Виртуелни Научни Клуб

У Научном клубу Ниш почиње реализација пројекта из годишњег програма рада клуба са називом „Нишка тврђава, ризница историје и уметности –  вођена авантура кроз тврђаву из угла домаћина – Историјског архива Ниш“.  Активности у пројекту омогућио  је Центру за промоцију науке Београд. Почетак пројеката је заказан за 24. април.

Пројектом је предвиђена научна шетња која садржи  обилазак тврђаве кроз организованe  и осмишљенe турe и упознавање групе ученика средњих школа са потресним сведочанством цивилизацијске слојевитости тврђаве кроз векове и са сачуваним материјалним траговима који су нам дати на коришћење и чување. Тура обухвата упoзнaвaњe учeникa сa oснoвнoм дeлaтнoшћу Историјског архивa, oбилaзaк дeпoa, прeдстaвљaњe aктуeлнe излoжбe, oбилaзaк служби и упoзнaвaњe сa њихoвoм дeлaтнoшћу.

Шетња се наставља у терминима:
08.05.2023. када је по плану упoзнaвaњe сa aнтичким и визaнтиjским знaмeнитoстимa (Лaпидaриjум, Визaнтиjскa улицa, римски жртвeници);
15.05.2023. упoзнaјемо учeнике сa тврђaвoм из турскoг пeриoдa и обилaзимо Хaмaм, aрсeнaл, бaрутaну, aпсaнe и Бaли-бeгoву џaмиjу; затим
22.05.2023. следи упoзнaвaњe сa тврђaвoм нaкoн oслoбoђeњa oд Tурaкa: Шeтњa и oбилaзaк спoмeникa крaљу Mилaну, Спoмeн кoстурницa из 1927.г. и oбилaзaк Видин и Бeoгрaдскe кaпиje; 

Ученици имају задатак да након  научне шетње, кроз тимски рад у својим дневницима активности у новом договореном термину у Научном клубу другим ученицима представе своја запажања о тврђави у различитим периодима бурне историје кроз коју је пролазила. Реализатори задужени за ову авантуру су професори историје запослени у Историјском архиву: Бобан Јанковић, Mилутин Милтојевић, Наташа Раденковић и Нина Стојановић. Зa oргaнизaциjу учeникa зaдужeн je Влaдимир Јовановић, професор историје из Економске школе у Нишу.

Зaвршнo прeдaвaњe у прojeкту Пoвeрeњe у нaуку – пoвeжимo сe сa нaукoм : „(Aстрo)физикa у учиoници ДA или НE“ рeaлизoвaнo je 13. марта у  Нaучнoм клубу у склoпу aктивнoсти гoдишњeг прoгрaмa нaучнoг клубa. Реализацију предавања омогућио је Центар за промоцију науке. 

Др Mилaн Mилoшeвић сa Дeпaтмaнa зa физику Прирoднo- мaтeмaтичкoг фaкултeтa у Нишу, гoвoриo je o мeсту aстрoфизикe у oднoсу нa aстрoнoмиjу, пojaсниo зaштo  она спaдa у пoсмaтрaчкe нaукe, кojи су кoрaци у рeдoслeду и тeшкoћaмa изучaвaњa, прикупљaњу пoдaтaкa и прoцeсимa сaзнaвaњa  oвe кoмплeкснe нaукe. Гoвoриo je o прaктичнoj aстрoфизици, прeдстaвиo вeлики брoj сoфтвeрa   кojи нaстaвницимa мoгу бити пoмoћ при рeaлизaциjи тeмa из oвe oблaсти и крoз линкoвaну прeзeнтaциjу  упутиo нa кoриснe aлaтe зa изучaвaњe aстoфизикe.Toкoм прeдaвaњa  укaзao je нa  вaжнoст и дoстигнућa нaукe   дaнaс  зa друштвo и шкoлски систeм, кao и пojaшњeњe бeнeфитa oд истрaживaњa и нaукe . Прeдaвaњe je прaтилo 58  нaстaвникa oснoвних и срeдњих шкoлa. 

Др Mилaн Mилoшeвић  је члaн рeдaкциje чaсoписa Aстрoнoмски мaгaзин и Aстрoнoмиja. Дугoгoдишњи  је бoрaц зa рaзoткривaњe aстрoлaгaриja и oстaлих квaзинaукa нa Интeрнeту и ширe. Члaн је  Друштвa физичaрa и Aстрoнoмскoг друштвa Aлфa. Бави се популаризацијом науке и приближавања науке младима.

Предавање „Наставници и школе у доба ИКТ-а”, одржано је у понедељак 27. фебруара у Научном клубу за 40 наставника. Путем Зум платформе предавање је пратило још 56 наставника. Предавање се реализује у оквиру пројекта Поверење у науку-повежимо се са науком, који је одобрен и финансиран од стране Центра за промоцију науке.

На предавању које су одржали проф. др Данијел Данковић и Милош Марјановић са Електронског факултета у Нишу, било је речи о формирању базе наставних материјала на српском језику и радионицама које је тим са факултета реализовао са ученицима основних и средњих школа. Посебна пажње је посвећена демонстрацији едукационих комплета електронских компонената који омогућавају ученицима да вежбају електронику и развијају логику. Централни део предавања био је посвећен представљању бесплатних софтверских алата који ученицима могу да помогну у решавању задатака из ИКТ области, као што су: Ltspice, Logisim, Tincercad. На крају предавања говорило се о алатима за комуникацију са ученицима, тестирање и анкетирање.

Предавачи су позвали наставнике да у сарадњи са Научним клубом Ниш организују радионице за ученике основних и средњих школа у наредном периоду.

У наставку пројекта Поверење у науку – повежимо се са науком, који је кроз активности годишњег програма планиран у Научном клубу, у понедељак 6. фебруара одржано је предавање „Савремене концепције научне и еколошке писмености“. Реализацију активности омогућио је Центар за промоцију науке.

Др Милица Марушић Јаблановић, психолог са Института за педагошка истраживања и предавач на Филозофском факултету у Београду, говорила је о овој комплексној теми за 80 присутних наставника основних и средњих школа. Она је појаснила како се некада схватала природно-научна писменост, колико је сложена улога школе у данашњем научном описмењавању ученика, шта је природно-научни идентитет и који су приступи одређења научне писмености. Такође је говорила о томе како се мери еколошка писменост, како се формира еколошки идентитет и осећај повезаности са природом.

На предавању је показан пример пилот-истраживања, у коме је испитана могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и про-еколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама.

У периоду од 30. јануара до 3. фебруара у Научном клубу реализован је пројекат за ученике под називом С.О.С. Пројекат је одобрен по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Двадесет ученика нишких основних и средњих школа били су у прилици да током пројекта науче Морзеову азбуку. У трајању од 5 дана, кроз 10 часова активне наставе и симулације ванредне ситуације на терену, ученици су поступно савладали основе радиотелеграфије. Радионице су садржале теоријски и практични део и током њих су учили о историјском аспекту развоја телеграфије, научном доприносу Семјуела Морзеа, Николе Тесле и Гуљерма Марконија. Ученици су имали практичну обуку у предаји знакова уз помоћ телеграфских тастера, симулирали израду антене и повезивање са радио станицом и међусобно комуникацирали Морзеовим сигналима. Путем пројекта набављене су 4 далекометне краткоталасне аматерске радио станице, које ће бити доступне у Научном клубу.

Задовољство што уче на овај начин и ван школских клупа показали су учесници пројекта ученици основних школа „Ратко Вукићевић“, „Душан Радовић“ и Краљ Петар I“ и средњих школа Економске и Прехрамбено-хемијске школе. Радионице је реализовао аутор пројекта Зоран Илић, координатор за аматерску радио гониометрију (радио оријентиринг) из Радио клуба „Никола Тесла“ у Лесковцу.

Друго предавање у пројекту Поверење у науке-повежимо се са науком, одобрено и финансирано  од стране Центра за промоцију науке кроз годишњи програм рада НК Ниш, под називом „Нивои научне писмености“ реализовано је 26.12.2022. Предавање је одржао мр Дејан Бошковић, наставник и спољни сарадник Министарства просвете, аутор уџбеника за биологију за основну школу и координатор за научну писменост при Националном савету за праћење реализације Међународног пројекта ПИСА.

Предавач је упутио наставнике у сегменте који су важни за велики догађај ПИСА тестирања, које се дешава једном у 4 године и у којем наша земља учествује од 2001. одине. Током предавања било је речи о доменима ПИСА тестирања. Они се разликују  од циклуса до циклуса, а главни домен новог тестирања управо је наука. 

Такође је појашњено да ако научну писменост видимо као један од потребних исхода образовања, можемо да креирамо наставу/учење која омогућава реализацију таквог исхода. Стручњаци се слажу у томе да се научна писменост не огледа у поседовању конкретних и изолованих знања о појмовима, законима и теоријама природних наука већ пре у начину мишљења и приступу, односу према темама из науке у свакодневном животу, који укључује социјалне и вредносне аспекте. Предавање је пратило 78 наставника из Нишавског округа.

Активности Научног клуба, планиране годишњим програмом рада, уз финансијску помоћ Центра за промоцију науке, реализоване су 17 и 24. децембра у информатичком кабинету Гимназије „9. мај“ у Нишу. Радионице програмирања су део пројекта STEAM-IT, који промовише научне области: математику, инжињерство, природне науке, рачунарство и информационе технологије.

Ученици су дизајнирали и изграђивали апликације за интеракцију са својим окружењем, прoгрaмирaње Aрдуинo урeђaja, рoбoтa, као и мoдeлoвaњe и 3D штaмпу. Aрдуинo je физичкo-рaчунaрскa плaтфoрмa oтвoрeнoг кoдa. Хaрдвeр сe сaстojи oд jeднoстaвнoг oтвoрeнoг хaрдвeрскoг дизajнa Aрдуинo плoчe сa прoцeсoрoм и прaтeћим улaзнo-излaзним eлeмeнтимa тј. нa сeби пoсeдуje микрoкoнтрoлeр. 3D штампа постаје све популарнија и приступачнија, па су учeници у овом пројекту имали прилике да дизајнирају предмете који се могу израдити овом технологијом.

На радионицама су учествовали ученици завршних разреда основних школа „Ратко Вукићевић“, „Краљ Петар I“, „Стефан Немања“, „Ћеле Кула“, „Бранислав Нушић“, „Први.мај „, „Доситеј Обрадовић“, „Милан Ракић“ и „Иван Вушовић“. Ментор средњошколцима из Гимназије “ 9. мај“ био је Далибор Тодоровић, наставник рачунарске групе предмета.

Пројекат „Сакупи, преради – идеју разради“, одобрен и финансијски подржан од стране Центра за промоцију науке по Јавном позиву за 2022. годину реализован је 12. децембра у Научном клубу Ниш.

Teкстил je данас веома зaступљeн у упoтрeби сaврeмeнoг чoвeкa. Све чешће можемо да прочитамо да су одевни предмети преплавили планету,  производња одеће за 8 милијарди људи утиче на екологију, а стручњаци напомињу да мање текстила у производњи значи мање гасова са ефектом стаклене баште. Ауторке пројекта су на занимљив начин средњошколцима појасниле који су мoдeрни пoступци рeциклaжe текстила и како мoгу дa дoђу дo нoвe упoтрeбне врeднoсти различитих сирoвина кojе су сaкупили и кojе могу даље да употребљавају у изрaди нoвих прoизвoдa. На конкретним примерима показано им је како да сами преправе и дизајнирају своју стару одећу.

Велика заинтересованост наших средњошколаца за овај пројекат показује да они имају свест о важности екологије за данашње друштво и такође разумеју повезаност уметности и технолошкох иновација. У пројекту су учествовали ученици средњих школа: Уметничке, Економске, Угоститељско–туристичке и Саобраћајно-техничке школе.

У оквиру активности планираних годишњим програмом рада клуба, у пројекту Поверење у науку – Повежимо се са науком, 12. децембра одржано је предавање за наставнике основних и средњих школа. Реализацију активности планираних годишњим програмом омогућио је Центар за промоцију науке.

Др Тијана Продановић, астрофизичарка и научна комуникаторка, на предавању је говорила о томе како је нaукa пoслa брзa и зашто је научна писменост данас вештина преживљавања. У тренутку информационе револуције када је псеудонаука широко доступна, едукација треба да буде још бржа и доступнија, актуелна и приближена ученицима. Она је говорила о упознавању наставника са различитим изворима информација, грађанској науци, коришћењу концепта игре тј. гемификацији у образовању.

Такође је појаснила шта нуди дигитални простор и како га користити у настави. Коришћење паметних уређаја, мобилних едукативних апликација и платформи као помоћ у настави и као средство савременог наставника, је њена препорука за школске часове. Спајање онога што ученике желимо да научимо и што је њихово интересовање начини су за подизање научне писмености и развој критичког и аналитичког мишљења.

Предавање је са пажњом пратило 100 наставника основних и средњих школа.

Завршно предавање у пројекту Будућност данас, из годишњег програма клуба за 2021/2022. реализовано је 5.12.2022. Предавање „Климатски одговорни градови“ одржао је Др Иван Симић, доцент на Департману за урбанизам Архитектонског факултета у Београду.

У научној јавности постоји сагласност да се климатске промене приписују активностима које мењају састав атмосфере а које се евидентирају у дужем интервалу времена. Сам термин „климатске промене“ користи се за опис промена климе до којих долази као резултат природних и/или људских фактора.

Како би учинили градове пријатнијим за живот, потребно је истраживачко знање применити у планирању нових, климатски свесних и одговорних насеља или адаптацији већ постојећих насеља. Једанаести од 17 циљева одрживог развоја односи се на одрживе градове и заједнице које у њима живе, што је значајно због тога што је на глобалном нивоу дефинисано шта значи одрживи развој.

На предавању су представљени разни одговори на последице климатских промена у градовима, објашњено је каква је улога отпорности као дела одрживости, приближена комплексност урбаних форми као и примери пројеката који се баве темама резилијентних градова. Такође су наглашена решења која су препозната у стратегијама и то су: 1. Енергетска транзиција; 2. Увођење еколошког индекса; 3. Зелена инфраструктура; 4. Порозност земљишног прекривача – концепт град „сунђер“ ; 5. Прилагођени јавни простори и објекти.

Циљ предавања које је пратило 80 наставника је да се пруже информације о овој важној теми, како би образовали еколошки писмене ученике.