Виртуелни Научни Клуб

Научни клуб Крушевац у сарадњи са ОШ „Брана Павловић“ Коњух од 9. до 13.  децембра организовао је шест радионица калиграфије „Калиграфија – више од лепог писања“

Програм радионица „Калиграфија више од лепог писања” је спој добре праксе новог и старог начина учења лепог писања, јединствен спој књижевности и ликовне уметности, чини је широка палета креативности, коју чине најразличитије технике писања слова и сликања.

Полазнике програма уводи у дивну разноликост калиграфије, дајући акценат колико на развијање осетљивости запажања, графомоторичке спретности, толико и на сензибилност и креативност. Неизоставан део је и упознавање културног блага наше баштине и писма. Рад је индивидуалан у групи и прилагођен је узрасту полазника.

Циљ програма је да се лепо писање схвати као област у којој се развијају умне, моторичке и визуелне вештине ученика.  „Калиграфија – више од лепог писања“ нуди деци основношколског узраста могућност да савладају свој рукопис и да упознају вештине традиционалне калиграфије кроз историјске епохе.

Реализатори су наставници основних школа са трериторије града: Слађана Јовановић, Виолета Вучић Ивановић, Ана Јовановић, Верица Соколовић, Сања Младеновић, Марина Лазаревић и Оливера Коларић као и координатор ове активности.

Научни клуб при Центру за стручно усавршавање Крушевац у сарадњи са Центром за промоцију науке 28.5.2019. у оквиру манифестације „Мај месец математике” организовао је научно -популарно предавање: „Сангаку таблице“

Предавач је био др Филип Јевтић са Математичког института САНУ, а предавање је обухватило Едо период (1603-1867) када је Јапан био у самоуспостављеној изолацији. Као и све остало, и математика се развијала независно од остатка света. Многи геометријски проблеми исписивини су на дрвеним таблицама – Сангаку – и чувани у храмовима и светилиштима окачени испод крова. Поред математичког садржаја, дивно украшене Сангаку таблице су и својеврсна уметничка дела која сведоче о другачијем погледу на математику од оног који је преовладао на Западу.
Може се рећи да научити традицијалну јапанску математику значи научити и прихватити особит начин размишљања.

Овог маја 2019. путујемо око света у потрази за нераскидивом везом математике и географије, две дисциплине које нам, када се преплету, откривају скривене пределе.
Манифестацију је отворио Ненад Станојевић, директор ЦСУ Крушевац, а проф. др математике, Милош Петровић одржао је тим поводом предавање на тему повезаности математике и географије.

Географија је синтетичка наука, која спаја многа достигнућа бројних наука ради објашњавања географског простора. Она припада групи природних наука, јер јој је основно полазиште у природним обележјима геопростора. На предавању је било речи о примени математике у геодезији и картографији. Разматран је проблем пројекције сфере на раван. Коначно, приказана је примена географског информационог система као рачунарског система за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација.

Предавање на тему: „Адаптације – Аланова и Бергманова математика живих бића“ одржале су Оливера Коларић и Верица Соколовић.
Адаптације биљака и животиња на различите услове живота увек су занимљиве ученицима. А на који начин адаптације објашњавају научници Карл Бергман и Џоел Асаф Алан, њихов живот и рад, у каквој су вези запремина и површина тела са стаништем где живе, зашто исте врсте различито изгледају у хладним поларним стаништима од топлих станишта, зашто су битне уши лисице фенеке, упознаће се ученици на интерактивном предавању и радионици Адаптације – Аланово и Бергмановае математика живих бића.

Тема трећег предавања била је: „Математичка географија у служби човека“, које је одржала Лидија Бјелица Шљивић. Математичка географија је физичкогеографска дисциплина која проучава Земљу као небеско тело, њен положај и кретање у васиони, као и последице тог положаја и кретања на географска обележја Земље. Може се тумачити као и примена математичких метода у географији, а на који начин се може употребити у служби човека биће приказано на радионици Математичка географија у служби човека.

Изложба „Алгоритми од кухиње до берзе“ представља алгоритме који су уткани у сваки детаљ свакодневнице. У медицини, машинско учење помаже дијагностиковању болести попут рака или дијабетесне ретинопатије; у неким државама се судови ослањају на алгоритме приликом одлучивања о висини кауције, изрицању казне или пуштању на слободу, друштвени медији и мреже користе алгоритме који на основу наших личних података и историје претраживања обликују вести и огласе које ће нам предочити. На занимљив и атрактиван начин, кроз 13 кратких прича водимо вас кроз свет алгоритама у ком данас живимо.

У Научном клубу Центра за стручно усавршавање 28.03.2019. године, одржана је трећа завршна радионица пројекта „Мала школа гваличарења“, реализатора професорке биологије Оливере Коларић и професорке енглеског језика Ане Крстић

Пројекат је под окриљем  Центра за промоцију науке, при чему је у јулу добио признање за квалитет. Радионице похађају ученици разредне и предметне наставе ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Велизар Станковић Корчагин“ и ОШ „Брана Павловић“, а прикључили су се и ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“, ОШ „Жабаре“, ОШ „Драгомир Марковић“ као и ученици средње Политехничке школе „Милутин Миланковић”  Крушевац са својим наставницима.

На трећој радионици: „Буди и ти сова мудрица“ ученици су реализовали следеће активности:

• 13:00-13:15 Уводна реч, такмичење , квиз – „Научили смо о совама и дисекцији“
• 13:15-13:30 Израда експоната и радова
• 13:30-14:00 Презентација радова
• 14:00-14:30 Анкета
• 30- 14.45 Евалуација радионице и додела захвалница

Пројекат „Мала школа гваличарења“ имао је задатак да обучи ученике за самостално  извођење лабораторијског огледа  дисекције гвалица, самостални мониторинг станишта и понашања сова и на тај начин упознају начин исхране сова а кроз интерактивне едукативне радионице ученици стичу знање о станишту, анатомији, угрожавању и заштити сова. Ученици су израдили збирке са анатомским костима које су пронађене у гвалицама и  доказали да су сове велике грабљивице, чиме се хране и на тај начин упознали анатомију сисара. Пројекат је у корелацији са више предмета: биологија, екологија, техничко и информатичко oбразовање, орнитологија, чувари природе , природа и друштво а један од посебних циљева пројекта је да ученици који науче да изводе дисекцију и детерминишу анатомске кости цео поступак представе вршњацима у својим школама.

Човек својим негативним деловањем на природу утиче и на живот осталих живих бића на Земљи. Ученици кроз едукацију и интерактивне радионице проширили су своје знање о екологији живота сова,  шта све угрожава живот сова и на који начин да се заштите сове у природи, као и рад у лабораторији и извођење вежбе дисекције.

За радионицама пројекта „Мала школа гваличарења“ владало је велико интересовање ученика. На другој радионици прикључили су се ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“, ОШ „ Драгомир Марковић“ као и ученици средње Политехничке школе Милутин Миланковић Крушевац који ће узети учешће у изради експоната и прављењу рамова за скелетни систем малих сисара а на трећој и ученици ОШ „ Жабаре“.

Пројекат је обухватио осам основних школа од осамнаест основних школа на територији Града Крушевац и то: 82 ученика директно на радионице у Научном клубу Крушевац и 10 наставника биологије, географије, учитеља свих школа учесника. Ван учионица ученици су имали задатак да неформално обуче своје вршњаке у школама при чему су организована предавања о совама и дисекцији гвалица за обележавање еколошких дана ( Дан еколога, Дан вода) и тим путем око 150 ученика је неформалним путем учествовало.

Ученици су на основу урађених анкета савладали задатке и циљеве пројекта и да су планиране  активности реализоване у потпуности.

У Научном клубу Центра за стручно усавршавање 14.03.2019. године, одржана је друга од три радионица пројекта „Мала школа гваличарења”, реализатора професорке биологије Оливере Коларић и професорке енглеског језика Ане Крстић

Пројекат је под окриљем   Центра за промоцију науке, при чему је у јулу добио признање за квалитет. Радионице похађају ученици разредне и предметне наставе ОШ „Јован Поповић”, ОШ „Велизар Станковић Корчагин” и ОШ „Брана Павловић”, а прикључили су се и ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“ као и ученици средње Политехничке школе „Милутин Миланковић” са својим наставницима.

На другој радионици: „Дисекција гвалица“ ученици су реализовали следеће активности:

• Квиз: „Шта знам о совама“
• Интерактивно и едукативно предавање „Анатомија птица и дисекција“
• Презентација: „Сове нашег краја“
• Практичан рад: дисекција гвалица
• Израда експоната: скелетни систем
• Евалуација радионице

Пројекат „Мала школа гваличарења“ има задатак да обучи ученике за самостално  извођење лабораторијског огледа дисекције гвалица и на тај начин упознају начин исхране сова, а кроз интерактивне едукативне радионице ученици стичу знање о станишту, анатомији, угрожавању и заштити сова. Израдом збирке са анатомским костима које су пронађене у гвалицама ученици ће  открити чиме се сове хране и на тај начин упознати анатомију сисара. Пројекат је повезан са великом бројем предмета: биологијом, екологијом, техничким и информатичким oбразовањем, орнитологијом, чуварима природе, природом и друштвом, а један од посебних циљева је да ученици који науче да изводе дисекцију и детерминишу анатомске кости цео поступак представе вршњацима у својим школама.

Човек својим негативним деловањем на природу утиче негативно и на живот осталих живих бића на Земљи. Ученици кроз едукацију и интерактивне радионице проширују своје знање о екологији живота сова,  шта све угрожава живот сова и на који начин да се заштите од њих у природи, као и рад у лабораторији и извођење вежбе дисекције.

За радионицама пројекта „Мала школа гваличарења” влада велико интересовање ученика. На другој радионици прикључили су се ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“ као и ученици средње Политехничке школе „Милутин Миланковић” Крушевац који ће узети учешће у изради експоната и прављењу рамова за скелетни систем малих сисара.

У Научном клубу Центра за стручно усавршавање 15.03.2019. године, реализована је друга од три радионица пројекта „Млади ботаничари”, реализатора професорки биологије Оливере Коларић и Биљане Јовановић Поповић

Радионица под називом „Микросвет биљака” део је пројекта под окриљем Центра за промоцију науке, при чему је у јулу добио признање за квалитет. Радионице похађају ученици разредне и предметне наставе као и ученици средње стручне школе: ОШ „Јован Поповић”, ОШ „Жабаре” из Жабара, ОШ „Васа Пелагић” Падеж, ОШ „Брана Павловић”  Коњух и СШ Политехничка школа „Милутин Миланковић“ из Крушевца.

Реализоване су следеће активности:

13:00 – 13:15 Разговор о претходној радионици, да ли су и које биљке видели и сакупљали;

13:15 – 13:30 Упознавање са специфичностма биљака, могућност стварања хране у процесу фотосинтезе уз помоћ хлорофила и флоропласта који имају само биљке.

13:30 – 13:50 Објашњење грађе биљне и животињске ћелије

13:50 – 14:10 Презентација: „Линеови апостоли“

14:10 – 14:40 Прављење биљне и животињске ћелије уз помоћ пластелина

14:40 – 15:00 евалуација радионице

Радионица је почела представљањем учесника. Затим су учесници претходне радионице упознали остале са пројетком којим су се бавили, тј. проучавањем биљака. Наставили смо разговором о Карлу Линеу и његовим следбеницима који су проучавали биљке свуда по свету.

Разговарали смо о особинама биљака, упознали се кроз презентацију са биљном, бактеријском и животињском ћелијом.

Учесници радионицу су затим на основу презентације, фотографија и слика које су добили, од пластелина правили ћелије по свом избору. Ове ћелије су правили у кутијицама или на папиру.

На крају радионице сви учесници су погледали радове осталих група и изабрали најлепшу ћелију.