Виртуелни Научни Клуб

У Научном клубу Лесковац у периоду од 13. до 21. јуна реализован је пројекат „Екодронирање“  који је финансирн уз подршку компаније ДИС кроз програм „Знање зна будућност“.  „Екодронирање“ је пројекат који укључује више научних дисциплина као што су програмирање, заштита животне средине, мапирање и даљинска детекција.

Активности на пројекту „Екодронирање“ имале су за циљ да оспособе младе да користе технологију која може да помогне у очувању животне средине, а да се на тај начин упознају са новим научним дисциплинама у сфери екологије и заштите животне средине. Програмирајући алгоритме у програмским језицима Scratch и Python учесници су се повезали са дроновима уз помоћу којих су вршили снимање стања на терену и прикупљали податаке о животној средини. Податке које су прикупили о земљишту, вегетацији, облицима у рељефу, предметима и антропогеном утицају искористиће за израду дигиталних мапа. 

Учесници на пројекту били су ученици смера за заштиту животне средине Хемијско-технолошке школе „Божидар Ђорђевић Кукар“ из Лесковца. Овај програм који ће унапредити и осавременити наставу, био је део њихове редовне праксе и блок наставе.

Ученици су показали велику заинтересованост за активности које су биле предвиђене пројектом, а посебно за део који је обухватао савладавање обуке за корићење и употребу дронова као новину која може помоћи у очувању наше планете.

Прјекат „Екодронирање“ помогао нам је у оснаживању ресурса Мејкерс спејса и Научног клуба Лесковац. Куповином новог дрона омогућићемо сталне едукације и одрживост овог еко пројекта.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 27. маја у Првој крагујевачкој гиманзији активности у оквиру пројекта „Физика роњења“,који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину. 

Вероватно једна од најчуднијих материја у нашем универзуму јесте вода. Зашто? Сваки молекул воде који постоји у нама и око нас егзистира већ билионима година. 70% наше планете је вода. ⅔ нашег тела сачињава вода, али ипак то није окружење у којем живимо. Одувек је човек желео да  рони и тако истражује морске дубине и њихов свет. Роњење уводи човека у окружење у којем је  изложен повећаном притиску околине, повећаном отпору дисању, кретању, уз додатну тежину и притисак ронилачке опреме као и стрес узрокован хладноћом. Почиње када ронилац зарони у воду и престаје удисати ваздух, а завршава се када га, након што изрони, почне поновно удисати.

Учесници су кроз овај пројекат научили какву  примеу наука има у роњењу и чиме се бави Физика роњења, област која изучава утицај природних појава на организам ронилаца, кесонских радника, војних и спортских ронилаца, који током роњења бораве под водом уз обезбеђење физиолошких услова за дисања (роњење са апаратом) или без осигурања тих услова (роњење задржавањем даха)

Аутори и реализатори су: Ана Марковић, професор физике, Немања Радишић, професор физичког васпитања и Урош Маслак, ронилац.

И ове школске године у сарадњи са Центром за промоцију науке и шабачким младим научницима, професорима и наставницима покрећемо серију радионица, научних разговора и дискусија на најразличитије теме у Научном клубу Шабац. 

27.06. 2022. године, почиње са реализацијом још један у низу од пројекат под називом „Из срца Мачве“.  Програм траје шест дана, замишљен је тако да пет дана ученици уче о свом крају из сваког угла. Ученици основних школа ће посетити Шабачки музеј и тамо сазнати о положају и историјским приликама Мачве, као и о народним ношњама од кустоса музеја. Следећег дана ученици ће посетити Совљак, музеј на отвореном и сазнати о животу Мачвана у селима, видети аутентично двориште са окућницом, типове архитектуре кућа, предмете који су користили у свакодневном животу, амбијент сеоске патријахалне породице из времена Јанка Веселиновића.

Трећи, четврти и пети дан су предвиђени за радионице – књижевну, ликовну и музичку на којима ће ученици учити књижевну, ликовну и музичку традицију Мачве (чиме је обухваћена културна традиција Мачве) и сами применити научено. Шести дан је предвиђен за јавну презентацију наученог уживо. Са нама ће бити аутори пројекта „Из срца Мачве“ – Снежана Шалаи Тибор, професорка музичке културе и Снежана Поповић професорка разредне наставе.

Научни клуб Регионалног центра за стручно усавршавање запослених у образовању, Смедерево, у сарадњи са ОШ „Свети Сава“ у Смедереву, организовао је другу, трећу, четврту и пету радионицу пројекта „УПЛИТАЊЕ, ПРЕПЛИТАЊЕ“,  у оквиру Годишњег програма за 2021/2022 годину. 

Аутори и реализатори пројекта су мр Виолета Станимировић, наставник географије у ОШ “Свети Сава” из Смедерева, мср географије Војислав Деђански и мср географ за заштиту животне средине Миљан Илић.

Прва тема, пројекта “Чувај, рециклирај, употреби”, под називом „Зелени зид“, била је одржана 08.04.2022. године, у оквиру које су ученици 6. и 8. разреда, у сарадњи са родитељима и наставницима, засадили 13 туја на улазу у школско двориште. Такође, ученици 4. Разреда, са својим учитељицама, посадили су по једну магнолију.

Друга тема, пројекта “Чувај, рециклирај, употреби”, под називом „Пластично се едукуј“, била је одржана 12.04.2022. године, у оквиру које је мср Миљан Илић одржао предавање, ученицима 6. и 8. разреда, на тему Екологије, заштите животне средине и пошумљавања депоније. 

Ученици су се на почетку предавања упознали са основним појмовима екологије и очувања животне средине. Како би деца једног дана постала део заједнице која брине о животној средини потребно је да истражују свет природе који их окружује, како би се емотивно везала за њега. Деца уче на примерима, зато им својом бригом о животној средини, ставовима и понашањем помажемо да на правилан начин реагују на свет око себе. Ово је служило као теоријско образовање и увод за касније радионице практичније природе.

рећа тема, пројекта “Чувај, рециклирај, употреби”, под називом „Природна рециклажа“, била је одржана 07.06.2022. године, у оквиру које је мср Војислав Деђански одржао географски квиз у основној школи „Свети Сава“ у Смедереву. Учествовали су ученици 7. и 8. разреда, подељени у две екипе (црвени и плави). Квиз је трајао 45 минута и састојао се од 3 игре. 

У првој, ученици су на основу фотографије одговарали на питања из физичке, друштвене и регионалне географије Србије и света, док су у другој погађали заставе земаља света. У трећој игри ученици су погађали асоцијације на тему заштите животне средине. Победила је црвена екипа са 85 према 46.

Четврта и пета тема, пројекта “Чувај, рециклирај, употреби”, под називом „Чудеса од рециклираног папира и картона“ и „Рециклирани текстил“, су одржане у априлу и мају, на више часова предмета ликовне културе и уметонсти и техничком и информатичком образовању. У сарадњи наставнице географије Виолете Станимировић  са наставницима ликовне културе Борисом Јенкићем и Ненадом Стевановићем и  наставницом техничког и информатичког образовања Маријаном Јурић, ученици  од 5. до 8. разреда, правили су разне предмете од рециклираног материјала.

Циљ радионице је да се радом ученици усмере на повезивање њиховог школског и ваннаставног искуства, да путем учења уочавају и решавају проблеме, сарађују и тимски раде.

Након уводног предавања ученицима је дата могућност, путем линка, да одаберу који рециклирани материјал желе да користе у свом креативном раду. На располагању су им били YouTube туторијали који користили пластику, флаше, тектил, папир, кесе, картон и друге материјале.

Изложба најбољих и најкреативнијих радова ученика је постављена 05.06.2022. године, у просторијама ОШ „Свети Сава“ поводом „Светског Дана заштите животне средине“.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у петак, 10. јуна 2022. године, радионице у оквиру пројекта „У потрази за благом“ који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима.

Пројекат ,,У потрази за благом“ намењен је ученицима основних школа који су имали прилику да се упознају са законима оптике, ласерима, сензорима и другим компонентама.

Пројекат је реализован кроз радионицу која садржи огледе које ученици могу направити како у научном клубу тако и у школи и код куће. На почетку радионице сваки ученик је добио радну свеску за експерименте, у коју пише претпоставке, запажања и закључке. У свесци се налазе и детаљна упуства за израду огледа.

Применом закона оптике и повезивањем електронских компоненти, ученици су отвoрили ковчег у ком се налазила боца са невидљивом поруком коју требају да прочитају. На поруци се налази низ математичких и физичких проблема чијим решавањем су стигли до блага.

Аутори и реализатори су Далибor Рајковић и Александар Миленковић.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у уторак, 07. јуна 2022.године, у ОШ „Живадинка Дивац“, активност у оквиру пројекта „Зналци истраживачи“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз реализацију Годишњег програма рада НК Крагујевац на тему ВОДА.

Мали зналци истраживачи, ученици првог разреда ОШ „Живадинка Дивац“ у Крагујевцу, имали су прилику да се кроз игру и забаву упознају са значајем воде за наш организам, и колика је маса 1 капи воде.

У другом делу радионице, у више група, имали су прилику да зводе експерименте са водом и тако истражују притисак, електрицитет, дифузију, стварање магије, рефлексију и обрнуту инверзију.

Циљ овог пројекта је развијање љубави према науци, упознавање са новим терминима и појмовима кроз игру, експеримент, истраживање, размишљање, уочавање. Циљ је да деца спознају магију науке и њене лепоте

Ауторка и реализаторка је Марија Рафајловић Стојковић, професор математике у Првој крагујевачкој гимазији.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 04. јуна 2022.године, у Првој крагујевачкој гиманзији, активности у оквиру пројекта „Штазнамо о води?“, који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Већина наставника користи гуглове едукативне алате, нарочити гугл учионицу.Како би поменуту платформу учинили више интерактивном, могуће је направити едукативну игрицу преко гугл упитника, ескејп рум која може заменити методу учење по станицама. У онлајн окружењу ова метода омогућава ученицима да
решавају задати проблем и давањем тачног одговора могу кликом на поље „следеће” прећи у следећу просторију (станицу) са новим проблемским задацима.

Како би разумели начин кретања кроз ову научну игру неопходно је ученицима унапред дати мапу кретања кроз „просторије”. Уз одговарајуће дигиталне вештине неопходно је осмислити садржај, пронаћи и дизајнирати слике и све спаковати у гугл упитник. Ученици треба да се поставе у улогу детектива да истражују у постављеном материјалу, датим сликама или мултимедијалном садржају и тако добију идеју како да реше проблем, а тиме и добију кључ којим напуштају једну и улазе у другу просторију..

Тема игре била је вода у СТЕАМ-у. Учесници су решавали проблемске задатке везане за воду, и упознали се са начином креирања едукативне игрице у гуглупитнику.

Аутори и реализатори су: Ана Марковић, професор физике и Катарина Вељковић, наставник математике и рачунарства и информатике.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је 27. маја 2022. године, у Првој крагујевачкој гиманзији, активности у оквиру пројекта „Физика роњења“,који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Вероватно једна од најчуднијих материја у нашем универзуму јесте вода.

Зашто?

Сваки молекул воде који постоји у нама и око нас егзистира већ билионима година. 70% наше планете је вода. ⅔ нашег тела сачињава вода, али ипак то није окружење у којем живимо. Одувек је човек желео да рони и тако истражује морске дубине и њихов свет. Роњење уводи човека у окружење у којем је изложен повећаном притиску околине, повећаном отпору дисању, кретању, уз додатну тежину и притисак ронилачке опреме као и стрес узрокован хладноћом. Почиње када ронилац зарони у воду и престаје удисати ваздух, а завршава се када га, након што изрони, почне поновно удисати.

Учесници су ктоз овај пројекат научили какву примеу наука има у роњењу и чиме се бави Физика роњења, област која изучава утицај природних појава на организам ронилаца, кесонских радника, војних и спортских ронилаца, који током роњења бораве под водом уз обезбеђење физиолошких услова за дисања (роњење са апаратом) или без осигурања тих услова (роњење задржавањем даха).

Аутори и реализатори су: Ана Марковић, професор физике, Немања Радишић, професор физичког васпитања и Урош Маслак, ронилац.

Ученици основних школа Јабланичког округа који су остварили значајне резултате на такмичењу из географије или се посебно интересују и занима их ова научна област имали су прилике да у суботу 4. јуна посете Ђавољу варош – посебни природни споменик.

Ђавоља варош је јединствен локалитет овог типа који се налази у нашој близини. Као такав представља, како туристичку понуду, тако и научно-историјску подлогу на којој можемо наћи земљиште различитог састава. Укупно има 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0,5 до 3 м, са каменим капама на врху. Оне настају као резултат специфичног ерозивног процеса који траје вековима. Фигуре се образују, расту, мењају, скраћују, постепено (врло споро) нестају и поново стварају. Под ударом кишних капи долази до растварања и одношења растресите подлоге земљишта. 

Овако настале земљане стубове остали климатски фактори (ветар, сунчеви зраци, промена температуре и др.) обликују у земљане фигуре чудног облика и изгледа, које када се дуже посматрају делују нестварно, како у погледу облика и величине тако и невероватне статичке постојаности. Делује нестварно, да једна земљана фигура у основи широка три метра а висока десет и више метара у врху се завршава дебљином од 20 – 30 цм и таква опстаје деценијама и вековима под теретом каменог блока тешког и до сто и више килограма.

Поред јединствених земљаних фигура имали смо прилике да истражимо изворе вода чудних својстава и позабавимо се садржајем извора. Од минералних извора па све до Жутог потока бавили смо се истраживањем биљака које расту на овом подручју. Дивни предели остали су за нама а ми смо кренули пут научног клуба где смо кроз експерименте причали о ерозивним процесима и значају зелених површина не само за природне локалитете већ за читаву планету Земљу. 

Активност је реализована је у оквиру Годишњег програма Научног клуба Центра за стручно усавршавање у образовању уз подршку Центра за промоцију науке.

У среду, 1. јуна на летњој позорници Центра за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу одржана је манифестација „Шашава наука“. Ова активност део је Годишњег програма који по Јавном позиву финансира Центар за промоцију науке, а реализована је уз подршку Народног позоришта Лесковац, Града Лесковац и појединаца – наставника основних школа, који су десна рука нашег Научног клуба.

Бројне посетиоце сачекали су глумци у улози познатих научника који су им причали о свом одрастању и својим открићима. На позорници су се неким чудом појавили Никола Тесла и Михајло Пупин и одушевили све присутне у публици. Њихове приче показале су деци да су научници само обични људи, који живе са нама, али имају занимљиве идеје које носе промене у свету.

После научног театра посетиоци су имали прилику да играју игру „Елемент у покрету“, да испробају научне експерименте, учествују у интерактивним поставкама али и креативним радионицама које су подстакле њихову машту. Стављајући се у улогу хемијских елемената и корачајући кроз периодни систем упознали су основна својства и особине појединих елемента.

Наставници физике су кроз низ занимљивих експеримената увели децу у свет магнетизма, струје и светлости и показали им да се наука крије на сваком ћошку.

Наш циљ био је да учесницима, а посебно оним најмлађима, покажемо да је наука свуда око нас и да је заиста забавна!