Виртуелни Научни Клуб

У Научном клубу РЦ Ниш, одржано је тематско вече под називом „Климатске промене у Јужној Америци“

Врло поучно предавање које објашњава географске факторе, као природне узроке климатских промена, са све већим акцентом на антропогене узроке непрекидног ланца климатских промена на подруцју Јузноамерицког континента, одржао је управник Департмана за географију нишког Природно – математичког факултета проф др Александар Р. Радивојевић. Представљена су климатска обелезја и специфицности, којима се овај континент одликује и које га у великој мери разликују од осталих континената. Предавање је пратило 40 наставника географије основних и средњих школа, окупљених у Активу наставника географије града Ниша, који је подружница Српског географског друштва. Након предавања присутни су разговарали о положају географске науке у нашем образовном систему.

У петак 15. марта 2019. године у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу реализован је пројекат „Истражитељи из ЛЕ-а“ који по Јавном позиву финансира Центар за промоцију науке

Ученици осмог разреда основних школа града Лесковца имали су прилику да постану део пројекта и детективске приче која се базирала на траговима, а чији је главни проблем био нестанак супстанце из школског кабинета.

Трагови супстанце нађени су на „месту злочина“. Ученици су на основу трагова испитивали и детектовали несталу супстанцу. Пре извођења експеримената аутори и реализатори пројекта су кроз предавање и занимљиве енигматске игре подсетили све присутне на методе које ће користити  да провере својства супстанци.

Циљеви овог пројекта су: развијање способности за извођење једноставних физичких и хемијских истраживања; пробудити истраживачки дух код ученика; развијање логичког и апстрактног мишљења као и критичког става у мишљењу и развијање вештине јасног и прецизног изражавања.

Поред узбудљиве научне приче, поред истраживања наших агената, пројекат је свим учесницима понудио и добру забаву и дружење што је један велики успех, јер се знања боље усвајају кроз забаву и игру.

У понедељак 4. марта је у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у образовању Лесковац одржана радионица из пројекта „Чаша чисте воде“, који по Јавном позиву финансира Центар за промоцију науке

Основни циљ овог пројекта је упознавање са законима хидростатике као и стицање нових сазнања о води и развијања свести о очувању и важности чисте воде.

Питање значаја воде за људски род старо је колико и сама људска цивилизација. Вода је део човека, део наше хране, незаобилазна карика добијања енергије.Други не мање важан циљ је да друштвењаке преведе у природњаке тј. да покаже да су и природне науке чаробне попут бајке.

Физика и бајка или физика као бајка као трилогија експеримената из хидростатике и прича о Чудаку који живи у шуми и пије чисту воду! Иза седам мора, иза седам гора… Ако пијете чисту воду чуда ће се догодити. Да ли челична игла може да плива на површини воде? Чисте воде. А спајалица, дугме и на крају новчић? Све ово за време Зимске школе могли су да открију ученици старијих разреда основних школа града Лесковца.

Учесници радионице били су ученици Основне школе „Јосиф Костић“ из Лесковца, која ове недеље обележава 165 година постојања.

У уторак 2. априла у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу одржана је прва у низу радионица у оквиру пројекта „Тајне микологије“

Пројекат Тајне микологије предвиђен је за ученике основних школа Јабланичког округа. У оквиру пројекта биће реализоване едукације на тему: микологије, гљиварства, дендрологије, екологије и подизања еколошке свести. По завршетку пројекта учесници ће  бити оспособљени да се самостално оријентишу на непознатом терену, безбедно крећу кроз шумски екосистем и детерминишу гљиве у природи.

Пројекат се реализује и финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке , а уз подршку града Лесковца.

Главни циљеви овог пројекта су: подизање еколошке свести код ученика, њихових знања на пољу микологије (биологије), унапређење њихових способности оријентације у природи као и подизање друштвено-социјалне свести у смислу заједничког деловања и организовања.

 понедељак 4. марта је у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у образовању Лесковац одржана радионица у оквиру пројекта „Чаша чисте воде“, који по Јавном позиву финансира Центар за промоцију науке

Основни циљ овог пројекта је упознавање са законима хидростатике као и стицање нових сазнања о води и развијања свести о очувању и важности чисте воде.

Питање значаја воде за људски род старо је колико и сама људска цивилизација. Вода је део човека, део наше хране, незаобилазна карика добијања енергије. Други не мање важан циљ је да се друштвењацима приближе природне науке.

Физика и бајка или физика као бајка као трилогија експеримената из хидростатике и прича о Чудаку који живи у шуми и пије чисту воду! Иза седам мора, иза седам гора… Ако пијете чисту воду чуда ће се догодити. Да ли челична игла може да плива на површини воде? Чисте воде. А спајалица, дугме и на крају новчић? Све ово за време Зимске школе могли су да открију ученици старијих разреда основних школа града Лесковца.

Учесници радионице били су ученици Основне школе „Јосиф Костић“ из Лесковца, која ове недеље обележава 165 година постојања.

У Научном клубу Центра за стручно усавршавање 28.03.2019. године, одржана је трећа завршна радионица пројекта „Мала школа гваличарења“, реализатора професорке биологије Оливере Коларић и професорке енглеског језика Ане Крстић

Пројекат је под окриљем  Центра за промоцију науке, при чему је у јулу добио признање за квалитет. Радионице похађају ученици разредне и предметне наставе ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Велизар Станковић Корчагин“ и ОШ „Брана Павловић“, а прикључили су се и ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“, ОШ „Жабаре“, ОШ „Драгомир Марковић“ као и ученици средње Политехничке школе „Милутин Миланковић”  Крушевац са својим наставницима.

На трећој радионици: „Буди и ти сова мудрица“ ученици су реализовали следеће активности:

• 13:00-13:15 Уводна реч, такмичење , квиз – „Научили смо о совама и дисекцији“
• 13:15-13:30 Израда експоната и радова
• 13:30-14:00 Презентација радова
• 14:00-14:30 Анкета
• 30- 14.45 Евалуација радионице и додела захвалница

Пројекат „Мала школа гваличарења“ имао је задатак да обучи ученике за самостално  извођење лабораторијског огледа  дисекције гвалица, самостални мониторинг станишта и понашања сова и на тај начин упознају начин исхране сова а кроз интерактивне едукативне радионице ученици стичу знање о станишту, анатомији, угрожавању и заштити сова. Ученици су израдили збирке са анатомским костима које су пронађене у гвалицама и  доказали да су сове велике грабљивице, чиме се хране и на тај начин упознали анатомију сисара. Пројекат је у корелацији са више предмета: биологија, екологија, техничко и информатичко oбразовање, орнитологија, чувари природе , природа и друштво а један од посебних циљева пројекта је да ученици који науче да изводе дисекцију и детерминишу анатомске кости цео поступак представе вршњацима у својим школама.

Човек својим негативним деловањем на природу утиче и на живот осталих живих бића на Земљи. Ученици кроз едукацију и интерактивне радионице проширили су своје знање о екологији живота сова,  шта све угрожава живот сова и на који начин да се заштите сове у природи, као и рад у лабораторији и извођење вежбе дисекције.

За радионицама пројекта „Мала школа гваличарења“ владало је велико интересовање ученика. На другој радионици прикључили су се ученици ОШ „Нада Поповић“, ОШ „Станислав Бинички“, ОШ „ Драгомир Марковић“ као и ученици средње Политехничке школе Милутин Миланковић Крушевац који ће узети учешће у изради експоната и прављењу рамова за скелетни систем малих сисара а на трећој и ученици ОШ „ Жабаре“.

Пројекат је обухватио осам основних школа од осамнаест основних школа на територији Града Крушевац и то: 82 ученика директно на радионице у Научном клубу Крушевац и 10 наставника биологије, географије, учитеља свих школа учесника. Ван учионица ученици су имали задатак да неформално обуче своје вршњаке у школама при чему су организована предавања о совама и дисекцији гвалица за обележавање еколошких дана ( Дан еколога, Дан вода) и тим путем око 150 ученика је неформалним путем учествовало.

Ученици су на основу урађених анкета савладали задатке и циљеве пројекта и да су планиране  активности реализоване у потпуности.

Пројекат ,,Зимска школа физике – Мућни главом“ финансиран је од стране Центра за промоцију науке Србије, кроз Јавни позив за финансирање у 2018. години, као један од седам пројеката који се реализују у Научном клубу Крагујевац

Пројекат је реализован у току зимског распуста, у периоду од 04. до 08. фебруара, 2019. године у Научном клубу Центра за образовање Крагујевац. Зимску школу похађало је 15 ученика 6,7 и 8. разреда из три крагујевачке основне школе:

1. ОШ ,,Вук Стефановић Караџић“
2. ОШ ,,Радоје Домановић“
3. ОШ ,,Милутин и Драгиња Тодоровић“

У оквиру овог пројекта ученици шестог, седмог и осмог разреда крагујевачких основних школа активно су учествовали у 5 раличитих радиница:

1. израда кодираних (QR-code) нерутинских задатака у којима не постоји предвидив, добро увежбан приступ или пут до решења
2. реализација експеримената постваљених као проблемски задатак (проналажење алгоритма, мерење, израчунавање, извештавање и дискусија)
3. решавање Џепарди задатака
4. реализација виртуелих лабораторијских вежби на ПхЕТ симилацијама ( “мерење”, израчунавање, извештавање и дискусија)
5. креирање и презентација постера или е-постера научника.

Ученици су склони да рутински уче и решавају проблеме, па је уочена потреба за променом у начину подучавања код наставника и у начину размишљања/учења код ученика.

Реализацијом овог пројекта ученици су имали прилике да решавају проблемске задатаке, развијајући на тај начин критичко размишње која представља  основу научне писмености. Свака од ових радионица почињала је уводном активношћу (игре у настави). Рад у малим групама/тимовима омогућио је да се кроз сарадњу развијају тимски дух, усаглашавају ставови, а презентовњем резултата свог рада ученици су развијали вештину комуникације.

Смисленом употребом ИКТ-а при релизацији виртуелних експеримената развијали су своју дигиталну писменост. Креативност и машту ученици су испољили приликом крирања постера и осмишљавања текста за Џепарди задатаке.

На крају свих радионица ученици презентују свој рад, кроз дискусију износе ставове и врше процену свог рада.

Учесници ове интресантне школе физике, кроз све спроведене активности, спонтано су развијали кључне вештине за 21. век. Ово је такође била прилика да ученици квалитетно проведу део свог распуста,  и да уз дружење науче нешто ново и занимљиво. На тај начин испуњена су њихова очекивања, које су изнели на почетку  рада Зимске школе физике.

Ауторке и реализаторке пројекта су: Ана Марковић, професор физике у Првој крагујевачкој гимназији и Биљана Живковић, професор физике у ОШ ,,Вук Стефановић Караџић“.

Пројекат ,,Направимо нервну ћелију“ финансиран је од стране Центра за промоцију науке Србије, кроз Јавни позив за финансирање у 2018. години, као један од седам пројеката који се реализују у Научном клубу Крагујевац

Пројекат је реализован 06. марта, 2019. године у Научном клубу Центра за образовање Крагујевац, и кроз 4 радионице, укупно је прошло 60 ученика 6,7 и 8. разреда из четири  крагујевачке основне школе:

1. ОШ ,,Свети Сава“
2. ОШ ,,Мирко Јовановић“
3. ОШ ,,Трећи крагујевачки батаљон“
4. ОШ ,,Милутин и Драгиња Тодоровић“

Циљ пројекта је био популаризација науке и упознавање ученика са грађом и функцијом нервне ћелије и начином стварања и кретања импулса. Демонстацијом простирања нервног импулса ученицима се приближавају компликовани физички процеси, а прављењем модела нервне ћелије групним обликом рада обезбеђује се могућности ангажовања свих ученика чиме се подстиче њихова креативност и самостално ангажовање.

Пројекат је ученике упознао са начином стварања и кретања нервног импулса, грађом и функцијом нервне ћелије. Радионица је било укупно 4, а на свакој је учествовало 15 ученика основних школа.

Након едукативног дела следила је демонстрација стварања и кретања нервног импулса помоћу модела који се састоји од неколико нервних ћелија и LED диода које демонстрирају нервни импулс. Диоде смо контролисали Ардуино картицом. У креативном делу радионице учесници су били подељени у групе и имали су задатак да направе модел нервне ћелије и да на конкретном примеру виде начин преноса нервног импулса од органа који прима информације до нервног система. Након практичног дела ученици су извлачили картице са занимљивостима о повезаности биологије и физике. Завршни део радионица чинио је квиз и додела диплома учесницима радиница.

Развијање самосталности ученика и иницирање веће заступљености експеримената у настави је један од главних циљева овог пројекта који ће живети и након завршетка у Научним клубовима.

Модели ће бити достуни свима на коришћење чиме се наставља процес популаризације ове теме. Имплементацијом апликације „Plickers“ у процес наставе модернизујемо на занимљив начин процес оцењивања ученика. Ова радионица може бити одлична увертира за даљи напредак и укључивање ученика у разне манифестације научног карактера и идеја наставницима да на креативан начин учине градиво доступније деци.

Аутори и реализатори радионица су: Далибор Рајковић, професор физике и информатике, Саша Алемпијевић, дипломирани биолог и еколог, Милена Живковић, дипломирани физичар – физичар за општу физику и Бојана Миленковић, студент екологије.

У Научном клубу Књажевац представљени европски пројекти Scientix, STEM School Label и System2020

Представници Центра за промоцију науке су у понедељак 8. априла од 13:30 до 15:30 часова у Научном клубу регионалног центра за стручно усавршавање Књажевац, одржали радионицу под називом Научно образовање за одговорно друштво, на којој су представљени европски пројекти у којима Центар учествује као партнер – Scientix, STEM School Label, System2020.

Scientix представља највећу европску мрежу наставника природних наука, која повезује наставнике из читаве Европе и омогућава размену њихових пракси и искустава. Овај пројекат промовише и СТЕМ дисциплине (енг. STEM: science, technology, engineering and mathematics), као и иновативне педагошке приступе настави из ових области. Scientix пружа и велики број алата, система подршке и могућност за обуку наставника, кроз различите вебинаре и курсеве. Scientix амбасадори, Младен Шљивовић и Иван Стојановић, су на радионици поделили своја искуства са овим пројектом из угла наставника, и представили присутним наставницима могућности Scientix портала, као и  шире опције које пружа овај европски пројекат.

Поред тога, на радионици је представљен и пројекат STEM School Label чији је главни циљ препознавање и акредитовање школа на европском нивоу које су развиле иновативни приступ настави из СТЕМ предмета.

Такође, учесници радионице су упознати и са пројектом SySTEM2020 који je фокусиран на учење ван школских учионица, пре свега у домену природних наука и математике. Мапирање овакве врсте ваннаставних активности широм Европе, али и процена бројности трансдисциплинарних програма су окосница прављења препорука едукаторима за одржавање сличних програма.

Амбасадор Немачке посетио је Центар за промоцију науке, где се сусрео са члановима алумни клуба Немачке службе за академску размену (DAAD)

У среду, 10. априла, Научни клуб Центра за промоцију науке посетио је амбасадор Немачке Томас Шиб.

Повод за долазак у Научни клуб био је догађај који је организовала Немачка служба за академску размену (DAAD), која је окупила своје алумније како би са амбасадором дискутовали о унапређењу активности, бољем повезивању, као и новим могућностима академске размене.

Уз амбасадора, овом догађају присуствовали су и Кристијан Рајсмилер, шеф одељења за културу и штампу Амбасаде Немачке и др Симоне Хајне, директорка DAAD у Београду, а госте је дочекао др Марко Крстић, в.д. директора Центра за промоцију науке.