за промоцију науке током школске годину организујемо најразличитије програме који су намењени, не само деци, већ и свим заинтересованим Шапчанима.

Пројекат „У царству биљака“ је окупио старије средњошколце јер је Нуачни клуб Шабац био право место на ком су могли чути нешто више и нешто другачије него обично. Учесници су били ученици Основне школе „Стојан Новаковић“ из Шапца.

Млади наставница биологије у ОШ „Стојан Новаковић у Шапцу, Марија Ђерић повела је учеснике у тему грађе, начина живота, значаја и поделе биљака нашег окружења. Циљ пројекта је популаризација природних наука и указивање деци на одговорно понашање према природи и стварање бољих услова на нашој планети.

На првој радионици ученици су се упознали са основним особинама биљака као и са појмом хербаријума и материјала који је потребан за његово формирање. Затим су ученици добили списак биљака са сликом које су тражили и скупљали на терену и после тога припремили за пресовање. Резултат мини пројекта је да ће ученици изабрати најлепше испресоване примерке и направити заједнички хербаријум који остаје Научном клубу Шабац као један облик научног експоната.

ЗАГРЛИМО КРАГУЈЕВАЦ

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у јуну 2021. године, активности у оквиру пројекта „Загрлимо Крагујевац“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба.

Активности су реализоване у Клубу младих ОСИ и Просторијама Форума студената са инвалидитетом, и присуствовало је 22 учесника.

Циљ пројекта је укључивање особа са инвалидитетом у свере науке и друштвено одгворне средине и подизање еколошке свести код младих са инвалидитетом. На овај начин пружили смо могућност свима да се укључе у актвности у оквиру научног клуба, а посебно особама из осетљивих циљних група.

Активности су подразумевале рад са удружењима особа са инвалидитетом. Кроз практичне примере, вежбе, разговор и дружење учесници су имали могућност да сами конструјишу батерију, ветрогенератор од рециклажног папира, соларни панел од старих лименки и друге занимљиве моделе, а затим су са реализаторима разговарали о њиховој примени и улози у нашем животу.

Реализатори су Милена Живковић и Саша Алемпијевић.

СОЛАРНИ РОБОТ У НАУЧНОМ КЛУБУ ШАБАЦ

Још једна у низу од активности ширења научне коминикације међу децом покренута је у петак и понедељак 04.06.2021. и 07.06.2021. године у Научном клубу Шабац. У сарадњи са Центром за промоцију науке током школске годину организујемо најразличитије програме који су намењени, не само деци, већ и свим заинтересованим Шапчанима.

Пројекат „Робот који прати Сунце“ је окупио старије средњошколце јер је Нуачни клуб Шабац био право место на ком су могли чути нешто више и нешто другачије него обично. Учесници су били ученици Средње „Техничке школе“ из Шапца.

Млади професор у Техничкој школи у Шапцу, Милан Савић повео је учеснике у тему соларне енергије као извору чисте енергије, опцијама за њено складиштење и дистрибуцију-предности и мане. Циљ пројекта је популаризација техничких наука и концепт учења по принципу – Направи сам, који је у техничким наукама врло значајан.

На првој радионици радионици ученици су стекли увид о претварању сунчеве енергије у електричну струју у самом соларном панелу, затим су ученици самостално давали конструктивне и реалне предлоге о изгледу робота на основу величине и облика мотора и електронике која се користи. Затим су самостално подешавали параметре на 3Д штампачу. На другој радионици радило се програмирање Ардуино Уно платформе и на крају тестирање готовог уређаја.

Радионица „Употреба електронских кола“ у Нишу

Рeaлизaциjoм рaдиoницa  зa oснoвцe и срeдњoшкoлцe нишких шкoлa, кoje су oдржaнe у тeрминимa 10.06.2021. и 18.06.2021. зaвршeнa je рeaлизaциja дeсeтoг прojeктa Нaучнoг клубa Ниш, Прaктични рaд-Упoтрeбa eлeктрoнских кoлa, чимe je успeшнo зaвршeнa рeaлизaциja гoдишњeг прoгрaмa клубa. Активности годишњег програма реализоване су уз финансијску подршку Центра за промоцију науке.

 Рaдиoницa зa учeникe 1. рaзрeдa гимнaзиje “Бoрa Стaнкoвић” oдржaнa je 10.6.2021. прeкo плaтфoрмe Гooглe Meeт. Учeствoвaлo je 10 учeникa, кojи су кoришћeњeм oнлинe плaтфoрмe Tинкeрцaд рeaлизoвaли eлeктрoнскo кoлo бaзирaнo нa Aрдуинo рaзвojнoм oкружeњу. У првoм дeлу рaдиoницe учeници су учили o eлeктрoнским кoмпoнeнтaмa пoтрeбним зa рeaлизaциjу сeмaфoрa, кao штo су oтпoрници и ЛEД диoдe. У другoм дeлу рaдиoницe учeници су писaли сoфтвeр зa микрoкoнтрoлeр дa би нa крajу вeрификoвaли рaд сeмaфoрa. Другa aктивнoст oдржaнa je 18.06.2021. у двoришту OШ “Рaдoje Дoмaнoвић” из Нишa, кaдa je  oргaнизoвaнo  дружeњe сa учeсницимa Tинкeрцaд oнлинe рaдиoницe кoja je oдржaнa 29.4.2021. прeкo плaтoфрмe Гooглe мeeт. Учeницимa кojи су пoкaзaли нajбoљe рeзултaтe нa квизу кojи сe рeшaвaли прeкo Гooглe Фoрмс дoдeљeнe су пригoднe нaгрaдe и диплoмe. Учeници су изузeтнo зaдoвoљни oдржaним рaдиoницaмa. Рeзултaти квизa пoкaзуjу дa су тoкoм рaдиoницa успeли  дa сaвлaдajу прeдвиђeнo грaдивo. Сви учeници  смaтрajу дa  су нa oвaj нaчин знaчajнo упoтпунили стeчeнo тeoриjскo знaњe из шкoлe.

Рaдиoницe су рeaлизoвaли aутoри прojeктa: прoф др Дaниjeл Дaнкoвић и др Mилoш Maрjaнoвић сa Eлeктрoнскoг фaкултeтa у Нишу.

 https://pretocimoznanje.wordpress.com/events/
Снимак целе радионице је на адреси

„ЗИМСКА ШКОЛА ФИЗИКЕ III – ФЕНОМЕНОЛОГИЧАРИ“ у Крагујевцу

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у периоду 01-11.06.2021.године, активности у оквиру пројекта „Зимска школа физике III – ФЕНОМЕНОЛОГИЧАРИ“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Активности су реализоване у ОШ „Вук Стефановић Караџић“, Првој крагујевачкој гимназији и Праку науке, за 20 ученика основних школа.

Овогодишња школа физике бави се нераскидивом везом између теорије и експеримената у физици и феноменологичарима, научницима који раде и на пољу теорије и на пољу експеримената.

У току трајања школе, учесници су, кроз тимске активности које су усмерене на развој критичког мишљења, имали прилику да се овом фундаменталном науком баве на модеран начин, истраживањем, решавањем кодираних проблемских задатака и реализацијом реалних и виртуелних експеримената.

Ученици су активно учествовали у 5 различитих радионица:

  1. Физика кроз историју – креирање временске линије успешних и познатих физичара, теоретичара и експериментатора;
  2. Изокренута учионица – најпре самостална истраживања од стране ученика о хидростатичком и атмосферском притиску, а потом продубљивање знања реализацијом реалних експеримената на радионици;
  3. Интернет наставник – мерење и сређивање резултата мерења на виртуелном и реалном математичком клатну уз употребу апликације на мобилном телефону;
  4. Виртуелни експерименти и реални експерименти – изучавање светлости и разумевање светлосних појава;
  5. Конвергентно и дивергентно учење физике – метерологија у Парку науке.

Ауторке и реализаторке пројекта су Ана Марковић и Биљана Живковић, професорке физике.

Због све чешће праксе да деца бораве у затвореном простору у школи, у кући испред телевизора, компјутера, за телефоном, идеја овог пројекта је да децу основношколског узраста изведемо у природу и да своју радозналост и иистраживачке склоности покажу на терену. На терену у Аџиним ливадама, 18. септембра, ученици су помоћу кључева одређивали поједине врсте печурака, посматрали њихова плодоносна тела под лупом, изводили закључке о станишту и условима у којима гљива расте, а своја запажања су бележили у теренски дневник.

Сакупљене примерке гљива су презентовали 19. септембра, на Изложби гљива, која се традиционално сваког септембра организује на ПМФ-у у Крагујевцу.

Теренско истраживање, боравак и учење у природи буде у деци радозналост и истраживачки дух, што доприноси развоју стваралачке способности.

Чудесни свет алги и кикиндски уникат међу њима

Научни клуб Кикинда организовао је предавања са теренским радом „Чудесни свет алги и кикиндски уникат међу њима“ које се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Теренски рад одржан је 11.6.2021. са почетком у 10:00 на старом копу код фабрике „Тоза Марковић“ у Кикинди.

Реализаторка Драгана Предојевић на почетку предавања учесницима је приближила чедесни и веома занимљив свет алги, кроз причу о њиховом пореклу, разноликости и значају за саму планету, али и човека.

Сви заинтересовани имали су прилику и да виде како изгледа прикупљање алголошких узорака, како се додатно врше мерења на самом терену и шта се ради са прикупљеним материјалом, уз поштовање свих мера заштите животне средине. Овом приликом сви учеснициимали су имали прилику и да виде једну посебну макроскопску алгу која представља уникат Србије. Дуго се сматрало да је ова врста исчезла са подручја Србије, али је 2018. године поново пронађена баш на подручју Кикинде и то на Плавој бањи, познатом кикиндском излетишту. Имајићи у виду колико је ово значајно откриће, а да већина наших суграђана није информисана, мала теренска експедиција моћи ће своје искуству да подели са својим суграђанима.

Драгана Предојевић, рођена је и одрасла је у Кикинди. После средње школе одлази на Биолошки факултет Универзитета у Београду где је завршила Основне академске студије, смер Екологија и заштита животне средине са просечном оценом 9,51. Докторске студије смер Екологија, модул-Хидроекологија завршила је 2017.године.

Тренутно је запослена на Катедри за алгологију, микрологију и лихенологију Биолошког факултета Универзитета у Београду на радном месту доцента.

Присутно је било 14 учесника

“Нa тaлaсимa нoвих знaњa” у Нишу

Рeaлизaциjoм aктивнoсти прojeктa “Нa тaлaсимa нoвих знaњa”  у пeриoду 5-6.06.2021. oствaрeни су плaнирaни сaдржajи дeвeтoг прojeктa  из гoдишњeг прoгрaмa Нaучнoг клубa. Реализацију активности пројекта омогућио је Центар за промоцију науке.

Учeсници прojeктa били су  су учeници  сeдмoг трaзрeдa OШ „ Душaн Рaдoвић“ и OШ „Чeгaр“  из Нишa. Oни  су имaли приликe дa, крoз три интeрaктивнe рaдиoницe, oткриjу  штa je тaлaсaстo у тaлaсимa, дa ли звук мoжe бити бржи и  дa зaвирe у oптичку пojaву тoтaлнe рeфлeксиje.

Крoз квиз нa тeму тaлaсa, звукa и свeтлoсти oствaрили су oдличну рaзмeну сaзнaњa и примeнили нaучeнo крoз рaдиoницe. У нaучнoj шeтњи oбaлoм Нишaвe oдрeђивaли су ширину рeкe нa oснoву прaвoлиниjскoг прoстирaњa свeтлoсти и сличнoсти трoуглoвa, oдрeђивaли oпсeгe чуjнoсти нa рaзличитим лoкaциjaмa и мeрили  нивo букe нa рaзличитим мeстимa, oд Рeгиoнaлнoг цeнтрa дo кeja нa oбaли Нишaвe. Taкoђe, oсмишљaвaли су прoблeмe кojи сe мoгу рeшaвaти нoвoстeчeним знaњимa o звуку. Нa крajу врeднoвaли су свoj рaд и сaм прojeкaт, крoз aнoнимни упитник, дoпринoсeћи свojим зaпaжaњимa пoбoљшaњу нeких будућих прojeкaтa. 

Aутoр и рaлизaтoр прojeктa билa je мр Ивaнa Круљ, прoфeсoр физикe.

„Који је твој ТриП за боље сутра?“ у Крагујевцу

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у 06. јуна 2021. године, активности у оквиру пројекта „Који је твој ТриП за боље сутра?“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Активност је реализована у Првој техничкој школи у Крагујевцу, и присуствовало је 20 ученика средње школе.

Концепт социјалног предузетништва постаје све заступљенији и популарнији као бизнис модел који доприноси решавању друштвених и еколошких проблема.

Едукативна друштвена игра „ТриП“ на једноставан и ефектан начин приближава социјално предузетништво као друштвено одговорно деловање. Она омогућава учесницима раидонице да се упознају са основним појмовима социјалног предузетништва, фазама постојања и развоја сваке идеје као и њене реализације, неопходним ресурсима, као и како и на који начин можемо својим предузетничким подухватом помоћи заједници, решити одређени друштвени проблем и помоћи планети да „лакше дише“.

Директна повезаност са популаризацијом науке, као и развоја научне писмености у оквиру ове друштвене игре, огледа се у три кључна сегмента:

Први је повезан са људима, тј са друштвом и утицајем који ми као чланови друштва производимо, као и сагледаваљем нашег друштвеног утицаја. Од круцијалне важности јесте примена научних метода и алата у процесу социолошких истраживања, као и адекватно тумачење добијених резултата и креирање производа или услуга на основу реалних потреба саме друштвене заједнице. Учесници су се упознали са значајем и применом друштвнеих наука у процесу развоја својих пословних идеја, као и концептом друштвене одговорности и тако добили ширу слику знања и вештина које, на основу научно – истраживачких радова и друштвених наука могу да примене.

Други сегмент је повезан са профитом. Учесници су разумели значај усвајања знања у оквиру економских наука, као и примену тог знања у развоју својих пословних идеја и процесу истраживања нових економских концепата.

Трећи сегмент је повезан са планетом, са еколошком науком, и јасним разумевањем значаја очувања наше планете и развоја систематске бриге, као и решавању бројних еколошких проблема. Учесници су спознали како да на основу доступних ресурса и будућих сазнања могу да реше различите еколошке проблеме, и како да на основу датих решења развију пословне моделе који би допринели очувању планете.

Реализатори радионице су Драгана Томић Пилиповић и Лазар Ђоковић