Виртуелни Научни Клуб

Научна јесен доноси још радионица! Овај пут учимо како да преживимо у непријатељском окружењу уз помоћ науке, затим се такмичимо у именовању нових небеских тела, опет се играмо мобилним телефонима, а нашу виртуелну радионицу Човек који је побркао жену са шеширом оживљавамо са вама! Пријаве су неопходне, и то искључиво групне (за групе од 10 и више деце) на овом линку. 

Програм Научног клуба и Мејкерс спејса овог месеца укључује гостујуће радионице, предавања, OpenSciComm конференцију и позива вас да правимо, промишљамо научну комуникацију и истражујемо зашто је наука супер!

Погледајте комплетан програм научног клуба за месец новембар.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 24. септембра активности у оквиру пројекта „Ваздушна бања Рудник“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Циљ пројекта је стицање нових знања и искустава о планини Рудник, на мултидисциплинаран начин, кроз истраживачке активности. Учесници су имали прилике да развијају мејкер вештине у реалним околностима, кроз дружење, комуникацију и социјално оснаживање.

Активности су реализоване на терену, на планини Рудник. У срцу Шумадије, недалеко од Крагујевца, издиже се највиши шумадијски планински врх, резерват природе, планина са непроцењивим природним, историјским, географским и археолошким богатством. Због одличних климатских услова, велике осунчаности отком године, ваздушних струјања и високе јонизације ваздуха, планина је још 1922. године прогрлашена за ваздушну бању. Први део радионице представљао је шетњу планинским стазама Рудника, током које су учесници анализиралишуме букве, храста,планинског јавора, маховине, лишајеве и уочене гљиве и разговарали о процесима разградње пањева и њихове специфичне заједнице.

У другом делу радионице учесници су имали прилику да се упознају са узбудљивом историјом планине, географским специфичностима и рудним богатствима, а од прикупљеног материјала су правили таписерије, корпице и икебане.

Теренско истраживање, боравак и учење у природи буде у деци радозналост и истраживачки дух, што доприноси развоју стваралачке способности. 

Реализатор активности је Дејан Добричић, професор биологије у Првој крагујевачкој гимназији.

Научни клуб Кикинда организовао је предавање, научну шетњу и квиз „Ума бистрог до ваздуха чистог“ који је финансиран на Јавном позиву Центра за промоцију науке. Активности су одржане у септембру и октобру ове године.

Активност је била намењена ученицима од шестог до осмог разреда основне школе.

Реализатор и аутор пројекта Мирослав Грујић повео је учеснике до неколико локација у граду на којима су узимали узорке ваздуха, а које су касније анализирали. Потом су учесници слушали предавање на којем им је представљен утицај загађености ваздуха на животну средину и здравље живог света. Упознали смо се и са узорцима загађења и мапирали зоне појачаног загађења у граду. 

После предавања одржан је и квиз, где су сви присутни показали своје знање о новим зеленим технологијама, највећим загађивачима слични, а најуспешнији учесници добили су и награде.

И ове школске године у сарадњи са Центром за промоцију науке и шабачким младим научницима, професорима и наставницима покрећемо серију радионица, научних разговора и дискусија на најразличитије теме у Научном клубу Шабац. За 21. септембар заказан је почетак пројекта „Ботаничка слагалица“.

Програм обухвата панел дискусију, две радионице и научну шетњу. Дискусија на тему алохтоних, аутохтоних и ретких биљних врста у Србији,њихов значај, степен угрожености и мере заштите, као и абиотичке и биотичке факторе који имају утицај на биљке. Учесници ће користити карту Србије и фотографије ретких биљака па ће на основу тога сами покушавати да сазнају о којим биљкама је реч. Користиће инсталацији из Научног парка у Шапцу – Ботаничку слагалицу, која управо показује угрожене биљне врсте у Србији. Затим ће посетити оближњу шуму и ту покушати подељени у групе да нађу неке од биљака са Ботаничке слагалице.
Са нама ће бити ауторка пројекта „Ботаничка слагалица“ – Данијела Марковић, професорка биологије.

У простору Историјског архива Смедерево, 17. октобра одржана је прва од предвиђених четири радионице пројекта „Основци и архивистика“, у оквиру Годишњег програма Научног клуба Смедерево. Ово је пројекат који кроз Научни клуб Смедерево заједнички реализују ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Вранова и Историјски архив Смедерево.

У првој радионици која је названа „Шта је архив?“, десеторо ученика шестог и седмог разреда имало је прилику да се упозна са основним карактеристикама ове установе. Неки од њих су први пут ушли у простор у коме се чува архивска грађа, а неки су у тој грађи пронашли податке о својим прецима. Др Данијела Милошевић и Неда Мирић, архивисти, пружиле су ученицима одговоре на најразличитија питања од начина прикупљања грађе, њеног вредновања, начина чувања до технологије израде изложбених паноа. Ученици су имали прилике да се упознају са ликом и делом  знаменитог Смедеревца, Милана Ј. Стојимировића. 

Тијана Ђокић, педагог, Весна Симић, наставница историје и Наташа Голубовић, директорка ОШ „Доситеј обрадовић“ у Вранову дале су свој допринос овој радионици активним учешћем. Утисци ученика су позитивни, а дечија радозналост је учинила своје, те су овом приликом добили идеје о прикупљању грађе из свог окружења.

Научни клуб Центра за стручно усавршавање Кикинда организује обуку на CNC машини која ће се одржати 27. октобра у Мејкерс клубу. Обука је намењена ученицима средње школе. Овом приликом ученицима ће бити представљене могућности мејкерс спејса у оквиру научног клуба и технологије која је тамо доступна.

У уводном делу које ће бити предавање учесници ће моћи да се информишу да је у данашње време машинска индустрија незамислива без CNC машина. По конструкцији, CNC машине се не разликују пуно у односу на ручно контролисане машине. Основна разлика је додатак управљачке јединице и мотора који покрећу погонске осовине. Брзина обраде, прецизност, смањен број шкарта… само су неке од предности CNC машина у односу на ручно управљање. Постоји више нивоа управљања, нумеричко управљање, компијутерско нумеричко управљање, директно управљање и адаптивно управљање. Приктични део обуке биће посвећен G-code,  M-code, Ручном писању наредби, Генерисању наредби помоћу софтвера.

G-code је врста симболичког кода који се користи за навођење и контролу нумерички управљаних машина. G-code –ом се задаје брзина кретрања, правац и начин кретања, брзина обрадне главе… M-code представља додатни код G-codu  који контролише не геометријске функције као на пример стартовање и заустављање ротације обрадне главе, измена алата, укључивање и искључивање расхладне течности…Писање кода за CNC машине за простије облике и потребе може се израдити ручно. Након тога припремиће се машине и алат за рад и пустиће се у рад мини модел. 

Припрема CNC машине за рад подразумева неколико операција. Постављање и причвршћивање обратка, одређивање нулте тачке предмета обраде, контролне тачке алата. Технолошка документација приликом израде комада треба да садржи следеће елементе-План операција и захвата, План стезања предмета обраде, План алата, План резања, Програмска листа.

На мини моделу CNC рутер, учесници ће имати могучност да сами напишу G-code, мењају алат и пусте рутер у рад 

Реализатор: Небојша Миљевић

Научни клуб Кикинда организује радионице „Лего решења за одрживи развој“ које се финансирају по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Предвиђено је да се радионице одрже 21.10.2022. са почетком у 13 сати и 15 сати у Центру за стручно усавршавање.

Радионица је намењена деци млађе школског узрастакоји ће се упознати са одрживим циљевима и путем таблета ће сазнати на којим платформа могу наћи више о одрживим циљевима.

Издвојиће се и два врло битна проблема за планету Земљу: производњу енергије и проблем загађења и потребе за рециклажом. Учесници ће у групама од едукативних сетова Lego We Do 2.0 и Cubroid креирати и испрограмирати прво ветрењаче, како би се упознали са функционисањем едукативних сетова, а затим ће креирати сопствена решења за решавање проблема производње енергије или решавање загађености.

Циљеви активности: Кроз занимљиве активности конструисања и програмирања едукативним сетом Lego We Do 2.0 и Cubroid ученици се упознају са озбиљним темама о одрживом развоју из области производње енергије из обновљивих извора и рециклаже.

Аутор и реализатор: Тања Олеар Гојић која је педагошки саветник, професор разредне наставе са 23 године радног искуства. Тренутно је запослена као учитељ у ОШ „Драган Лукић” у Београду. Она је и Најбољи едукатор Србије, Scientix и SonS-а амбасадор за Србију, председник Удружења грађана ,,УченIQ” и тренутни координатор Одсека за рад са децом у Менси Србије. Аутор је програма „Од цртања до програмирања” и акредитованог програма стручног усавршавања за наставнике „Учимо брзо и лако, јер знамо како”, подржаних од Менсе Србије као и стручних скупова.

Стимулација интелектуалног развоја и стручног скупа ,,Рад са децом са изузетним способностима (рад са даровитим ученицима)“. Такође је аутор и координатор регионалног пројекта Дан интелигенције од 2019 до 2022. године, предвач на конференцијама, обукама и радионицама за наставнике и члан организационог одбора од друге до пете међународне научностручне конференције „Даровитост, образовање и развој”. Добитик је једне од Scientix награда за STEM Discovery Week 2018. године. Воли СТЕМ, програмирање, роботику, креативно изражавање, активности у природи. Реализује радионице са Lego We Do 2.0 едукативним сетовим и едукативним роботима DOC. Од ове године је национални координатор наставницима Србији у пројекту ARETE pilot 2 project који реализује Schoolnet Academy из Брисела. Први представник Србије на такмичарском делу европског фестивала науке Science on Stage 2022 у Прагу.

У четвртак. 13. октобра у свечаној сали гимназије, у Горњем Милановцу, одржано је интерактивно предавање ”У сенци живота” о  животу и раду Милеве Марић Ајнштајн. Предавање је посетило 74 душе, 68 ученика, старијешколског и средњошколског узраста као и 6 одраслих.

У пуној свечаној сали гимназије докторанд и асистент Природно-математичког факултета из Крагујевца, Теодора Трифуновић упознала је присутне са основним чињеницама о животу чувене математичарке и физичарке Милеве Марић, која је у свету позната више по браку са Албертом Ајнштајном, него по свом научно-истраживачком раду. Пре самог предавања предавач је замолио присутне да активно учествују и без устезања износе своја запажања и сазнања како би заједничким снагама „стигли“ до неких логичких закључака и истина. Предавач је на самом почетку упитао присутне које су то информације или вести које они знају о Милеви, а нема доказа да ли су истините, како би током предавања успела да неке заблуде разреши и поткрепи доказима.

Један ученик рекао је да је негде прочитао како је Милева била бољи студнет од Алберта, други како је она заслужна за открића за која је и сам Алберт добио награду, трећи су изнели сазнања да је дипломирала пре њега, четврти да је имала јединцу из метематике, пети  о специфичностима њиховог брака, шести о супродстављању његове породице том браку  и итд… Током предавања уз помоћ прикупљених доказа сазнали смо да Милева није била бољи студент од супруга јер нам је Теодора приказала табеларни приказ њихових оцена. Сазнали смо да је велика заблуда да је имала лоше оцене из физике и математике током студија. Сазнали смо да је вероватни разлог супродстављања његове породице, њиховом браку, заправо различита вероисповест. Сазнали смо да Милева није завршила студије и да је оба пута била оцењена оценом 4, док се никада није сазнало која је оцена била довољна за позитиван исход и да је разлог томе вероватно и чињеница да је студирање жена и жене као научнице у том времену важило за табу. Дуго се разматрало о питању Нобелове награде и податка зашто је новац од исте завршио у Милевиним рукама, да ли зато што је била идејни творац, бивша супруга или зато што је идеју свога супруга практичним радом поткрепила.

Разматрале су се научне чињенице, подаци, вести, информације и др… На крају самог предавања дружење се наставило неформалним путем тако што су групице ученика и они одрасли, прилазили предавачу трудећи се да сазнају или разбију још по неку енигму о заиста мистериозном животу Милеве Марић. Потом су уследила и питања о самом процесу  студирања. Присутни су са одушвљењем поздравили ово предавање говроћи да се веома радују неком новом. Посебно су нам истакли како им се допада избор „млађег“ предавча јер им је данас било веома „опуштено“ и занимљиво и да су били слободни да активно учествују. 

У петак, 30 септембра, 2022. године, у организацији Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, уз учешће Научног клуба Центра за образовање Крагујевац, реализована је манифестација Европска ноћ истраживача.

Циљ манифестације је промоција истраживачке струке међу младима, ученицима и студентима, идентификација и допринос подизању јавног угледа истраживачких и иновацијских пројектата и развијање љубави и интересовања за науку.

Ове године, под слоганом „Наука и уметност“, учесници су имали прилику да у простору Big Fashion Центра у Крагујевцу, уживају, и уче уз добру забаву и занимљиве садржаје.

Са припремама смо кренули почетком септембра, када је објављен четврти по реду, литерарни конкурс за кратку причу, на који је, до среде, 28. септембра, пристигло преко 50 радова у све три категорије. Жири је одабрао најбоље, а свечана додела награда одржана је у Ноћи истраживача.

Недељу истраживача смо започели у понедељак, 26. септембра, 2022. године у Краљеву, активношћу „Истраживач у комшилуку“, где су ученици ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ имали прилику да кроз занимљиве радионице укључе своја чула и буду креативни, направе речи од хемијских симбола, пронађу инспирацију у омиљеним звуковима из природе и истражују о томе како бука утиче на здравље.

У уторак, 27. септембра, 2022. године, реализоване су радионице у Научном клубу и предавање у Првој крагујевачкој гимназији.  На радионици „Да ли је филм највиши облик уметности?“, учесници су имали прилику да прошире вокабулар на енглеском језику у домену филмске уметности. Централни део радионице представљало је дизајнирање промотивног постера за неки од филмских класика, и представљање на енглеском језику. Предавање на тему „Индустрија као уметност“ говорило је о индустријском наслеђу, као релативно младој научној дисциплини, која је у Србији релативно рано имплементирана. Учесници су имали прилику да виде примере добре праксе преображаја фабричких хала у просторе уметничких атељеа, музеја, филмских кулиса и др.

Среда, 28. септембар, 2022. године, је била резервисана за спајање физике са покретом, музиком, звуком, ветром и параглајдингом. Поред физике, кроз занимљиву ликовну радионицу, учесници су развијали машту и креативност кроз експериментисање са идејама, материјалима и формом. Такође, ученици су имали прилику да се забаве решавајући лавиринте и занимљиве слагалице у радионици Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.

У четвртак, 29. септембра, 2022. године, жири је донео одлуку о победницима литерарног конкурса на тему „Раскршће путева науке и уметности“, а најбољи су награђени на Ноћи истраживача, у петак, 30. септембра, 2022. године, у Big Fashion Центру у Крагујевцу.

У току Недеље истраживача почели смо и са осликавањем спољашњег зида (фасаде) основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ердечи, на тему Science to street art. Централно место овог мурала заузима слика књиге са свим познатим симболима најзаступњенијих научних дисциплина, чиме смо оплеменили простор и спољашњи изглед школе, и кроз визуелни доживљај, ученицима приближили појам науке.

Захваљујемо се Првој крагујевачкој гимназији, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Крагујевцу и ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ у Краљеву на безрезервној подршци и помоћи у реализацији активности. Посебну захвалност дугујемо и ОШ „Мома Станојловић“ у Крагујевцу, који су нам отворили врата школе на цео дан, и том приликом су ученици заједно са нама истраживали и уживали у активностима.

Реализатори активности у Недељи истраживача били су: Сандра Радетић, Кристина Девеџић, др Ненад Миладиновић, Ђорђе Миловановић, Игор Танасијевић, др сц Војислав Илић, др ум бојан Оташевић, Момчило Јовановић, Завод за саштиту споменика културе Крагујевац, Ђорђе Ђокић, др Владимир Перић, Јелена Стефановоћ,  Зорица Михајловић, Алекса Ђурђевић, Милена Живковић и Тим Научног клуба Центра за образовање Крагујевац.

Видимо се и следеће године у Ноћи истраживача.

Научни клуб Београд вас позива да погледате октобарски репертоар и посетите наше програме. Можда желите нешто да направите у Мјекерс спејсу, можда желите да доведете одељење на радионицу или вас просто занима шта се све кува у нашој научној кухињи? Погледајте целокупни програм на овом линку. 

Од овог октобра поново организујемо редовне радионице за школе и вртиће! Бавимо се неуронаукама, физиком и информатиком, али и женским правима. Очекујемо вас на двема старим и веома популарним радионицама „Може ли мозак да светли у мраку“ и „Научно играње мобилним телефоном“, као и на једној сасвим новој радионици-игрици под именом „Кад порастем бићу супер“. Пријаве су неопходне, искључиво групне (за групе од 10 и више деце) и налазе се на овом линку.