Виртуелни Научни Клуб

Рок за достављање пријава за отворени позив Микрогалерије, у Краља Петра 46, продужен је до 15. августа.

Центар за промоцију науке расписује позив за изложбени простор Научног клуба, у Краља Петра 46, у Београду, који је продужен до до 15. августа 2021. године, а тема је aнтропоцен.

Микрогалерија је посебан изложбени део Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, који директно комуницира са пролазницима и позива публику да открије појмове, области или феномене из сфере науке. Она је прозор у активности и садржаје Центра за промоцију науке, где је у пет квадратних метара приказана научна област, програм или пројектна тема која нам је у актуелној сезони у фокусу. Ово није само излог, већ простор правих интерактивних научнопопуларних поставки, које сви могу видети, а често и испробати, покренути или послушати. 

Поставке у Микрогалерији су мултимедијалне, и публика је у прилици да интерагује са излогом и елементима поставке. Намера је да се на тај начин побуди машта, покрену размишљања, радозналост и да се публика заинтересујe за науку. До сада су поставке имале сензоре којима се покрећу светло, анимација, видео, механичко померање елемената, укључивале су употребу телефона (скенирање QR кодова или употреба камере), као и инетаракцију са особом унутар простора.

Циљ овог отвореног позива је да се ангажује шира стручна јавност у креирању научнопопуларних садржаја и подстакне креирање ван постојећих оквира струка као што су дизајн, архитектура, машинско инжењерство, електроника. У крајњој линији, циљ нам је да приближимо ове струке у креативном и комплексном подухвату који захтева укрштање више дисциплина за реализацију идеје.

Тема отвореног позива: АНТРОПОЦЕН

Да ли сте размишљали о људском отиску на планети Земљи? Свет у којем живимо обликују људи, који имају доминантну улогу у еколошким системима. Људски утицај је толико велик, да се већ препознаје у свим слојевима планете (бушотине, депоније, радиоактивне честице, озонске рупе…).

Појам антропоцен окупира не само геологе, већ и друге научнике како из технолошких, примењених, тако и друштвених, хуманистичких наука. Без свеобухватног приступа заправо и не можемо разумети појам антропоцена, који не обележава само доба које можемо видети или забележити у геолошким слојевима, већ га опажамо и свим чулима, али и кроз емотивни доживљај.

Иако је дебата о новом геолошком добу под називом антропоцен још у току и чека на формално прихватање, сама кованица не оставља нас равнодушним и без критичког става, и већ је заузела значајно место у научним, уметничким и друштвеним дискурсима.

Навешћемо нека питања, а вас позивамо да поставите нова и вама релевантна и понудите могуће одговоре на њих, као и перспективе којe из њих проистичу.

Какав је живот и суживот у антропоцену? Шта ћемо јести? Како ће наша свакодневица у градовима изгледати? Шта је заједништво и заједничко у антропоцену? Како смо се прилагодили и како ћемо се прилагођавати? Како ће изгледати будућност и колико дуго ће трајати антропоцен? По чему бисмо желели да га памтимо?

Позивамо вас да суочени са забрињавајућим еколошким, али и друштвеним околностима, покренете своју креативност и на тај начин подстакнете заједницу да са вама и нама активно и ангажовано промишља о њима.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР

Научна утемељеност – информације које се приказују, употребљавају или реинтерпретирају потребно је да буду научно засноване и аргументоване, да потичу из релевантних извора.

Интерактивност – простор Микрогалерије је замишљен као простор за интерактивне поставке. Наша намера је да публика нема само улогу посматрача, већ и да интерагује са садржајем унутар простора Микрогалерије, како би у целости разумела тему и поставку.

Игровност – публика Микрогалерије су сви грађани различитих старосних група, а намера је да што ширем делу друштва приближимо научне концепте и теме на игрив начин. Игривност у овом случају не сматрамо само забавом, напротив, игра је невероватан алат за учење. Игра је све оно што побуђује нашу знатижељу на једноставан начин.

Критичка позиција – важно нам је да кроз поставку разумемо вашу позицију или однос према теми, а још важније да сама поставка побуди код публике њихово критичко промишљање и позиционирање.

Интердисциплинарност – за рад на поставкама у Микрогалерији неопходан je интердисциплинарни и тимски рад, како би се свеобухватно, тематски, садржајно, технички и просторно идеја реализовала и представила.

Разрађеност графичких и техничких приказа – од великог значаја за избор и реализацију решења јесте адекватна и потпуна техничка документација, која јасно приказује поставку: димензије и позиције елемената у основи, пресеку, изгледу или 3D моделу. Bажни су и сами описи – материјализације, ликовност и попис компонената, реквизита и/или уређаја који су потребни за реализацију идеје.

КО МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ:

Овај позив је отворен ка најширем броју мислилаца, истраживача и стваралаца из разних дисциплина (друштвене, хуманистичке, природне и техничке науке). Због комплексности која је захтевана у досадашњим поставкама у Микрогалерији, као и због неопходности за научном утемељеношћу, уметничким приступом и искуством у реализацији идеја, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови који окупљају појединци и/или групе којима су блиски наука, уметност, едукација и производња интерактивних садржаја и дизајн.

БУЏЕТ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПОСТАВКЕ:

За изведбу изабраног решења планиран је буџет за реализацију поставке који покрива трошкове материјала, компоненти, израде, монтаже и демонтаже поставке. Реализација ове поставке планирана је за крај 2021. године. У самој реализацији представници Центра и аутори или представници ауторског тима заједнички ће радити на динамици реализације поставке. Сама поставка и рад на реализацији биће подржани и у оквиру Мејкерс спејса – отвореном радионицом ЦПН-а, као и ресурсима унутар њега.

Максималан буџет за извођење поставке је 200.000 дин бруто. и не укључује хонораре аутора.

РОКОВИ

Објављивање Отвореног позива: 8. јун
Период за постављање питања: до 14. августа
Одговоре на питања очекујте у периоду: 28. јун – 14. августа
Затварање позива: 15. август
Жирирање: 15-26. август
Објављивање резултата: 27. август

ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА
Пријава се налази на следећем линку
Сва питања можете послати на mikrogalerija@cpn.rs
Конкурсну документацију можете преузети на следећем линку

У понедељак, 5. јула 2021. године, на петогодишњицу постојања Научног клуба Лесковац, у Центру за стручно усавршавање у образовању отворен је први Мејкерс спејс на југу Србије. Мејкерс спејс отворен је на иницијативу Центра за промоцију науке, а уз подршку Теленор фондације са идејом промоције науке кроз овај стваралачки кутак. У овој Мејкерс кухињи позвани ће бити сви и појединци и удружења али и школе које ће моћи да своју практичну наставу реализују баш овде у Центра за стручно усавршавање у образовању.

На отварању су се присутним званицама обратиле директорка Центра Анђела Костић Минић, руководилац сектора за програмске активности др Тања Аднађевић и чланица Градског већа Александра Ђорђевић.

Директорка Центра за стручно усавршавање Анђела Костић Минић поздравила је све присутне и рекла:

„Оно што бисмо тренутно могли назвати круном наше досадашње сарадње са Центром за промоцију науке, јесте данашње отварање Мејкерс спејса. Срећни смо због чињенице да је ово, после Београда, Кикинде и Шапца, тек четврти по реду Мејкерс у Србији, који отварамо на иницијативу Центра, а уз подршку Теленор фондације. Иако на први поглед можда делује као обична радионица, концепт Мејкерса је много више од тога. Наиме, ради се о месту где свако ко жели да постане члан може да реализује своје идеје, и то уз потпуно бесплатно коришћење расположивих ресурса.“

Поред свечане церемоније и представљања Мејкерс спејса на овај дан отворена је и изложба Караван за климу, која ће у нашем граду гостовати до 15. јула.

Овај пројекат повезује борбу против климатских промена и заштиту биодиверзитета у Србији, а осмислио је и развио Француски институт у Србији у партнерству са Центром за промоцију науке и уз подршку Делегације Европске уније у Србији и Канцеларије Програма Уједињених Нација за развој у Србији.

Још једна у низу од активности ширења научне коминикације међу децом покренута је у четвртак и петак 10.06.2021. и 11.06.2021. године у Научном клубу Шабац. У сарадњи са Центром за промоцију науке током школске годину организујемо најразличитије програме који су намењени, не само деци, већ и свим заинтересованим Шапчанима.

Пројекат „У царству биљака“ је окупио старије средњошколце јер је Нуачни клуб Шабац био право место на ком су могли чути нешто више и нешто другачије него обично. Учесници су били ученици Основне школе „Стојан Новаковић“ из Шапца.

Млади наставница биологије у ОШ „Стојан Новаковић у Шапцу, Марија Ђерић повела је учеснике у тему грађе, начина живота, значаја и поделе биљака нашег окружења. Циљ пројекта је популаризација природних наука и указивање деци на одговорно понашање према природи и стварање бољих услова на нашој планети.

На првој радионици ученици су се упознали са основним особинама биљака као и са појмом хербаријума и материјала који је потребан за његово формирање. Затим су ученици добили списак биљака са сликом које су тражили и скупљали на терену и после тога припремили за пресовање. Резултат мини пројекта је да ће ученици изабрати најлепше испресоване примерке и направити заједнички хербаријум који остаје Научном клубу Шабац као један облик научног експоната.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у јуну 2021. године, активности у оквиру пројекта „Загрлимо Крагујевац“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба.

Активности су реализоване у Клубу младих ОСИ и Просторијама Форума студената са инвалидитетом, и присуствовало је 22 учесника.

Циљ пројекта је укључивање особа са инвалидитетом у свере науке и друштвено одгворне средине и подизање еколошке свести код младих са инвалидитетом. На овај начин пружили смо могућност свима да се укључе у актвности у оквиру научног клуба, а посебно особама из осетљивих циљних група.

Активности су подразумевале рад са удружењима особа са инвалидитетом. Кроз практичне примере, вежбе, разговор и дружење учесници су имали могућност да сами конструјишу батерију, ветрогенератор од рециклажног папира, соларни панел од старих лименки и друге занимљиве моделе, а затим су са реализаторима разговарали о њиховој примени и улози у нашем животу.

Реализатори су Милена Живковић и Саша Алемпијевић.

Још једна у низу од активности ширења научне коминикације међу децом покренута је у петак и понедељак 04.06.2021. и 07.06.2021. године у Научном клубу Шабац. У сарадњи са Центром за промоцију науке током школске годину организујемо најразличитије програме који су намењени, не само деци, већ и свим заинтересованим Шапчанима.

Пројекат „Робот који прати Сунце“ је окупио старије средњошколце јер је Нуачни клуб Шабац био право место на ком су могли чути нешто више и нешто другачије него обично. Учесници су били ученици Средње „Техничке школе“ из Шапца.

Млади професор у Техничкој школи у Шапцу, Милан Савић повео је учеснике у тему соларне енергије као извору чисте енергије, опцијама за њено складиштење и дистрибуцију-предности и мане. Циљ пројекта је популаризација техничких наука и концепт учења по принципу – Направи сам, који је у техничким наукама врло значајан.

На првој радионици радионици ученици су стекли увид о претварању сунчеве енергије у електричну струју у самом соларном панелу, затим су ученици самостално давали конструктивне и реалне предлоге о изгледу робота на основу величине и облика мотора и електронике која се користи. Затим су самостално подешавали параметре на 3Д штампачу. На другој радионици радило се програмирање Ардуино Уно платформе и на крају тестирање готовог уређаја.