Виртуелни Научни Клуб

Да ли сте спремни да одлетимо у свемирско породилиште, вратимо се на Земљу, сакријемо међу сенке, дебатујемо о клими и нутели, правимо стрип о човеку који је побркао жену са шеширом? Све то и још много научних активности организујемо овог децембра у Научном клубу. Пријаве за радионице су неопходне, и то искључиво групне (за групе од 10 и више деце) и налазе се на овом линку.

Поред школских радионица, програм Научног клуба и Мејкерс спејса намењен одраслима овог месеца укључује гостујућу Тинк Панк радионицу електронике, као и обуке за научну комуникацију. 

Погледајте комплетан програм научног клуба за месец фебруар 2023. године

Научна јесен доноси још радионица! Овај пут учимо како да преживимо у непријатељском окружењу уз помоћ науке, затим се такмичимо у именовању нових небеских тела, опет се играмо мобилним телефонима, а нашу виртуелну радионицу Човек који је побркао жену са шеширом оживљавамо са вама! Пријаве су неопходне, и то искључиво групне (за групе од 10 и више деце) на овом линку. 

Програм Научног клуба и Мејкерс спејса овог месеца укључује гостујуће радионице, предавања, OpenSciComm конференцију и позива вас да правимо, промишљамо научну комуникацију и истражујемо зашто је наука супер!

Погледајте комплетан програм научног клуба за месец новембар.

Трећа активност у пројекту „Еколошко образовање и васпитање“ , који се уз финансијску подршку Центра за промоцију науке, реализује кроз годишњи програм Научног клуба Ниш, планирана је за понедељак 21.02.2022. г. од 19:00 часова и биће преношена путем ЗУМ платформе.

Од 13 оп­штих ци­ље­ва оба­ве­зног обра­зо­ва­ња,два се од­но­се на вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и гла­се:

–   сти­ца­ње зна­ња о при­род­ним ре­сур­си­ма, њи­хо­вој огра­ни­че­но­сти и одр­жи­вом ко­ри­шће­њу;

–   сти­ца­ње зна­ња о по­тре­би за­шти­те, об­но­ве и уна­пре­ђи­ва­њу жи­вот­не сре­ди­не.

Са ли­сте спе­ци­фич­них ци­ље­ваиз­дво­ји­ли смо онај ко­јим се од­ре­ђу­је циљ да обра­зо­ва­ње раз­ви­ја свест о зна­ча­ју за­шти­те и очу­ва­ња при­ро­де и при­род­них ре­сур­са. Из тих разлога организујемо предавање „ Значај шумских екосистема“ . Реализатор предавања је Биљана Крстески , шумарски инжењер , запослена на месту координатора за заштићена добра у Заводу за заштиту природе Србије.

Да би се сачували шумски екосистеми, односно екосистеми уопште, потребно је штитити не само биљне и животињске врсте већ и њихова станишта. Законом о заштити животне средине одређене су врсте заштићених подручја односно природних добара. У заштићеним природним добрима омогућава се одржавање и очување екосистема а самим тим и заштита појединих угрожених биљака и животиња

Циљ пројекта је да схватимо да ћемо еколошке проблеме морати да решавамо
искреним разумевањем и уважавањем односа између човека и природе.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, наставља са активностима и реализацијом пројеката добијених кроз Јавни позив Центра за промоцију науке, у категорији 1, промоције и популаризације науке у Научним клубовима. У понедељак, 08. новембра 2021. године, реализоваће се онлајн радионица у оквиру пројекта „Помозимо природи колико и она помаже нама“. 

Радионица траје 90 минута, са почетком у 17:00 часова. С обзиром на актуелну епидемијску ситуацију, радионица ће се реализовати у онлајн формату, путем Microsoft Teams платформе.

 О пројекту: кроз радионицу учесници ће имати прилику да се боље упознају са киселим кишама, глобалним загревањем, радиоактивношћу и др, и да виде занимљиве огледе, као што су мерење pH вредности хемикалија у воденом раствору, мерење индекса UV зрачења помоћу Arduino пробрамабилне картице, компостирање и многе друге. Циљна група пројекта су ученици од петог до осмог разреда основне школе и ученици прве и друге године средње школе. Реализатори радионице су: Милена Живковић, научни сарадник на Институту за физику ПМФ-а у Крагујевцу и Невена Пауновић, студент екологије. 

Начин пријаве: учесници се могу пријавити преко школе или самостално. 

Пријава се врши путем мејла naucniklubkg@centarzaobrazovanjekg.edu.rs или попуњавањем контакт форме на сајту Центра за образовање Крагујевац

https://www.centarzaobrazovanjekg.edu.rs/naucni-klub/ 

У пријави је потребно навести име и презиме, назив школе коју ученик похађа и обавезно мејл адресу. Све потребне информације, као и приступ радионици, учесници ће добити на мејл који је наведен у пријави за радионицу. 

Рок за пријаву учесника је 04. новембра 2021. године до 12 часова. Овај пројекат финансира Центар за промоцију науке.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у септембру и октобру 2021. године, активности у оквиру пројекта „Да ли си у заблуди?“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Радионице су реализоване у ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“ у Крагујевцу, за ученике четвртог и шестог разреда. Учествовало је укупно 47 ученика и два наставника.

Циљ пројекта је развијање научне писмености ученика кроз радионица – идентификовање присуства заблуда о пливању и тоњењу, суочавање са њима и подстицање развијања научних капацитета кроз предвиди-посматрај-објасни активности и истраживачке задатке о узроцима пливања и тоњења. Остваривање ширег утицаја на различите узрасте помоћу садржаја на инфографику.

Кључни проблеми са којима се сусрећу ученици када треба да усвоје научно објашњење феномена пливања и тоњења су правилно схватање појма густине и утицаја односа густине тела и течности на ове феномене. Иако се може чинити да је густина интуитивно јасан појам, бројна истраживања показују да то није случај, те да су заблуде о пливању и тоњењу веома распрострањене на свим узрастима.

Због свега неведеног, ученици су кроз радионице имали прилику да се суоче са најчешћим заблудама (мали/лаки предмети пливају, а велики/тешки тону; предмет који има ваздуха у себи не може да потоне; предмети који су шупљи тону и др).

Након радионица, ученици су добили истраживачке задатке, након којих следи прављење колажа од прикупљених видео материјала, објављивање на интернет страници Научног клуба Крагујевац и израда инфографика на основу идентификованих најчешћих заблуда и његово постављање поред језера Шумарице у Крагујевцу.

Научни клуб Регионалног центра за стручно усавршавање запослених у образовању, Смедерево, организовао је прву радионицу пројекта „МАЛИ ГРАДИТЕЉИ“, у оквиру Годишњег програма за 2021/2022 годину.

Аутор пројекта је Слађана Доброта, професор разредне наставе у основној школи „Иво Лола Рибар“ у Скобаљу.

Прва радионица, у оквиру пројекта „МАЛИ ГРАДИТЕЉИ“, који се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке, одржана је у четвртак, 07.10.2021. године, од 12 до 14 часова.

На радионици је било присутно 10 ученика првог разреда основне школе „Иво Лола Рибар“ у Коларима, учитељица Слађана Доброта, педагог школе, и родитељи појединих ученика који су мало помагали свим првачићима.

Научна шетња Смедеревском тврђавом, претходила је радионици, где су се ученици упознали са карактеристикама материјала и њиховом употребом, начинима градње објеката и коришћењем различитих материјала. Имали су могућност да посматрају ову јединствену грађевину, унутар Великог и Малог града, коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић у 15. веку, и виде материјале од којих је Тврђава саграђена. Смедеревска тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) равничарско је утврђење што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури.

Ова шетња, са предавањем, помогла им је да на радионици, која је уследила, усвоје и примене технику повезивања делова у целину, спајања два или више материјала и грађење објеката на основу модела.

Ученици су користећи различите материјале, камење, цигле, дрво, дрвене штапиће, картон, картонске кутије, конац, лепак, и друге природне и вештачке материјале, и користећи своју дечју машту, направили на хамеру приказ Тврђаве из ваздуха, и куле Тврђаве, чиме су испунили планиране циљеве ове радионице.

У првој епизоди прве сезоне серијала, Јован Колеровић и Михајло Богдановић, ученици 7. разреда ОШ “Јован Шербановић“ Рановац, у храстовој шуми, негде у подножју Хомољских планина проналазе веома карактеристичну и строго заштићену врсту гљиве.

Трећа трибина у оквиру пројекта „У одбрану науке!“заказана је за петак 12.03.2021. 18:00 – 20:00 часова.

Пројект: “У одбрану науке!” има за циљ да расветли истине изаблуде о неким актуелним питањима која се тичу зрачења, вештачке интелигенције, вакцинације и, генерално, утицаја псеудонауке и теорија завере на тренутно стање људи током пандемије. Пријављивање је обавезно на пријавном листу Научног клуба до 11.03.2021. на info@rcnis.edu.rs.

Учесници: Први блок: др Лукић

– Које вакцине су обавезне и зашто?

– Које још вакцине треба увести у редовни календар вакцинације?

– Да ли је вакцинација деце безбедна?

– Које су опасности избегавања вакцинације?

Други блок: А. Јовичић

– Епидемијски модели и улога имунизације у превенцији и сузбијању епидемија

– Колективни имунитет и цикличност епидемија како у пре-вакциналном периоду тако и након увођења неке вакцине у календар имунизације.

Трећи блок: Д. Такић Миладинов

– Да ли је истина да су вакцине пребрзо стигле?

– Могу ли да нам мењају ДНК?

– Митови о вакцинама из угла молекуларног биолога

Четврти блок: Др Ивковић

– Антивакцинашки покрет

– Механизми деловања и највеће заблуде које припадници покрета шире

– Колико је овакво деловање опасно?

Пети блок:

– Дискусија и питања присутних

Учесници:

– Др Љиљана Лукић, дипломирала медицину на Мед. факултету у Београду, специјализирала педијатрију на клиници у Тиршовој, поседује дугогодишње искуство у раду са децом различитог узраста. Од 2007. води специјалистичку педијатријску ординацију “Др Лукић” где обавља опште, педијатријске, систематске и ултразвучне прегледе, као и вакцинацију деце.

– Александар Јовичић, дипл. инжењер за пројектовање информационих система, бави се областима медицинске информатике и анализе епидемиолошких података. Годинама прати јавно-здравствене претње у региону и свету.

– Дијана Такић Миладинов, дипл. молекуларни биолог и физиолог. Запослена у ДНК лабораторији Завода за судску медицину у Нишу

– Др спец радиологије Александар Ивковић, медицински факултет и специјализацију је завршио у Нишу, усавршавао се у Марибору, на Харварду и на универзитету у Тексасу. Води дијагностички центар „НеоМаг“ и блог „Људи и остале лажи“, путем ког промовише науку и бори се против заблуда о науци. Консултант је у различитим медијима по питању пандемије и аутор више чланака на ту тему.

– Стеван Станојевић, координатор пројекта и модератор трибине, дипл. психолог, мастер педагог и психотерапеут под супервизијом. Заступник је Центра за психолошку едукацију „Психонега“ у коме поред задужења едукатора, обавља и саветодавни и терапијски рад с клијентима.

Пријављивање је обавезно на пријавном листу Научног клуба до 11.03.2021. на info@rcnis.edu.rs.

-Сви пријављени учесници добиће линк за приступ платформи Zoom дан пре реализације. Присутни наставници који трибину прате преко Zoom- a, добијају потврду о стручном усавршавању на 2 сата на своју е мејл адресу. Потврде издаје Регионални центар Ниш. (Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, „Сл.гласник број 48/18“).

Овај пројекат је један од десет пројеката који се реализују у оквиру годишњег програма Научног клуба. Реализацију пројеката омогућио је Центар за промоцију науке из Београда.

Ову радионицу – мини пројекат реализовали су ученици од првог до четвртог разреда ОШ „Јован Шербановић“ из Рановца, подручног одељења у Кладурову заједно са својим учитељима. Организатор радионице је НК Рановац, а покровитељ Центар за промоцију науке.

Циљ радионице је упознавање ученика са различитим врстама часовника кроз историју и стицање вештина израде одређених модела уз помоћ учитеља.

Са ученицима подручних одељења у Кладурову и Манастирици октобра 2020. године одржан је пројекат ,,Часовник – један од најстаријих људских изума“. Ученици су у првом делу упознали и стекли знање о различитим врстама часовника кроз историју и начинима мерења времена некад и сад. Од материјала за рециклажу ученици су правили моделе пешчаног сата и развијали сараднички дух и креативност. 

 И учитељи су узели учешће у реализацији пројекта, па су од пластичних затварача и других материјала направили часовних са механизмом.