Виртуелни Научни Клуб

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, у среду, 7. маја, реализовао је активности у оквиру пројекта „Откривање тајни Лего(Ген)Аа“. Пројекат је реализован у ОШ „Трећи Крагујевачки батаљон“ у Крагујевцу. Програм Откривање тајни Лего(Ген)Аа се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. 

Генетика је узбудљива и изазовна наука која нам помаже да боље разумемо себе и свет око нас. Између видљивих особина и невидљивих генетичких шифара постоји низ догађаја који су за наше основце прилично тајанствени и мистериозн. Пројекат Откривање тајни Лего(Ген)Аа је пружио могућност ученицима да, играјући се лего коцкицама и припремљеним сетовима, истражују гене, алеле и наслеђивање, и открију шта нас чини јединственим. Кроз пројекат покушали смо да одговоримо на врло једноставна, очигледна питања из живота: Како растем?Како сам настао?Зашто личим на родитеље, а нисам исти као они? Како су све ове врсте настале на планети? 

Бавећи се математичко-генетичким комбинацијама алела за боју очију, крвне групе, увртање језика, деца схватају бесконачност могућих варијанти особина. Повезивање генетичких промена са еволуцијом врста на примеру Дарвинових зеба, деца уочавају бесконачност биодиверзитета. 

Аутори и реализатори пројекта су: Сузана Милошевић Добричић, професор биологије и Милена Милосављевић, професор математике и информатике.

Научни клуб Крагујевац у периоду од 21. до 24. марта реализовао је активности у оквиру пројекта „СЕИЗМОЛОГИЈА МОГ ДОМА“. Програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима. Радионице су одржане у сарадњи са ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“ , а учествовали су ученици старијих разреда ове школе.

Земљотреси су једна од најразорнијих сила на Земљи – сеизмички таласи широм земље могу уништити зграде, однети животе и направити огромну штету. Неки делови наше планете су много склонији земљотресима од других, па градови и места на овим подручјима морају да заштите себе и своје становнике од природних катастрофа. Изградња зграда отпорних на земљотрес је један од начина да се то уради.

Шта су уопште земљотреси? Зашто се дешавају? Које области су подложније земљотресима? Шта чини зграду отпорном на земљотрес? Да ли зграде уопште могу бити отпорне на земљотрес?

Велики део штете, услед земљотреса, је проузрокован рушењем зграда са људима у њима, због чега су зграде отпорне на земљотресе неопходне. Кроз циклус интерактивних едукативних радионица намењених старијим основцима, пројекат преиспитује управо ова питања и теме.

Аутори и реализатори су: Наташа Милинковић, професор физике и Јасна Танасковић, професор математике и информатике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, у понедељак 10. марта, реализовао је активности у оквиру пројекта „Прихваћен изазов-направити биопластику“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у научним клубовима. Пројекат је реализован у ОШ „Трећи Крагујевачки батаљон“ у Крагујевцу.

Савремени начин живота, односно потрошачко друштво којем припадамо има и своју негативну страну. Све је више производа у понуди, а самим тим и више отпада који бацамо. Један од великих проблема који се јавља је повећана производња пластике. Пластика се појавила у 20. веку и увелико променила наше животе. Ми данас не можемо замислити живот без пластике. Она је данас један од највећих загађивача природе. Природна разградња пластике може потрајати и до 1000 година. Најбоља замена пластици је биопластика, која се производи од обновљивих сировина које потичу из биомасе. Она је биоразградива а разграђује се ензимским реакцијама помоћу микроорганизама. Коришћење биопластике решава проблем акумулације пластике у природи и смањује емисију угљен-диоксида и потрошњу необновљивих извора енергије.

Аутор и реализатор пројекта је Снежана Рајовић, професорка хемије.

Научни клуб Крагујевац, у понедељак 10 марта, реализовао је радионицу у оквиру пројекта „Хармонија супротности: Путовање од микро до макро света“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима за 2024. годину. Пројекат је реализован у простору Америчког кутка Крагујевац, за преко 20 учесника из више крагујевачких основних и средњих школа.

Пројекат „Хармонија супротности: Путовање од микро до макро света“ је иновативан приступ едукацији који приближава свет науке кроз интерактивне и практичне активности. Пројектом се настоји демистификовати комплексност квантне механике и повезати апстрактне математичке концепте са свакодневним феноменима, креирајући мост између микро и макро света. Ученици су се кроз четири фазе радионица упознали са основама програмирања, принципима квантне физике, и применили стечена знања у практичним експериментима.

Аутори и реализатори су: Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимназији, Михајло Петровић, ученик Прве крагујевачке гимназије, Предраг Живковић, професор физике, и Филип Андрић, сарадник у настави на Институту за математику и информатику.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у четвртак, 12. децембра 2024. године, у ОШ „Живадинка Дивац“, радионицу у оквиру пројекта „Како настају кратери на Месецу?“. Овај програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЕНЕРГИЈА. 

Колико познајемо свог првог комшију? Свемирског првог комшију. Да ли знамо узроке разлика у изгледу површине наше планете и Месеца? Како су настали кратери на Месецу? Истраживали смо ову тему кроз практичне активности које укључују брашно, какао и кугле од пластелина различите масе… Учесници су имали прилику да на веома опипљив начин провре значање појмова кинетичка и потенцијална енергија. Уз постављање и тестирање хипотеза, мерење, систематизовање резултата мерења и извођење закључака.

Програм је прилагођен узрасту ученика, али истовремно довољно подстицајан да активира њихова претходана знања и заинтересује их за даље истраживање и учење природних наука.

Аутор и реализатор је: др Јелена Радовановић, професор физике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у суботу, 08. јуна научну шетњу кроз Борачки крш. Шетња је део пројекта „Борачки крш“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. Програм је био намењен ученицима срењих школа.

Научном шетњом по Борачком кршу желели смо да ученици искуствено, у природи, проучавају састав стена, конфигурацију терена, необичну географску моргологију крша. Такође, желели смо да укажемо ученицима утицај абиотичког фактора рељефа и земљишта на специфичну флору, адаптације биљака условљене овим факторима. На терену су одрађивали pH вредност земљишта, температура и испитивали садржај калцијума.

Ископавањем земље до одређене дубине откривали смо земљишне инсекте у левкастим апаратима под утицајем светлости и вршили детерминацију. Уочавањем плодоносних тела печурака и разгртањем шумске стеље уочавали смо фине паучинасте нити хифа мицелијума који обраста земљу. 

Као споменик природе, Борачки крш је место заштите многобројних врста птица, гмизаваца и неколико врста водоземаца као и различитим врстама биљака. Као геонаслеђе заслужује пажњу са историјског и географског аспекта што ћемо свакако на терену потврдити и испитати.

Аутор и реализатор је Дејан Добричић, професор биологије у Првој крагујевачкој гимназији у Крагујевцу.

Тринаести по реду Мај месец математике обележен је и у оквиру Научног клуба Крагујевац. У четвртак, 23. маја 2024. године организоване су активности на две локације – Ђачком тргу и н просторијама Мејкерс Лаба у Првој крагујевачкој гимназији, .

Кроз интересантно математичко путовање, учесници су имали прилику да уз забаву и игру истражују, процењују, промишљају, повезују, друже се и открију математику на један несвакидашњи начин.У оквиру програма реализован је велики број радионица – Математика у платоновим телима, Математичке илузије, Математика на француском, Да Винчијев код, Брајево писмо, Музика броја Пи, Нанограм, Математика за нјмалађе, Стратего, Испеци па реци број, Измери пулс и многе друге.

Научно – популарно предавање на тему „Математика у служби хемијских и биохемијских процеса“ организована је заједно са сарадницима са Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу. На радионицама и предавању учествовало је преко 400 учесника, деце и ученика, као и студената и других заинтересованих грађана града Крагујевца.

Аутори и реализатори су: Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимназији, др Жико Милановић, научни сарадник на Институту за информационе технологије Крагујевац, Невена Миливојевић Димитријевић, магистар фармације, истраживачица сарадинца на Институту за информационе технологије Крагујевац Александар Миленковић, доцент на Институту за математику ПМФ-а у Крагујевцу, Немања Вучићевић, ПМФ Крагујевац, Томислав Јововић, професор математике у ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“, као и ученици Прве крагујевачке гимназије и ученици ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“.

Научни клуб Крагујевац реализовао је у петак, 17. маја у ПУ „Врабац“, активност у оквиру пројекта „Чувари планете Земље“. Овај програм се реализује кроз Годишњи програм рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. 

Деца су кроз забаван и инерактиван начин учила о саставу земљишта, како „произвести кисеоник“ и зашто нам је биљни и животињски свет толико важан за наш опстанак. Њих су у научну шетњу водиле три ”виле” и помогле им да доживе свет на другачији начин, да разумеју да смо сви ми чувари планете и помажемо да нам планета Земља буде лепа, весела и здрава.

Кроз интерактивну причу деца су научила како користимо природне ресурсе; шта узрокује отпад и загађење и шта можемо предузети да наше окружење буде чисто и здраво.

Аутори и реализатори су: .Милена Мараш, Ивана Јевтић и Катарина стевановић, васпитачи у Пу „Врабац“ у Крагујевцу.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац у понедељак, 22. априла организовао је радионице у оквиру пројекта „Обележимо Дан планете Земље“. Програм се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ЗЕМЉА. Интерактивне радионице су реализоване у Америчком кутку, за децу предшколског узраста из ПУ Врабац и ПУ Шумска бајка из Крагујевца.

Кроз занимљив практичан рад деци показујемо љубав и бригу о природи, као и науку која је свуда око нас. Са учесницима смо обележили Дан планете Земље и на тај начин развијали подстицање позитивног такмичарског духа, сналажљивост, креативност као и стицање еколошких компетенција. 

Учесници су имали прилику да отпевају рођенданску песму планети, и након што су се упознали са еколошким изазовима у игри „Хајде да очистимо реку и помогнемо нашој Земљи“, користећи магнете „пецали“ су отпад и прописно га одлагали.

Аутори и реализатори пројекта су: Милена Живковић, истраживач приправник на Институт за физику, ПМФ Крагујевац и Предраг Живковић, професор физике. 

У оквиру организације и реализације активности годишњег програма Научног клуба Крагујевац, 11. априла реализоване су активности у пројекту „НА ДНУ ОКЕАНА ВАЗДУХА, НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ“. Пројекат je реализован у ОШ „Вук Стефановић Караџић“ у Крагујевцу, за ученике седмог разреда ове школе.

Учесници су били у прилици да буду део научнопопуларног перформанса o ваздуху на ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ. Оваква форма је интерактивна, интересантна и едукативна али и забавна јер у њему влада сталан „сукоб“ мишљења између професорке и глумице и због кога оне саме  траже треће мишљење/мишљење од учесника. 

Циљ пројекта је био да се учесницима овог научнопопуларног перформанса омогући  стицање основa  научног знања о ваздуху на ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ и актуленим дешавањима у вези са квалтетом ваздуха, на један интерактиван, занимљив али и забаван начин за шта заслуге припадају глумици Дубраваки Бркић.

Ауторке и реализаторке пројекта су: Биљана Живковић, наставница физике у ОШ „Вук Стефановић Караџић“ и Дубравака Бракић, глумица Позоришта за децу и маладе.