Виртуелни Научни Клуб

Верујемо да и ви, као и ми, с нестрпљењем ишчекујете почетак нове школске године. За нас, то је савршена прилика да поново отворимо врата нашим познатим школским радионицама, где ћемо заједно истраживати чуда науке. Радујемо се што ћемо вас поново видети у Научном клубу, спремне да кроз игру и експерименте откривамо свет око нас и делимо радост учења!

Током септембра, посветили смо се организацији посебних радионица из области астрономије, припремајући се за предстојећу Светску недељу свемира која се широм света обележава од 4. до 10. октобра, у знак сећања на кључне догађаје у историји истраживања космоса. Ова недеља служи и као платформа за едукацију јавности о најновијим открићима и технологијама које обликују наше разумевање космоса. Наше радионице имају за циљ да вам универзум прикажу на потпуно другачији и узбудљив начин и то кроз иновативне симулације, занимљиве експерименте и астрономски биоскоп. Придружите нам се на овом незаборавном научном путовању, где ћете имати прилику да откријете тајне космоса, истражите звездане системе и разумете сложене процесе који обликују наш универзум.

Поред школских радионица позивамо вас да 27. септембра посетите Ноћ истраживача, највећу научну авантуру током године, која се одржава широм Србије. Ова манифестација промовише науку и истраживања на занимљив и интерактиван начин и јединствена је прилика да посетиоци из прве руке доживе научна открића, упознају истраживаче и инспиришу се да сами постану део научне заједнице. Управо из ових разлога наш Научни клуб је неизоставан члан ове манифестације, где ће вам поставка коју смо развили у сарадњи са Математичким факултетом Универзитета у Београду пружити прилику да кроз интерактивне и едукативне активности завирите у тајне универзума. Такође, охрабрујемо вас да на веб сајту манифестације истражите и остале садржаје који вас очекују последњег петка у септембру.

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку.

Уколико из било ког разлога морате да откажете пријаву, молимо вас да обавештење о томе пошаљете на е-мејл nk@cpn.rs.

Сваке године, 22. априла славимо Дан планете Земље. У оквиру радионица овог месеца, поред мноштва занимљивости, сазнаћемо и шта су климатске промене, вертикалне баште и како малим корацима, заједно, можемо нашу планету учинити бољим местом за живот. Такође Дан планете Земље није само прилика за једнодневну активност, већ инспирација за трајну посвећеност очувању наше планете за будуће генерације. 

Кроз иновативне истраживачке пројекте, образовне кампање и заједничке иницијативе са локалним заједницама, Центар активно ради на успостављању одрживих пракси и заштити природних ресурса. Већ је дошло до значајног пораста екстремних климатских и еколошких промена услед повећања просечних температура на Земљи. Уколико не предузмемо хитне акције на свим расположивим нивоима, климатске промене ће имати озбиљан утицај на здравље садашњих и будућих генерација.

Осим што желимо да са вама посветимо цео месец планети Земљи, желимо да заједно прославимо и седми рођендан Научног клуба Београд. За ових седам година, заједно смо креирали радионице и учинили да Научни клуб постане препознатљив као место где обликујемо садашњост и креирамо будућност . 

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку. 

Недеља свести о мозгу и ново издање књиге повод су да март у Научном клубу буде посвећен неуронаукама. 

Сваке године, током марта, широм света обележава се Недеља свести о мозгу. Ово је прилика да научници упознају јавност са најновијим достигнућима на пољу неуронаука, а истовремено нагласе значај бриге о здрављу и очувању нервног система. Ове године, током Недеље свести о мозгу, угостићемо Грега Гејџа, познатог америчког неуронаучника и дугогодишњег сарадника Центра за промоцију науке, који ће у уторак, 12. марта, у 18 часова, у Свечаној сали Прве београдске гимназије представити издање своје књиге Како ваш мозак ради на српском језику. У оквиру Летње школе неуронаука, реализоване прошлог лета у нашем Научном клубу, Грег Гејџ је са својим студентима и студентима из Србије спроводио низ експеримената, који су ушли у допуњено издање његове књиге Како ваш мозак ради.

Ученици који се упусте у авантуру истраживања нервног система добиће прилику да стекну знање о томе како мозак ради, али и да боље упознају себе и свет који их окружује. Замислите мозак као тајанствену слагалицу чије делове непрестано покушавамо да сложимо у целину. Кроз радионице које смо спремили, отварамо врата ка фасцинантном свету неурона, синапси и неуронских мрежа, наводећи ученике да боље разумеју своје мисли, емоције и понашање. Такође, позивамо их да сами истраже какви све нервни системи постоје, као и да међусобно продискутују о томе зашто су нервни системи код различитих животиња другачији.

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку. 

Фебруар у Научном клубу позива ученике свих узраста да уче о научним методологијама и да истражују своје непосредно окружење. Научна истраживања се не раде само у институтима, истраживачким центрима и на факултетима. Делове, као и целокупна научна истраживања могу спровести школе и вртићи у нашем Научном клубу.

Осим радионица, ученици ће у фебруару у Научном клубу имати прилику да се сретну и са микробиолошком изложбом, коју су осмислили и креирали ученици Прве крагујевачке гимназије.

Данас не бисмо могли да замислимо свакодневни живот без неких открића чувених микробиолога, као што су ферментација, вакцине, пеницилин, микроскоп, па и многа друга. Током фебруара ћемо се упознати са чувеним микробиолозима, њиховим открићима, као и са разним методама које се данас у лабораторијама користе. На интернету можете да прочитате различите занимљивости о најситнијим организмима на Земљи и да са спремним питањима дођете на наше радионице!

Као и до сада, пријава за школске радионице је неопходна, и може бити само групна (за групе од 10 и више деце), а налази се на овом линку.

Ко смо ми заиста када погледамо кроз научне наочаре? Какве везе род има са науком? Какав је наш однос са мобилним телефонима и њиховим интерфејсима?

И овог фебруара обележавамо Међународни дан жена и девојчица у науци, стављамо се у улогу научница и сазнајемо о њиховим великим и занимљивим открићима.

Поред школског програма, у Научном клубу ћемо, кроз радионицу о етичким изазовима, са одраслима промишљати могуће последице нових технологија по друштво. А крајем месеца ћемо угостити и отворити номадску мини галерију са низом радова Сунчице Пасуљевић Кандић и њене класе на Академији уметности у Новом Саду. Ова галерија је место које подстиче нове сусрете и разговоре, и показује нам где све можемо излагати уметност.

Програм Научног клуба можете видети овде.

Научни клуб Београд вас позива да погледате октобарски репертоар и посетите наше програме. Можда желите нешто да направите у Мјекерс спејсу, можда желите да доведете одељење на радионицу или вас просто занима шта се све кува у нашој научној кухињи? Погледајте целокупни програм на овом линку. 

Од овог октобра поново организујемо редовне радионице за школе и вртиће! Бавимо се неуронаукама, физиком и информатиком, али и женским правима. Очекујемо вас на двема старим и веома популарним радионицама „Може ли мозак да светли у мраку“ и „Научно играње мобилним телефоном“, као и на једној сасвим новој радионици-игрици под именом „Кад порастем бићу супер“. Пријаве су неопходне, искључиво групне (за групе од 10 и више деце) и налазе се на овом линку. 

Последњег петка у септембру, и ове године више стотина српских научница и научника из 11 градова и места широм земље одлучило је да одговори на још једну, дванаесту Европску ноћ истраживача у Србији. Разоткривајући научне теорије и експерименте, водећи посетиоце на путовање у далеку прошлост, али и блиску будућност, и приказујући изблиза како изгледају путеви научника и истраживача, Ноћ истраживача ове године одржаће се под слоганом „Озелени науком“.

Храбри млади истраживачи кренуће у авантуру већ данас у научним клубовима Кикинда и Шабац, а током целе недеље откриваће нам како се стиже до учионица под отвореним небом, шта значи здрава храна, али и како се најбрже и најбоље учи од вршњака. Научни клуб Шабац обрадоваће нас радионицом „Робот који прати сунце“ и нагласити зашто је у техничким наукама битан слоган: Уради сам. С друге стране, Кикинда нас води на Толингеров пут указујући на значај и повезаност музике и науке, као и Толингеров неизоставни допринос развоју музичког живота у Кикинди с краја 19. века. Кроз интерактивне садржаје са мултидисциплинарним приступом, посебан акценат је на подизању свести о отворености и значају науке за сваког појединца.

У Београду ће научна забава бити одржана у петак и суботу, а програм ће реализовати Центар за промоцију науке и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Петак је резервисан за добро утабане стазе Београдске тврђаве, којим ћемо кренути у откривање биљног и животињског света. Још један сегмент нашег истраживања односиће се и на приче о геолошкој прошлости. Са нашим сарадницима геолозима сазнаћемо који се то камен из средњовековног доба налази на Калемегдану, а који кречњак је део спруда који се пружа са најлепше тачке Београдске тврђаве? Након прикупљених података у нашем павиљону правићемо мапу биодиверзитета Калемегдана, а на основу добијених резултата осмишљавати и акције деловања. У паузама научне шетње са нашим истраживачима, припремили смо једну посластицу – игру „Не љути се човече“, која је развијена у Мејкерс спејсу Научног клуба Београд, а инспирисана је управо Београдском тврђавом.

Субота је резервисана за Тржни центар БИГ, где ће вас сачекати низ интерактивних експеримената. Да ли су нам шећери пријатељи или непријатељи, како да направите свог мутанта и ко су заправо чистачи наших река, само су нека од питања на која ћемо заједно одговорити.

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма Хоризонт 2020, који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“. Овогодишња манифестација у Србији се реализује кроз један пројекат.

Пројекат Reconnect Restart 3 (Research, Connections, Networks and Culture)води Креативно едукативни центар из Новог Сада, а партнери на овом пројекту су Универзитет у Новом Саду,  Удружење научних комуникатора – НАУКОМ, Центар за промоцију науке и Висока техничка школа струковних студија Суботица.

Све информације о садржајима и дешавањима овогодишње Европске ноћи истраживача могуће је проверити на сајту www.nocistrazivaca.rs, као и на Фејсбуку, Јутјубу и Инстаграму.

Рок за достављање пријава за отворени позив Микрогалерије, у Краља Петра 46, продужен је до 15. августа.

Центар за промоцију науке расписује позив за изложбени простор Научног клуба, у Краља Петра 46, у Београду, који је продужен до до 15. августа 2021. године, а тема је aнтропоцен.

Микрогалерија је посебан изложбени део Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, који директно комуницира са пролазницима и позива публику да открије појмове, области или феномене из сфере науке. Она је прозор у активности и садржаје Центра за промоцију науке, где је у пет квадратних метара приказана научна област, програм или пројектна тема која нам је у актуелној сезони у фокусу. Ово није само излог, већ простор правих интерактивних научнопопуларних поставки, које сви могу видети, а често и испробати, покренути или послушати. 

Поставке у Микрогалерији су мултимедијалне, и публика је у прилици да интерагује са излогом и елементима поставке. Намера је да се на тај начин побуди машта, покрену размишљања, радозналост и да се публика заинтересујe за науку. До сада су поставке имале сензоре којима се покрећу светло, анимација, видео, механичко померање елемената, укључивале су употребу телефона (скенирање QR кодова или употреба камере), као и инетаракцију са особом унутар простора.

Циљ овог отвореног позива је да се ангажује шира стручна јавност у креирању научнопопуларних садржаја и подстакне креирање ван постојећих оквира струка као што су дизајн, архитектура, машинско инжењерство, електроника. У крајњој линији, циљ нам је да приближимо ове струке у креативном и комплексном подухвату који захтева укрштање више дисциплина за реализацију идеје.

Тема отвореног позива: АНТРОПОЦЕН

Да ли сте размишљали о људском отиску на планети Земљи? Свет у којем живимо обликују људи, који имају доминантну улогу у еколошким системима. Људски утицај је толико велик, да се већ препознаје у свим слојевима планете (бушотине, депоније, радиоактивне честице, озонске рупе…).

Појам антропоцен окупира не само геологе, већ и друге научнике како из технолошких, примењених, тако и друштвених, хуманистичких наука. Без свеобухватног приступа заправо и не можемо разумети појам антропоцена, који не обележава само доба које можемо видети или забележити у геолошким слојевима, већ га опажамо и свим чулима, али и кроз емотивни доживљај.

Иако је дебата о новом геолошком добу под називом антропоцен још у току и чека на формално прихватање, сама кованица не оставља нас равнодушним и без критичког става, и већ је заузела значајно место у научним, уметничким и друштвеним дискурсима.

Навешћемо нека питања, а вас позивамо да поставите нова и вама релевантна и понудите могуће одговоре на њих, као и перспективе којe из њих проистичу.

Какав је живот и суживот у антропоцену? Шта ћемо јести? Како ће наша свакодневица у градовима изгледати? Шта је заједништво и заједничко у антропоцену? Како смо се прилагодили и како ћемо се прилагођавати? Како ће изгледати будућност и колико дуго ће трајати антропоцен? По чему бисмо желели да га памтимо?

Позивамо вас да суочени са забрињавајућим еколошким, али и друштвеним околностима, покренете своју креативност и на тај начин подстакнете заједницу да са вама и нама активно и ангажовано промишља о њима.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР

Научна утемељеност – информације које се приказују, употребљавају или реинтерпретирају потребно је да буду научно засноване и аргументоване, да потичу из релевантних извора.

Интерактивност – простор Микрогалерије је замишљен као простор за интерактивне поставке. Наша намера је да публика нема само улогу посматрача, већ и да интерагује са садржајем унутар простора Микрогалерије, како би у целости разумела тему и поставку.

Игровност – публика Микрогалерије су сви грађани различитих старосних група, а намера је да што ширем делу друштва приближимо научне концепте и теме на игрив начин. Игривност у овом случају не сматрамо само забавом, напротив, игра је невероватан алат за учење. Игра је све оно што побуђује нашу знатижељу на једноставан начин.

Критичка позиција – важно нам је да кроз поставку разумемо вашу позицију или однос према теми, а још важније да сама поставка побуди код публике њихово критичко промишљање и позиционирање.

Интердисциплинарност – за рад на поставкама у Микрогалерији неопходан je интердисциплинарни и тимски рад, како би се свеобухватно, тематски, садржајно, технички и просторно идеја реализовала и представила.

Разрађеност графичких и техничких приказа – од великог значаја за избор и реализацију решења јесте адекватна и потпуна техничка документација, која јасно приказује поставку: димензије и позиције елемената у основи, пресеку, изгледу или 3D моделу. Bажни су и сами описи – материјализације, ликовност и попис компонената, реквизита и/или уређаја који су потребни за реализацију идеје.

КО МОЖЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ:

Овај позив је отворен ка најширем броју мислилаца, истраживача и стваралаца из разних дисциплина (друштвене, хуманистичке, природне и техничке науке). Због комплексности која је захтевана у досадашњим поставкама у Микрогалерији, као и због неопходности за научном утемељеношћу, уметничким приступом и искуством у реализацији идеја, препоручујемо да се на овај позив пријаве ауторски тимови који окупљају појединци и/или групе којима су блиски наука, уметност, едукација и производња интерактивних садржаја и дизајн.

БУЏЕТ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПОСТАВКЕ:

За изведбу изабраног решења планиран је буџет за реализацију поставке који покрива трошкове материјала, компоненти, израде, монтаже и демонтаже поставке. Реализација ове поставке планирана је за крај 2021. године. У самој реализацији представници Центра и аутори или представници ауторског тима заједнички ће радити на динамици реализације поставке. Сама поставка и рад на реализацији биће подржани и у оквиру Мејкерс спејса – отвореном радионицом ЦПН-а, као и ресурсима унутар њега.

Максималан буџет за извођење поставке је 200.000 дин бруто. и не укључује хонораре аутора.

РОКОВИ

Објављивање Отвореног позива: 8. јун
Период за постављање питања: до 14. августа
Одговоре на питања очекујте у периоду: 28. јун – 14. августа
Затварање позива: 15. август
Жирирање: 15-26. август
Објављивање резултата: 27. август

ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА
Пријава се налази на следећем линку
Сва питања можете послати на mikrogalerija@cpn.rs
Конкурсну документацију можете преузети на следећем линку

У току ванредног стања које је на снази у Републици Србији, сви организовани програми заказани у Научном клубу Београд се одлажу услед пандемије вирусa  COVID-19. Центар за промоцију науке се придржава свих препорука и мера Владе Републике Србије, а програм ће бити настављен када услови за то буду остварени и опасност од ширења овог вируса буде мања. Центар ће чинити све у својој моћи да ширење вируса умањи на сваки могући начин.

 Отворена радионица Мејкерс спејса такође неће радити у периоду ванредног стања.  Извињавамо се свим нашим посетиоцима и организацијама, и обећавамо да ћемо све програме поново организовати са новим датумима у најскоријем могућем термину.

У четвртак, 12.марта, у Научном клубу ЦПН-а одржан је састанак са представницима регионалних центара и центара за стручно усавршавање, односно научних клубова.  

Прeдстojeћe зajeдничкe aктивнoсти, Jaвни пoзив и мaнифeстaциja М3 – Maj мeсeц мaтeмaтикe, биле су неки од пoвoда зa сaстaнaк. Посебну вредност састанку дале су нoвинe у оквиру Jaвнoг пoзива, вeћe укључивaњe сaмих клубoвa у дeлу припрeмe и рeaлизaциje aктивнoсти, што има за циљ разноврсниje и иновативниje пројектe из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе широке популације.

Други дeo сaстaнкa биo je пoсвeћeн мaнифeстaциjи M3. Oве године, као и претходних осам Центар за промоцију науке приближиће математичке идеје широкој публици. Сходно својим могућностима и пре свега ентузијазму, научни клубoви уклључиће се  у aктивнoсти тoкoм Meсeцa мaтeмaтикe и омогућити да математика изађе на тргове, улице, освоји галерије, музеје и друге јавне просторе њихових градова. Како би направили велику Математичку мапу Србије, видљиву свакоме, Центар за промоцију науке расписао је позив, који представља одличну прилику за учитеље, наставнике, професоре да, кроз неформално образовање, јавности представе интересантне математичке методе, појмове или експерименте са својих часова 

На састанку, сарадницима је прeдстaвљен нови сајт Центра за промоцију науке посвећен научним клубовима: naucniklub.rs, кojи ћe нa jeднoм мeсту oбjeдињaвaти свe aктивнoсти вeзaнe, кaкo зa нaучнe клубoвe, тaкo и зa пaркoвe нaукe.

Састанку су поред тима Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe, директора регионалних центара и центара за стручно усавршавање присуствовали и координатори научних клубова.