Виртуелни Научни Клуб

Виртуелни Научни клуб је база материјала намењених школама, родитељима, самој деци као и људима свих узраста заинтересованим за науку. У овим материјалима можете да пронађете квизове, интерактивне задатке, упутства за кућне експерименте или научне приче које су настале у сарадњи наших научних демонстартора и деце. Позивамо вас да пронађете тему која вас интересује и уроните у свет науке!

На помолу дванаеста Европска ноћ истраживача у Србији

Последњег петка у септембру, и ове године више стотина српских научница и научника из 11 градова и места широм земље одлучило је да одговори на још једну, дванаесту Европску ноћ истраживача у Србији. Разоткривајући научне теорије и експерименте, водећи посетиоце на путовање у далеку прошлост, али и блиску будућност, и приказујући изблиза како изгледају путеви научника и истраживача, Ноћ истраживача ове године одржаће се под слоганом „Озелени науком“.

Храбри млади истраживачи кренуће у авантуру већ данас у научним клубовима Кикинда и Шабац, а током целе недеље откриваће нам како се стиже до учионица под отвореним небом, шта значи здрава храна, али и како се најбрже и најбоље учи од вршњака. Научни клуб Шабац обрадоваће нас радионицом „Робот који прати сунце“ и нагласити зашто је у техничким наукама битан слоган: Уради сам. С друге стране, Кикинда нас води на Толингеров пут указујући на значај и повезаност музике и науке, као и Толингеров неизоставни допринос развоју музичког живота у Кикинди с краја 19. века. Кроз интерактивне садржаје са мултидисциплинарним приступом, посебан акценат је на подизању свести о отворености и значају науке за сваког појединца.

У Београду ће научна забава бити одржана у петак и суботу, а програм ће реализовати Центар за промоцију науке и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Петак је резервисан за добро утабане стазе Београдске тврђаве, којим ћемо кренути у откривање биљног и животињског света. Још један сегмент нашег истраживања односиће се и на приче о геолошкој прошлости. Са нашим сарадницима геолозима сазнаћемо који се то камен из средњовековног доба налази на Калемегдану, а који кречњак је део спруда који се пружа са најлепше тачке Београдске тврђаве? Након прикупљених података у нашем павиљону правићемо мапу биодиверзитета Калемегдана, а на основу добијених резултата осмишљавати и акције деловања. У паузама научне шетње са нашим истраживачима, припремили смо једну посластицу – игру „Не љути се човече“, која је развијена у Мејкерс спејсу Научног клуба Београд, а инспирисана је управо Београдском тврђавом.

Субота је резервисана за Тржни центар БИГ, где ће вас сачекати низ интерактивних експеримената. Да ли су нам шећери пријатељи или непријатељи, како да направите свог мутанта и ко су заправо чистачи наших река, само су нека од питања на која ћемо заједно одговорити.

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма Хоризонт 2020, који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“. Овогодишња манифестација у Србији се реализује кроз један пројекат.

Пројекат Reconnect Restart 3 (Research, Connections, Networks and Culture)води Креативно едукативни центар из Новог Сада, а партнери на овом пројекту су Универзитет у Новом Саду,  Удружење научних комуникатора – НАУКОМ, Центар за промоцију науке и Висока техничка школа струковних студија Суботица.

Све информације о садржајима и дешавањима овогодишње Европске ноћи истраживача могуће је проверити на сајту www.nocistrazivaca.rs, као и на Фејсбуку, Јутјубу и Инстаграму.

Продужен рок за пријаве на Отворени позив Mикрогалерије

Рок за достављање пријава за отворени позив Микрогалерије, у Краља Петра 46, продужен је до 15. августа.

Центар за промоцију науке расписује позив за изложбени простор Научног клуба, у Краља Петра 46, у Београду, који је продужен до до 15. августа 2021. године, а тема је aнтропоцен.

Микрогалерија је посебан изложбени део Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, који директно комуницира са пролазницима и позива публику да открије појмове, области или феномене из сфере науке. Она је прозор у активности и садржаје Центра за промоцију науке, где је у пет квадратних метара приказана научна област, програм или пројектна тема која нам је у актуелној сезони у фокусу. Ово није само излог, већ простор правих интерактивних научнопопуларних поставки, које сви могу видети, а често и испробати, покренути или послушати. 

Поставке у Микрогалерији су мултимедијалне, и публика је у прилици да интерагује са излогом и елементима поставке. Намера је да се на тај начин побуди машта, покрену размишљања, радозналост и да се публика заинтересујe за науку. До сада су поставке имале сензоре којима се покрећу светло, анимација, видео, механичко померање елемената, укључивале су употребу телефона (скенирање QR кодова или употреба камере), као и инетаракцију са особом унутар простора.

Циљ овог отвореног позива је да се ангажује шира стручна јавност у креирању научнопопуларних садржаја и подстакне креирање ван постојећих оквира струка као што су дизајн, архитектура, машинско инжењерство, електроника. У крајњој линији, циљ нам је да приближимо ове струке у креативном и комплексном подухвату који захтева укрштање више дисциплина за реализацију идеје.

Тема отвореног позива: АНТРОПОЦЕН

Да ли сте размишљали о људском отиску на планети Земљи? Свет у којем живимо обликују људи, који имају доминантну улогу у еколошким системима. Људски утицај је толико велик, да се већ препознаје у свим слојевима планете (бушотине, депоније, радиоактивне честице, озонске рупе…).

Појам антропоцен окупира не само геологе, већ и друге научнике како из технолошких, примењених, тако и друштвених, хуманистичких наука. Без свеобухватног приступа заправо и не можемо разумети појам антропоцена, који не обележава само доба које можемо видети или забележити у геолошким слојевима, већ га опажамо и свим чулима, али и кроз емотивни доживљај.

Иако је дебата о новом геолошком добу под називом антропоцен још у току и чека на формално прихватање, сама кованица не оставља нас равнодушним и без критичког става, и већ је заузела значајно место у научним, уметничким и друштвеним дискурсима.

Навешћемо нека питања, а вас позивамо да поставите нова и вама релевантна и понудите могуће одговоре на њих, као и перспективе којe из њих проистичу.

Какав је живот и суживот у антропоцену? Шта ћемо јести? Како ће наша свакодневица у градовима изгледати? Шта је заједништво и заједничко у антропоцену? Како смо се прилагодили и како ћемо се прилагођавати? Како ће изгледати будућност и колико дуго ће трајати антропоцен? По чему бисмо желели да га памтимо?

Позивамо вас да суочени са забрињавајућим еколошким, али и друштвеним околностима, покренете своју креативност и на тај начин подстакнете заједницу да са вама и нама активно и ангажовано промишља о њима.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР

Научна утемељеност – информације које се приказују, употребљавају или реинтерпретирају потребно је да буду научно засноване и аргументоване, да потичу из релевантних извора.

Интерактивност – простор Микрогалерије је замишљен као простор за интерактивне поставке. Наша намера је да публика нема само улогу посматрача, већ и да интерагује са садржајем унутар простора Микрогалерије, како би у целости разумела тему и поставку.

Игровност – публика Микрогалерије су сви грађани различитих старосних група, а намера је да што ширем делу друштва приближимо научне концепте и теме на игрив начин. Игривност у овом случају не сматрамо само забавом, напротив, игра је невероватан алат за учење. Игра је све оно што побуђује нашу знатижељу на једноставан начин.

Критичка позиција – важно нам је да кроз поставку разумемо вашу позицију или однос према теми, а још важније да сама поставка побуди код публике њихово критичко промишљање и позиционирање.

Интердисциплинарност – за рад на поставкама у Микрогалерији неопходан je интердисциплинарни и тимски рад, како би се свеобухватно, тематски, садржајно, технички и просторно идеја реализовала и представила.

Разрађеност графичких и техничких приказа – од великог значаја за избор и реализацију решења јесте адекватна и потпуна техничка документација, која јасно приказује поставку: димензије и позиције елемената у основи, пресеку, изгледу или 3D моделу. Bажни су и сами описи – материјализације, ликовност и попис компонената, реквизита и/или уређаја који су потребни за реализацију идеје.

КО МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ:

Овај позив је отворен ка најширем броју мислилаца, истраживача и стваралаца из разних дисциплина (друштвене, хуманистичке, природне и техничке науке). Због комплексности која је захтевана у досадашњим поставкама у Микрогалерији, као и због неопходности за научном утемељеношћу, уметничким приступом и искуством у реализацији идеја, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови који окупљају појединци и/или групе којима су блиски наука, уметност, едукација и производња интерактивних садржаја и дизајн.

БУЏЕТ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПОСТАВКЕ:

За изведбу изабраног решења планиран је буџет за реализацију поставке који покрива трошкове материјала, компоненти, израде, монтаже и демонтаже поставке. Реализација ове поставке планирана је за крај 2021. године. У самој реализацији представници Центра и аутори или представници ауторског тима заједнички ће радити на динамици реализације поставке. Сама поставка и рад на реализацији биће подржани и у оквиру Мејкерс спејса – отвореном радионицом ЦПН-а, као и ресурсима унутар њега.

Максималан буџет за извођење поставке је 200.000 дин бруто. и не укључује хонораре аутора.

РОКОВИ

Објављивање Отвореног позива: 8. јун
Период за постављање питања: до 14. августа
Одговоре на питања очекујте у периоду: 28. јун – 14. августа
Затварање позива: 15. август
Жирирање: 15-26. август
Објављивање резултата: 27. август

ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА
Пријава се налази на следећем линку
Сва питања можете послати на mikrogalerija@cpn.rs
Конкурсну документацију можете преузети на следећем линку

Биолошка разноврсност млавског краја

На дан Међународног дана биолошке разноврсности, који се у свету обележава 22. маја, Научни клуб Рановац припремио је документарни видео-серијал кроз који ће у првих пет епизода ученици 6. и 7. разреда ОШ „Јован Шербановић“ из Рановца представити богат и увек интересантан свет гљива, које се могу пронаћи на подручју Хомољских планина, у околини Петровца на Млави. Прва епизода овог серијала биће објављена управо 22. маја, а потом ће сваког наредног дана бити пуштана по једна од укупно пет епизода. Све епизоде биће доступне на Јутјуб каналу Научног клуба Рановац и Виртуелном научном клубу Центра за промоцију науке. Серијал је део пројекта Diversitas, финансираног по Јавном позиву Центра за промоцију науке, а реализован је у сарадњи са Лортус медијом и Удружењем гљивара и љубитеља природе Вилино коло из Петровца на Млави.

Међународни дан биолошке разноврсности установљен је још 2000. године на Скупштини Уједињених нација. Овај дан посвећен је подизању свести о значају биолошке разноврсности и неопходности њеног очувања, што је нарочито важно у данашњем свету који се убрзано мења услед климатских промена изазваних људским фактором. Овогодишњи слоган „Ми смо део решења“ позива све нас да се заправо едукујемо, размишљамо и укључимо у заштиту разноврсности живих организама на нашој планети.

Свака врста важна је карика у ланцу биосфере и неопходна је како би се равнотежа у њој одржала. Да би се појам биодиверзитета разумео, потребно је упознати се са лепотом облика, боја, понашања, специфичностима грађе и функционисања, местом и улогом врста које чине јединствене екосистеме и Србију сврставају међу значајне центре светског генофонда. Последњих година, биолошка разноврсност у нашој земљи под јаким је утицајем антропогеног фактора. Преобимна и често неконтролисана сеча шума, изградња мини хидроелектрана, пожари, употреба отрова у пољоприведи, загађење воде, ваздуха и земљишта само су неки од њих. Несавесно понашање организација и појединаца доводи до угрожавања и смањења броја јединки врста биљака, животиња и гљива наших крајева, а често и до њиховог коначног нестајања.

Позивамо вас да заједно са нама учите о различитости живота, откривате разлоге његовог постојања и прихватите човека који егзистира у равнотежи са природом. Само тако, подизањем свести о значају биолошке разноликости, можемо наћи начине да га сачувамо. Јер он је једино право богатство које имамо.

Пројекат Diversitas осмишљен је као серијал кратких видео-емисија у којим ће ученици основних школа уз помоћ наставника ментора, кроз квалитетне снимке и фотографије са терена, представити врсте биљака, животиња и гљива значајне са аспекта употребног ресурса и одрживости коришћења (јестивост, лековитост, отровност), објаснити очигледне карактеристике за препознавање и положај врста у екосистему, као и тренутни статус угрожености врста, са посебним акцентом на мере заштите и значај очувања станишта.

Осам година Парка науке у Шапцу

Добродошли у Парк науке у Шапцу, јединствено место где наука живи а невидљиво осетиш. Дана 26.03.2021. године Парк науке у Шапцу обележава осам година постојања и рада. За ових осам година, у нашем Парку науке забележено је 199 посета и чак 12283 посетилаца. Какве су то научне, фантастичне, обичне а необичне приче Парка науке који свакодневно привлачи посетиоце различитих година

Кратак историјат Парка науке
У Центру за стручно усавршавање у Шапцу 26. марта 2013. године отворен је Парк науке на отвореном први такве врсте у Србији. Овај пројекат остварен је у сарадњи са Институтом за физику, Друштвом физичара Србије, Центром за промоцију науке и Народним музејем у Шапцу. Аутори пројекта су проф. др Мирјана Божић Поповић са београдског Института за физику у Београду,мр Татјана Марковић Топаловић, професор у Медицинској школи „Др Андра Јовановић“ и др Горан Стојићевић, професор на Академији струковних студија Шабац – одсек за пољопривредно – пословне студије и туризам.

Циљ Научног парка јесте да на отвореном, јавно доступном зеленом простору прикаже аутентичне примере научних феномена и да се посетиоци упознају са њима на интерактиван начин. Садржај Парка науке намењен је свим узрастима, а инспирише откривање разноврсних закона природе и разумевање природних наука. Парк науке је направљен у оквиру Центра за стручно усавршавање Шабац, и данас у њему постоје 34 научна експоната. И осам година касније, Парк науке функционише у оквиру Центра за стручно усавршавање Шабац којим руководи директор Бранко Филиповић, а стручна служба туристичког вођења кроз парк доступна је радним данима и викендом у туристичкој сезони.

Шта је Парк науке?
Јединствен у региону,Парк науке у Шапцу је путовање кроз знање и кроз време. Научне инсталације откривају и објашњавају свет и појаве у њему, приказују аутентичне научне феномене из области: физике, астрономије, географије, биологије, математике хемије, алтернативних извора енергије и још много тога. У интеракцији са инсталацијама можете постати жива казаљка на сунчаном сату и својом сенком показати тачно време, на Брахистохрони доказати да најкраћи пут није увек и најбржи, преко параболичних огледала чути звук који је 20 метара даље. И то није све! На глобусу ДИНГ можете реално пратити природне појаве као што су смена дана и ноћи и смена годишњих доба, код нас можете одиграти и партију шаха и бити део оптичке илузије због које више нећете веровати сопственим очима…Током вожње Динамо бицикла можете производити електричну енергију и пунити свој мобилни телефон,а када седнете на љуљашку нашег Ремен система ако сте довољно снажни можете подићи тежину свог тела, а наши најмлађи посетиоци могу бити део сазнајно – игровне авантуре где ће играти Школице и својим скакутањем производити струју. Ми верујемо у знање, зато инспиришемо и подстичемо све зналце и радозналце и заједно са њима откривамо и објашњавамо свет научних тајни… Главни Булевар у којем се налазе аналематски часовник и модел гриничког меридијана је Миланковићев булевар, а из њега се гранају улице Чарлса Дарвина, Мендељејева, Улица шапутања и Цвијићев сокак. Интересантна чињеница је да се Парк науке, односно зграда Центра за стручно усавршавање налази у улици која заиста носи име проналазача Николе Тесле.

Коме је намењен?
Научни експонати су прилагођени и причом наше стручне водичке службе, а приближени су и свим узрастима, тако да сви могу да уче, али и да предају у нашем Парку науке. Ово је место на коме се траже одговори и постављају нова питања. У Парку науке постоје научне табле са којих можете читати и информисати се самостално о свим научним експонатима.

Позивамо све ученике и учитеље, наставнике и професоре, спремне да уче и усавршавају се, да заједно са нама откривају научне тајне, боље упознају свет и живот. У духу образовног,сазнајног, културног и омладинског туризма, Парк науке у Шапцу је место које ћете волети.

ЦПН КООРДИНАТОР ПРОЈЕКТА У ОКВИРУ ЕВРОПСКЕ НОЋИ ИСТРАЖИВАЧА

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се кроз три пројекта у 29 градова широм Србије. Центар за промоцију науке ће први пут бити координатор пројекта под називом ReFocuS 3.0 (Road to Friday of Science Third edition) и своје активности реализоваће са партнерима: Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Природно-математичким факултетом у Нишу и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац. Други пројекат у коме је Центар за промоцију науке партнер је ReConNeCt Upgrade 20.20 (REsearch, CONnections,NEtworks and CulTure), који координира Креативно едукативни центар из Новог Сада, а партнери су и Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Високотехничка школа струковних студија у Суботици и Удружење научних комуникатора. Трећи пројекат SCIMFONICOM 2020 (Science in Motion for Friday Night Commotion) координира Факултет за физичку хемију у сарадњи са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Кроз ReFocuS 3.0 желимо да укажемо на значај науке у свакодневном животу, приближимо научне методе и начин размишљања ширем делу популације, као и да их упознамо са истраживачима и њиховим радом. Кроз 14 градова на преко 40 места (тргови, кафићи, тржни центри, библиотеке, паркови, научни клубови, тврђаве, музеји, археолошка налазишта) желимо да сви ослушну, погледају, осете, искусе и додирну науку. Оно што бисмо посебно волели јесте да подигнемо свест о значају науке за све нас, покажемо различитост, отвореност и важност свих актера тако што ћемо указати на то да су у овом процесу сви битни: истраживачи, грађани, удружења, и да свако нечим може да допринесе напретку. У нади да ће се што више људи укључити у научна истраживања, акценат је и на концепту „грађанске науке“, који подразумева да јавност заједно са научницима истражује. Грађани ће лакше схватити значај науке, као и то да је њихова улога изузетно важна, када им покажемо као примењена наука може да допринесе решавању проблема који и њих тиште.

Главна идеја ReConNeCt Upgrade 20.20 је фокус на научно интригантне и утицајне примере дигиталних технологија и друштвених мрежа. Радови, предавања, идеје и открића, које ћемо заједно гледати, слушати, читати и у којима ћемо имати могућност да учествујемо, моћи ће не само да допру до хиљада људи, већ и да покрену још више нових разговора и инспиришу све који се прикључе највећем паневропском догађају у сфери научне комуникације и промоције науке – Европској ноћи истраживача!

Последња новембарска недеља која ће бити реализована у сарадњи са Мрежом научних клубова у чак 14 градова, протећи ће у знаку најбољег научног провода! Све информације о садржајима, локацијама и сатници овогодишње Ноћи истраживача, која ће се одиграти у петак, 27. новембра, моћи ћете ускоро да погледате на сајту: www.nocistrazivaca.rs

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма ХОРИЗОНТ 2020, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

„Наука путује од вртића до школе“

Научни клуб Центра за промоцију науке из Горњег Милановца реализоваће две од четири радинице у току месеца октобра, у оквиру пројекта ” Наука путује од вртића до школе”, који се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Прва радионица под називом „Воде планете Земље“ биће реализована 8. октобра у просторијама Предшколске установе „Моје детињство“ у Чачку са почетком у 10 часова. Друга радионица под истим називом биће реализована у последњој недељи октобра у просторијама Предшколске установе Лептирић из Лајковца. Циљ радионица је проширивање знања деце других вртића о  водама планете Земеље  и значају воде за живи свет. Поред основног циља, један од задатака нам је и проширивање знања и размена искустава са колегама из других градова о иради презентација и других медијалних апликација које могу бити ефикасно и мотивишуће средство у процесу сазнавања деце предсшкоског узраста о свету који их окружује.

По угледу на релизацију пројеката „Наука за децу“ и „Огледно-истраживачки центар“ план нашег тима је промоција активности у области природних наука на начин примерен деци узраста од 4-7 година. У оквиру нашег годишњег програма пројектом „Наука путује од вртића до школа“ планирамо ширење деловања Научног клуба ван оквира вртића, али и сарадњу са вртићима у нашем округу. Кроз предавање, различите радионице, трибину, али и пројекцију научног филма, настојаћемо да обухватимо и укључимо што већи број младих, како бисмо допринели промоцији и популаризацији науке на територији наше општине, али и ван ње. Пројекат започињемо са две радионице за децу предшколских установа из Чачка и Лајковца. Радионице ће водити васпитачи Миловић Маја и Ђоковић Јелена. Предвиђено трајање радионица је 30 минута по групи.

„СЕНЗОРНИ ВРТИЋ“ у Горњем Милановцу

Научни клуб Центра за промоцију науке из Горњег Милановца реализоваће две од четири радиoнице у току месеца октобра, у оквиру пројекта ”Сензорни вртић”, који се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Прва радионица под називом „Значај сензоперцептиввног развоја за целокупан раст и развој деце предшколског узраста“ биће реализована 8. октобра у просторијама Предшколске установе „Моје детињство“ у Чачку са почетком у 10 часова. Друга радионица под истим називом биће реализована у последњој недељи октобра у просторијама Предшколске установе “Лептирић” из Лајковца.

Циљ радионица је проширивање знања васпитача о: чулима и њиховом развоју, изради сензомоторних табли, као и размени искустава васпитача о изради сензорних дидактичких средстава и играчака едукативног карактера.

По угледу на реaлизацију пројекта „Сензомоторни зид и „Огледно-истраживачки центар“ план нашег тима је постављање двадесет едукативно-сензорних табли, две кућице, као и континуирана реализација огледно-истраживачких активности у пракси. Циљ ових активности је одрживост и проширивање поменутих пројеката. Табле ће бити постављене у холовима, гардеробама и кроз целу салу вртића. Играчке/табле имаће како сензоперцептивну тако и едукативну намену у области почетних математиких појмова, развоја говора и садржаја који се односе на свет који их окружује.

Почетак пројекта „Сензорни вртић“ започињемо са две интерактивне радионице са циљем размене искустава васпитача и проширивања знања о значају сензорног развоја и изради дидактичких средстава која подстичу овај развој. Предвиђено трајање ових радионица је 120 минута.

М3уКи у Научном клубу Кикинда

Научни клуб Центра за стручно усавршавање Кикинда реализује радинице-такмичење у оквиру пројекта ”М3уКи”, који се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Прва радионица под називом СтрингАрт ће бити организована 12. И 13.10.2020.  у Научном клубу Кикинда, док је представљање пројеката одржано у школи, чији ђаци су били део радионице. Тема пројекта јесте приближавање математике млађем узрасту, па се све радионице и такмичење одржавају тако да тај циљ и остваре.

Манифестација се одржава са циљем популаризације науке и математике, приближавања математике свим узрасним категорија. Кроз визуелизацију, покрет и игру желимо да прикажемо повезаност математике са светом око нас. Жеља нам је да математику учинимо привлачнијом и да ово постане традиционална манифестација која ће окупљати младе.

Активности се проводе у току недељу дана. То су радионице Нацртај моје име, Оригами, СтрингАрт на којима повезујемо математику са уметношћу. Од направљених радова на крају манифестације припремамо изложбу за ширу публику. У такмичење Мој број учесници показују брзину и спретност баратања операцијама са бројевима. 

Радионица СтрингАрт ће се одржати 12. и 13.10.2020. На овој радионици учесници повезивањем знања из математике и уметности, уз употребу игле конца праве уметничко дело.

Радионица Оригами ће се одржати 14.10.2020. На овој радионици учесници повезују математику и технику Оригами за прављења фигура у простору.

Радионица Нацртај моје име ће се одржати 15.10.2020. На овој радионици учесници коришћењем знања из  математику прве уметничко делу- слику свог имена.

Такмичење Мој број ће се одржати 16.10.2020. На овом такмичењу, по узору на Слагалицу, показују вештин и брзину употребе операција са бројевима.

Манифестација М3уКИ садржи радионице и такмичење које кроз игру и повезивање математике са уметношћу уклањају резервисаност коју многи ученици осећају када се спомене математика. Математички појмови и језик су у функцији забаве и уметничког доживљаја.

Током манифестације наставици са ученицима повезују математику са реалним светом и уметношћу и на тај начин повећавају мотивацију за учењем и сазнавањем.

КОЈИ ЈЕ ТВОЈ КОД?

У понедељак 28. септембра 2020. године, Научни клуб Шабац организује први у низу пројекат под називом „ГенеТРИКа“. Тема овог пута су правила наслеђивања. Учесници пројекта биће оспособљени да самостално направе родослов и ураде најједноставније генетичке задатке, прате наследне особине и предвиђају особине потомака. Програм је заказан од од 10.00 до 12:00 часова у Научном клубу Шабац.

Са учесницима на програму бић аутори „ГенеТРИКе“ – Данијела Марковић дипл. професор биологије и Ненад Крсмановић дипл. биолог – истраживач сарадник на ПМФ-у у Новом Саду. Учесници ће бити ученици 7. и 8. разреда Основне школе „Стојан Новаковић“ са Летњиковца. Током програма полазници ће направити свој родослов и решавати генетичке задатке, пратити наследне особине и предвиђати особине потомака.

„Потрага за благом“ у Кикинди

У суботу, 3. октобра, у Великом парку у Кикинди организован је научно популарни програм ”Потрага за благом. Програм је организовао Научни клуб Центра за стручно усавршавање Кикинда, а почетак је заказан за 10 часова.

Учесници ће током боравка у природи, који нам је свима преко потребан, имати прилике да се упознају са различитим деловима свог окружења, флором и фауном и процесима који се дешавају нама ”испред носа”, а да вероватно нисмо тога ни свесни. Сакупљћемо плодова јесени, идентификовати их и класификовати. Покушаћемо да исто учинимо и са каменчићима које пронађемо и тако истражимо историју подручја на ком се налазимо.

Програм је припремљен за децу старости измеу 5 и 6 година, а пријаве су обавезне због ограничених капацитета на csukikinda1@gmail.com