Виртуелни Научни Клуб

Научни клуб при Центру за стручно усавршавање Крушевац у сарадњи са Центром за промоцију науке 28.5.2019. у оквиру манифестације „Мај месец математике” организовао је научно -популарно предавање: „Сангаку таблице“

Предавач је био др Филип Јевтић са Математичког института САНУ, а предавање је обухватило Едо период (1603-1867) када је Јапан био у самоуспостављеној изолацији. Као и све остало, и математика се развијала независно од остатка света. Многи геометријски проблеми исписивини су на дрвеним таблицама – Сангаку – и чувани у храмовима и светилиштима окачени испод крова. Поред математичког садржаја, дивно украшене Сангаку таблице су и својеврсна уметничка дела која сведоче о другачијем погледу на математику од оног који је преовладао на Западу.
Може се рећи да научити традицијалну јапанску математику значи научити и прихватити особит начин размишљања.

Овог маја 2019. путујемо око света у потрази за нераскидивом везом математике и географије, две дисциплине које нам, када се преплету, откривају скривене пределе.
Манифестацију је отворио Ненад Станојевић, директор ЦСУ Крушевац, а проф. др математике, Милош Петровић одржао је тим поводом предавање на тему повезаности математике и географије.

Географија је синтетичка наука, која спаја многа достигнућа бројних наука ради објашњавања географског простора. Она припада групи природних наука, јер јој је основно полазиште у природним обележјима геопростора. На предавању је било речи о примени математике у геодезији и картографији. Разматран је проблем пројекције сфере на раван. Коначно, приказана је примена географског информационог система као рачунарског система за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација.

Предавање на тему: „Адаптације – Аланова и Бергманова математика живих бића“ одржале су Оливера Коларић и Верица Соколовић.
Адаптације биљака и животиња на различите услове живота увек су занимљиве ученицима. А на који начин адаптације објашњавају научници Карл Бергман и Џоел Асаф Алан, њихов живот и рад, у каквој су вези запремина и површина тела са стаништем где живе, зашто исте врсте различито изгледају у хладним поларним стаништима од топлих станишта, зашто су битне уши лисице фенеке, упознаће се ученици на интерактивном предавању и радионици Адаптације – Аланово и Бергмановае математика живих бића.

Тема трећег предавања била је: „Математичка географија у служби човека“, које је одржала Лидија Бјелица Шљивић. Математичка географија је физичкогеографска дисциплина која проучава Земљу као небеско тело, њен положај и кретање у васиони, као и последице тог положаја и кретања на географска обележја Земље. Може се тумачити као и примена математичких метода у географији, а на који начин се може употребити у служби човека биће приказано на радионици Математичка географија у служби човека.

Изложба „Алгоритми од кухиње до берзе“ представља алгоритме који су уткани у сваки детаљ свакодневнице. У медицини, машинско учење помаже дијагностиковању болести попут рака или дијабетесне ретинопатије; у неким државама се судови ослањају на алгоритме приликом одлучивања о висини кауције, изрицању казне или пуштању на слободу, друштвени медији и мреже користе алгоритме који на основу наших личних података и историје претраживања обликују вести и огласе које ће нам предочити. На занимљив и атрактиван начин, кроз 13 кратких прича водимо вас кроз свет алгоритама у ком данас живимо.

Реализацијом радионица из хидростатике 29.03. 2019. године, завршене су активности у оквиру пројекта „Чаша чисте воде” у Научном клубу регионалног центра Ниш

На радионицама је учествовало 40 ученика седмог и осмог разреда разреда основних школа „Сретен Младеновић Мика” и “Бранко Миљковић”. Укупан број ученика који је кроз три циклуса радионица учествовао у пројекту је 180. Аутор пројекта, наставник физике у ОШ „Вук Караџић” у Лесковцу, Драган Голубовић, демонстрирао је огледе из површинског напона, потиска, дејства међумолекуларних сила у течности и кохезионих и адхезионих сила, а ученици су имали прилику да испробају вежбе са челичном иглом, спајалицама и новчићима који пливају на води.

Подстакнути овим радионицама, наставници су  пратећи препоруке за међупредметно повезивање наставних предмета у школи одржали предавање о значају воде за живи свет.

Ово је један од пет пројеката у Научном клубу Ниш финансираних путем Јавног позива Центра за промоцију науке за 2018. годину.

У Регионалном центру одржан последњи сусрет учесника пројекта „Играј го – развијај вијуге” подржаног од стране Центра за промоцију науке и Региналног центра Ниш

Гост последњег окупљања играча гоа био је Радо Пинтар, мајстор гоа из Словеније. Радо је са најмлађим учесницима пројекта одиграо симултани меч, током кога им је давао и додатне лекције.

Ипак, крај пројекта званично је обележио међународни го турнир одржан од  29. 03. 2019. до 31.03.2019. у Нишу на коме су учествовала сва деца која су током ове и протеклих сезона учествовала у пројектима подржаним од стране Центра за промоцију науке.

Такође, 29. 03.2019. одржана је промоција идејног решења паметног сата, „Go Smart“, за управљање организовањем такмичења у гоу и другим мисаоним спортовим који је направио Никола Илић, члан Научног клуба и учесник пројекта од самог почетка. Уз помоћ овог сата моћи ће да се управља читавим турниром, аутоматским покретањем сатова, преносом података на интернет и још много тога.

Идеја за овакав уређај настала је управо у Научном клубу током учења и играња гоа у оквиру ЦПН пројекта. Никола је ученик другог разреда гимназије „Бора Станковић” и са својим вршњацима покренуо је предузетничку компанију, тако да активности у вези са пројектом покрећу и мотивишу ученике и на друге креативне активности.

Досадашњи позитивни ефекти организовања турнира NISOPEN 2019 указују на високи рејтинг и популарност које ово међународно такмичење има у Европи.

Ниш је препознат у Европској Го Федерацији (ЕГФ) као највећи центар Западног Балкана за развој масовног и квалитетног гоа, што се потврђује великим бројем играча гоа и плејадом младих почетника који се развијају у школи гоа „Играј Го – Развијај вијуге“, којa се реализује у сарадњи са Ценром за промоцију науке.

Препознајући значај гоа за интелектуални развој деце и омладине, Завод за унапређење образовања и васпитања укључио је Го на листу препоручених ваннаставних активности у школама и домовима ученика Србије у 2019. години.

Научни клуб Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Нови Пазар је у склопу националне манифестације Мај Месец Математике, Центра за промоцију науке, организовао низ активности

У петак, 24.05.2019, је у сарадњи са градском управом Града Новог Пазара организован Математички дан на великом платоу испред новопазарске Гимназије, где су у радионицама са прегршт математичких експеримената учествовали ђаци основних и средњих школа из Новог Пазара и околине.

Све експерименте припремили су ђаци старијих разреда средњих школа које су потом решавали и стари и млади посетиоци.

Крај математичког дана обележили су турнири у шаху и брзом склапању Рубикове коцке.

Више слика можете погледати на следећем линку.

У просторијама Научног клуба Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево, одржана је последња радионица пројекта подржаног од стране Центра за промоцију науке „Материјали – од чега је шта и зашто?”

Завршни скуп је представљао дијаог у вези са наученим у претходним радионицама, те размену размишљања о могућностима употребе материјала у будућности. Радионици је присуствовало 80 ученика који су, подељени у групе представили вршњацима знања о материјалима која су стекли на радионицама у Музеју у Смедереву, као и идејна решења за израду одеће, кућа и превозних средстава у будућности. Представљена су сјајна креативна решења ученичких радовa представљених на изложби.

У оквиру манифестације Мај месец математике Центра за промоцију науке, гости Научног клуба Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево били су астрономи Александар Оташевић и Бранко Симоновић

Разговарало се и објашњавало шта су и како настају Месечеве мене, где је Месец, како изгледа, како се креће, затим, шта су помрачења Месеца и Сунца, зашто се и колико често дешавају. Интересантно је било видети анимацију како изгледа Земља посматрана са Месеца, какве су њене мене, шта је земљичина за замишљене становнике Месеца (месечина за становнике Земље) и како изгледа помрачење Сунца и Земље на Месецу.

Користећи софтвер Mystery Skype, али и атлас и карте, учесници су рачунали растојања од задате пoзиције до Смедерева. Уз помоћ Google Maps-a проверавали су тачност својих резултата.

Након ове рaдионице, ученици су обишли изложбу „Математика твоја шанса” и као задатак имали да прикупе релавантне податке, које су потом анализирали и презентовали на радионици.  Ученици су се упознали са терминима вероватноће и статистике и сазнали занимљиве податке о томе колико има шансе да добијете седмицу на лотоу, колико има људи који су рођени истог датума, колика је вероватноћа да се роде близанци, колико времена треба да се препишу Шекспирова дела и колика је вероватноћа да се слово А извуче из кутије са словима од којих је састављена реч „математика”.

У петак, 24. маја, посетиоци Научног клуба Центра за промоцију науке били су у прилици да закораче у свет еволуције најдаљих галаксија у свемиру. Др Дарко Доневски, aстрофизичар из Центра за космологију Универзитета у Трсту (SISSA), који је недавно са међународним тимом истраживача пронашао најдаље младо протојато галаксија досад откривено, одржао је у Научном клубу Београд предавање „Где се крију прве галаксије у свемиру?“

Познати астрофизичар говорио је о једној од најдинамичнијих научних области данашњице, еволуцији галаксија. Почетком 20. века астрономи су сматрали да је Млечни пут једина галаксија у читавом универзуму. Међутим, почетак 21. века донео је невероватан напредак у усавршавању како земаљских тако и свемирских телескопа, и омогућио детекцију више од 120 милиона галаксија.

С обзиром на то да је животни век једне галаксије много дужи него постојање читавог човечанства, астрофизичари су развили посебне методе којима покушавају да реконструишу како и где се формирају галаксије у свемиру, на који начин еволуирају и каква је њихова веза са тамном материјом. Велика научна питања на која многи светски тимови истраживача покушавају да дају одговор су: шта нам открића најудаљенијих галаксија говоре о условима који су владали у раном свемиру? Да ли галаксије проводе свој живот саме или у групама? Како галаксије мењају свој облик?

Доневски се у свом предавању осврнуо и на то шта нас очекује у наредним годинама – лансирање досад највећег свемирског телескопа – истакавши како данас, комбинацијом највећих телескопа и компјутерских симулација, откривамо природу првих галаксија рођених у време када је свемир био веома млад.

У оквиру манифестације Мај, месец математике која се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке Београд одржана је прва радионица „Математичке мозгалице”

Радионици су присуствовали ученици петог и шестог разреда ОШ „Нада Матић” из Ужица, док су ауторки Александри Весовић, наставници математике у спровођењу радионице помагали ученици шестог и седмог разреда ОШ „Емилија Остојић” из Пожеге.

Након уводног разговора са децом приказани су им логички задаци распоређени по Научном клубу (острво са благом, кругови у боји, низови бројева, пентаминионс, Ханојске куле, формирање коцки и слично)  који су учесници решавали уз помоћ ученика асистената. Деца су радо постављала питања и погађала решења логичких загонетки. Затим су ученици волонтери презентовали логичке мозгалице (Аритметички магички трик, бинарни кодови, логички низови бројева) која су деца у групи у такмичарском духу са успехом решавала. Да је радионица била успешна показује и чињеница да је један број деце остао и након радионице да решава постављене задатке.

У Основној школи „Десанка Максимовић“ одржана је  занимљива манифестација поводом Дана планете Земље

У извођењу програма је помогао Научни клуб ПУ „Сунце“ Горњи Милановац. Уз презентацију коју је припремила учитељица Славица Михајловић, ученици су имали прилику да погледају експерименте као што су: вулкан, лава лампа, кружење воде у природи, густина течности, плива-тоне, кишни облак, ветар, количина кисеоника у ваздуху, ваздух покреће предмете и многе друге које је изводила васпитачица Јелена Пантелић. Посебан осврт био је на глобални проблем, а то је заштита животне средине. Том приликом кроз експеримент је дочарано настајање киселих киша. Ученице осмог разреда Тијана Радовановић, Наталија Марковић, Анђела Павловић и Милица Жиловић су, уз помоћ наставнице француског језика Иване Миловановић, направиле паное на којима су сликовито описале и представиле поступак рециклаже и то колико је времена потребно да се различите врсте отпада разложе у природи. Указале су нам на значај и неопходност очувања природе и заштите животне средине и предочиле какве нас последице очекују уколико се озбиљније не посветимо проблему загађења наше планете.

Након презентације и експеримената ученици свих разреда били су у прилици да учествују на Еко олимпијади где су се такмичили у играма: Очисти реку, Кула од чаша, Поређај чаше, Пренеси лоптицу на листу новина, Еко кошарка итд.