Виртуелни Научни Клуб

Виртуелни Научни клуб је база материјала намењених школама, родитељима, самој деци као и људима свих узраста заинтересованим за науку. У овим материјалима можете да пронађете квизове, интерактивне задатке, упутства за кућне експерименте или научне приче које су настале у сарадњи наших научних демонстартора и деце. Позивамо вас да пронађете тему која вас интересује и уроните у свет науке!

Гљиве Хомољских планина епизода 1

У првој епизоди прве сезоне серијала, Јован Колеровић и Михајло Богдановић, ученици 7. разреда ОШ “Јован Шербановић“ Рановац, у храстовој шуми, негде у подножју Хомољских планина проналазе веома карактеристичну и строго заштићену врсту гљиве.

Истине и заблуде о… вакцинацији у Нишу

Трећа трибина у оквиру пројекта „У одбрану науке!“заказана је за петак 12.03.2021. 18:00 – 20:00 часова.

Пројект: “У одбрану науке!” има за циљ да расветли истине изаблуде о неким актуелним питањима која се тичу зрачења, вештачке интелигенције, вакцинације и, генерално, утицаја псеудонауке и теорија завере на тренутно стање људи током пандемије. Пријављивање је обавезно на пријавном листу Научног клуба до 11.03.2021. на info@rcnis.edu.rs.

Учесници: Први блок: др Лукић

– Које вакцине су обавезне и зашто?

– Које још вакцине треба увести у редовни календар вакцинације?

– Да ли је вакцинација деце безбедна?

– Које су опасности избегавања вакцинације?

Други блок: А. Јовичић

– Епидемијски модели и улога имунизације у превенцији и сузбијању епидемија

– Колективни имунитет и цикличност епидемија како у пре-вакциналном периоду тако и након увођења неке вакцине у календар имунизације.

Трећи блок: Д. Такић Миладинов

– Да ли је истина да су вакцине пребрзо стигле?

– Могу ли да нам мењају ДНК?

– Митови о вакцинама из угла молекуларног биолога

Четврти блок: Др Ивковић

– Антивакцинашки покрет

– Механизми деловања и највеће заблуде које припадници покрета шире

– Колико је овакво деловање опасно?

Пети блок:

– Дискусија и питања присутних

Учесници:

– Др Љиљана Лукић, дипломирала медицину на Мед. факултету у Београду, специјализирала педијатрију на клиници у Тиршовој, поседује дугогодишње искуство у раду са децом различитог узраста. Од 2007. води специјалистичку педијатријску ординацију “Др Лукић” где обавља опште, педијатријске, систематске и ултразвучне прегледе, као и вакцинацију деце.

– Александар Јовичић, дипл. инжењер за пројектовање информационих система, бави се областима медицинске информатике и анализе епидемиолошких података. Годинама прати јавно-здравствене претње у региону и свету.

– Дијана Такић Миладинов, дипл. молекуларни биолог и физиолог. Запослена у ДНК лабораторији Завода за судску медицину у Нишу

– Др спец радиологије Александар Ивковић, медицински факултет и специјализацију је завршио у Нишу, усавршавао се у Марибору, на Харварду и на универзитету у Тексасу. Води дијагностички центар „НеоМаг“ и блог „Људи и остале лажи“, путем ког промовише науку и бори се против заблуда о науци. Консултант је у различитим медијима по питању пандемије и аутор више чланака на ту тему.

– Стеван Станојевић, координатор пројекта и модератор трибине, дипл. психолог, мастер педагог и психотерапеут под супервизијом. Заступник је Центра за психолошку едукацију „Психонега“ у коме поред задужења едукатора, обавља и саветодавни и терапијски рад с клијентима.

Пријављивање је обавезно на пријавном листу Научног клуба до 11.03.2021. на info@rcnis.edu.rs.

-Сви пријављени учесници добиће линк за приступ платформи Zoom дан пре реализације. Присутни наставници који трибину прате преко Zoom- a, добијају потврду о стручном усавршавању на 2 сата на своју е мејл адресу. Потврде издаје Регионални центар Ниш. (Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, „Сл.гласник број 48/18“).

Овај пројекат је један од десет пројеката који се реализују у оквиру годишњег програма Научног клуба. Реализацију пројеката омогућио је Центар за промоцију науке из Београда.

Радионица „Часовник – један од најстаријих људских изума“ у Рановцу

Ову радионицу – мини пројекат реализовали су ученици од првог до четвртог разреда ОШ „Јован Шербановић“ из Рановца, подручног одељења у Кладурову заједно са својим учитељима. Организатор радионице је НК Рановац, а покровитељ Центар за промоцију науке.

Циљ радионице је упознавање ученика са различитим врстама часовника кроз историју и стицање вештина израде одређених модела уз помоћ учитеља.

Са ученицима подручних одељења у Кладурову и Манастирици октобра 2020. године одржан је пројекат ,,Часовник – један од најстаријих људских изума“. Ученици су у првом делу упознали и стекли знање о различитим врстама часовника кроз историју и начинима мерења времена некад и сад. Од материјала за рециклажу ученици су правили моделе пешчаног сата и развијали сараднички дух и креативност. 

 И учитељи су узели учешће у реализацији пројекта, па су од пластичних затварача и других материјала направили часовних са механизмом. 

Пројекат Питај и смишљај у Нишу

У уторак 15.децембра 2020. г. из учионице Научног клуба , ауторка пројекта „Питај и смишљај“, путем апликације Гугл Мит –а, омогућила је разговор са Милошем Николићем , научником у коме куца туђе срце.Тридесет и један ученик четири нишке гимназије били су саговорници у првој комплексној теми овог пројекта. Пројекат се реализује као део годишњег програма, чију реализацију је омогућио Центар за промоцију науке.


Током 90 минута разговора, Милош Николић је ученицима говорио о личном искуству пресађивања срца 2016-те године , када је он имао 30 година. Говорио је о тешкоћама, проблемима и подршци са којом се он сусрео, као и о томе да трансплантација различитих органа данас представља успешан вид лечења, а лекари сматрају да је трансплантација и донирање органа најбитнија карика медицине у 21. веку. Истакао је важности систематских прегледа за младе људе, који обично своје здравље прихватају „здраво за готово“, а немају никаве симптоме који упућују на болест. Милош данас живи и ради у АКХ болници у Бечу, у којој је оперисан и сада је подршка многобројним пацијентима. На тренутке врло емотиван, овај разговор подстакао је ученике да постављају различита питања. У својим коментарима изразили су захвалност за алтруизам и племенитост које овај човек поседује.


Разговор је конструктивно усмеравала Милица Вучковић, ауторка пројекта.Следећи сусрет и нова тема са ученицима заказана је за крај месеца децембра.

ИСТРАЖИВАЛИШТЕ ХЕМИЈЕ

Препоручени узраст:  од 7 до 107
Формат: квиз
Трајање: 15 минута.

Када се спомене хемија, вероватно помислите на лабораторију и хемијске експерименте. А да ли вам је икада пало на памет да су кувари и наш организам веома добри хемичари?

ЦПН КООРДИНАТОР ПРОЈЕКТА У ОКВИРУ ЕВРОПСКЕ НОЋИ ИСТРАЖИВАЧА

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се кроз три пројекта у 29 градова широм Србије. Центар за промоцију науке ће први пут бити координатор пројекта под називом ReFocuS 3.0 (Road to Friday of Science Third edition) и своје активности реализоваће са партнерима: Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Природно-математичким факултетом у Нишу и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац. Други пројекат у коме је Центар за промоцију науке партнер је ReConNeCt Upgrade 20.20 (REsearch, CONnections,NEtworks and CulTure), који координира Креативно едукативни центар из Новог Сада, а партнери су и Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Високотехничка школа струковних студија у Суботици и Удружење научних комуникатора. Трећи пројекат SCIMFONICOM 2020 (Science in Motion for Friday Night Commotion) координира Факултет за физичку хемију у сарадњи са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Кроз ReFocuS 3.0 желимо да укажемо на значај науке у свакодневном животу, приближимо научне методе и начин размишљања ширем делу популације, као и да их упознамо са истраживачима и њиховим радом. Кроз 14 градова на преко 40 места (тргови, кафићи, тржни центри, библиотеке, паркови, научни клубови, тврђаве, музеји, археолошка налазишта) желимо да сви ослушну, погледају, осете, искусе и додирну науку. Оно што бисмо посебно волели јесте да подигнемо свест о значају науке за све нас, покажемо различитост, отвореност и важност свих актера тако што ћемо указати на то да су у овом процесу сви битни: истраживачи, грађани, удружења, и да свако нечим може да допринесе напретку. У нади да ће се што више људи укључити у научна истраживања, акценат је и на концепту „грађанске науке“, који подразумева да јавност заједно са научницима истражује. Грађани ће лакше схватити значај науке, као и то да је њихова улога изузетно важна, када им покажемо као примењена наука може да допринесе решавању проблема који и њих тиште.

Главна идеја ReConNeCt Upgrade 20.20 је фокус на научно интригантне и утицајне примере дигиталних технологија и друштвених мрежа. Радови, предавања, идеје и открића, које ћемо заједно гледати, слушати, читати и у којима ћемо имати могућност да учествујемо, моћи ће не само да допру до хиљада људи, већ и да покрену још више нових разговора и инспиришу све који се прикључе највећем паневропском догађају у сфери научне комуникације и промоције науке – Европској ноћи истраживача!

Последња новембарска недеља која ће бити реализована у сарадњи са Мрежом научних клубова у чак 14 градова, протећи ће у знаку најбољег научног провода! Све информације о садржајима, локацијама и сатници овогодишње Ноћи истраживача, која ће се одиграти у петак, 27. новембра, моћи ћете ускоро да погледате на сајту: www.nocistrazivaca.rs

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма ХОРИЗОНТ 2020, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

Шта ће коме тригонометрија

Прeпоручени узраст: од 2. до 4. разреда средње школе
Формат: низ интерактивних задатака; деца могу самостално да раде, млађи узраст уз помоћ одраслих
Трајање: 45 минута

Претпостављамо да те, када чујеш реч тригонометрија, одмах заболи глава. Зашто се онда уопште бавимо тригонометријом? Ако те ово питање барем мало интригира, на правом си месту! Обећавамо да ће ти ова радионица дати одговор на то питање, јер ћеш се упознати са тригонометријом кроз многе њене занимљиве примене.

Математичко разгибавање

Прeпоручени узраст: вртић иод 1. до 4. разреда основне школе
Формат: низ интерактивних задатака; деца могу самостално да раде, млађи узраст уз помоћ одраслих
Трајање: 30 минута

За поступно решавање математичких задатака потребно је да имаш папир, оловку и евентуално дигитрон? Или можда не? Шта ако ти кажемо да, уместо њих, можеш да користиш и сопствено тело, покрете, плесне кораке? Како се то телом, покретима и плесним корацима решавају задаци? Ускочи у нашу радионицу и спреми се за једно необично разгибавање!

ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА О ЈАВНОМ ПОЗИВУ У НАУЧНОМ КЛУБУ ЛЕСКОВАЦ

У среду 2. септембра 2020. године у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу свечано су потписани уговори о почетку реализације пројеката Јавног позива Центра за промоцију науке за 2020. годину.

Појединци, научна, научно-стручна друштва, школе, центри за стручно усавршавање, удружења и друге организације које се баве унапређењем научноистраживачког рада, популаризацијом и промоцијом науке и ове године били су у могућности да се пријаве на јавни позив Центра за промоцију науке и предложе реализовање пројеката чији је циљ подизање нивоа научне писмености и научног образовања кроз децентрализацију промоције и популаризације науке на територији Републике Србије.

Ове године подршку су добила два пројекта, и то: 

  1. „Звездано небо“ – аутори и реализатори: Зоран Томић, мастер економиста и Милош Станковић, студент;
  2. „Сателитско осматрање у животној средини“ – аутори и реализатори: Никола Младеновић, мастер инжењер заштите животне средине, Тијана Лежавић, мастер географ и Марко Божић, мастер географ.

Из године у годину, од оснивања Научног клуба, све већи је број наставника, младих људи и удружења који имају прилику да уз подршку Центра за промоцију науке, Града Лесковца и Центра за стручно усавршавање у образовању реализују своје научне идеје и да науку приближе свим заинтересованим корисницима.