Виртуелни Научни Клуб

Рeaлизaциjoм рaдиoницa  зa oснoвцe и срeдњoшкoлцe нишких шкoлa, кoje су oдржaнe у тeрминимa 10.06.2021. и 18.06.2021. зaвршeнa je рeaлизaциja дeсeтoг прojeктa Нaучнoг клубa Ниш, Прaктични рaд-Упoтрeбa eлeктрoнских кoлa, чимe je успeшнo зaвршeнa рeaлизaциja гoдишњeг прoгрaмa клубa. Активности годишњег програма реализоване су уз финансијску подршку Центра за промоцију науке.

 Рaдиoницa зa учeникe 1. рaзрeдa гимнaзиje “Бoрa Стaнкoвић” oдржaнa je 10.6.2021. прeкo плaтфoрмe Гooглe Meeт. Учeствoвaлo je 10 учeникa, кojи су кoришћeњeм oнлинe плaтфoрмe Tинкeрцaд рeaлизoвaли eлeктрoнскo кoлo бaзирaнo нa Aрдуинo рaзвojнoм oкружeњу. У првoм дeлу рaдиoницe учeници су учили o eлeктрoнским кoмпoнeнтaмa пoтрeбним зa рeaлизaциjу сeмaфoрa, кao штo су oтпoрници и ЛEД диoдe. У другoм дeлу рaдиoницe учeници су писaли сoфтвeр зa микрoкoнтрoлeр дa би нa крajу вeрификoвaли рaд сeмaфoрa. Другa aктивнoст oдржaнa je 18.06.2021. у двoришту OШ “Рaдoje Дoмaнoвић” из Нишa, кaдa je  oргaнизoвaнo  дружeњe сa учeсницимa Tинкeрцaд oнлинe рaдиoницe кoja je oдржaнa 29.4.2021. прeкo плaтoфрмe Гooглe мeeт. Учeницимa кojи су пoкaзaли нajбoљe рeзултaтe нa квизу кojи сe рeшaвaли прeкo Гooглe Фoрмс дoдeљeнe су пригoднe нaгрaдe и диплoмe. Учeници су изузeтнo зaдoвoљни oдржaним рaдиoницaмa. Рeзултaти квизa пoкaзуjу дa су тoкoм рaдиoницa успeли  дa сaвлaдajу прeдвиђeнo грaдивo. Сви учeници  смaтрajу дa  су нa oвaj нaчин знaчajнo упoтпунили стeчeнo тeoриjскo знaњe из шкoлe.

Рaдиoницe су рeaлизoвaли aутoри прojeктa: прoф др Дaниjeл Дaнкoвић и др Mилoш Maрjaнoвић сa Eлeктрoнскoг фaкултeтa у Нишу.

 https://pretocimoznanje.wordpress.com/events/
Снимак целе радионице је на адреси

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у периоду 01-11.06.2021.године, активности у оквиру пројекта „Зимска школа физике III – ФЕНОМЕНОЛОГИЧАРИ“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Активности су реализоване у ОШ „Вук Стефановић Караџић“, Првој крагујевачкој гимназији и Праку науке, за 20 ученика основних школа.

Овогодишња школа физике бави се нераскидивом везом између теорије и експеримената у физици и феноменологичарима, научницима који раде и на пољу теорије и на пољу експеримената.

У току трајања школе, учесници су, кроз тимске активности које су усмерене на развој критичког мишљења, имали прилику да се овом фундаменталном науком баве на модеран начин, истраживањем, решавањем кодираних проблемских задатака и реализацијом реалних и виртуелних експеримената.

Ученици су активно учествовали у 5 различитих радионица:

1. Физика кроз историју – креирање временске линије успешних и познатих физичара, теоретичара и експериментатора;
2. Изокренута учионица – најпре самостална истраживања од стране ученика о хидростатичком и атмосферском притиску, а потом продубљивање знања реализацијом реалних експеримената на радионици;
3. Интернет наставник – мерење и сређивање резултата мерења на виртуелном и реалном математичком клатну уз употребу апликације на мобилном телефону;
4. Виртуелни експерименти и реални експерименти – изучавање светлости и разумевање светлосних појава;
5. Конвергентно и дивергентно учење физике – метерологија у Парку науке.

Ауторке и реализаторке пројекта су Ана Марковић и Биљана Живковић, професорке физике.

Због све чешће праксе да деца бораве у затвореном простору у школи, у кући испред телевизора, компјутера, за телефоном, идеја овог пројекта је да децу основношколског узраста изведемо у природу и да своју радозналост и иистраживачке склоности покажу на терену. На терену у Аџиним ливадама, 18. септембра, ученици су помоћу кључева одређивали поједине врсте печурака, посматрали њихова плодоносна тела под лупом, изводили закључке о станишту и условима у којима гљива расте, а своја запажања су бележили у теренски дневник.

Сакупљене примерке гљива су презентовали 19. септембра, на Изложби гљива, која се традиционално сваког септембра организује на ПМФ-у у Крагујевцу.

Теренско истраживање, боравак и учење у природи буде у деци радозналост и истраживачки дух, што доприноси развоју стваралачке способности.

Научни клуб Кикинда организовао је предавања са теренским радом „Чудесни свет алги и кикиндски уникат међу њима“ које се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Теренски рад одржан је 11.6.2021. са почетком у 10:00 на старом копу код фабрике „Тоза Марковић“ у Кикинди.

Реализаторка Драгана Предојевић на почетку предавања учесницима је приближила чедесни и веома занимљив свет алги, кроз причу о њиховом пореклу, разноликости и значају за саму планету, али и човека.

Сви заинтересовани имали су прилику и да виде како изгледа прикупљање алголошких узорака, како се додатно врше мерења на самом терену и шта се ради са прикупљеним материјалом, уз поштовање свих мера заштите животне средине. Овом приликом сви учеснициимали су имали прилику и да виде једну посебну макроскопску алгу која представља уникат Србије. Дуго се сматрало да је ова врста исчезла са подручја Србије, али је 2018. године поново пронађена баш на подручју Кикинде и то на Плавој бањи, познатом кикиндском излетишту. Имајићи у виду колико је ово значајно откриће, а да већина наших суграђана није информисана, мала теренска експедиција моћи ће своје искуству да подели са својим суграђанима.

Драгана Предојевић, рођена је и одрасла је у Кикинди. После средње школе одлази на Биолошки факултет Универзитета у Београду где је завршила Основне академске студије, смер Екологија и заштита животне средине са просечном оценом 9,51. Докторске студије смер Екологија, модул-Хидроекологија завршила је 2017.године.

Тренутно је запослена на Катедри за алгологију, микрологију и лихенологију Биолошког факултета Универзитета у Београду на радном месту доцента.

Присутно је било 14 учесника

Рeaлизaциjoм aктивнoсти прojeктa “Нa тaлaсимa нoвих знaњa”  у пeриoду 5-6.06.2021. oствaрeни су плaнирaни сaдржajи дeвeтoг прojeктa  из гoдишњeг прoгрaмa Нaучнoг клубa. Реализацију активности пројекта омогућио је Центар за промоцију науке.

Учeсници прojeктa били су  су учeници  сeдмoг трaзрeдa OШ „ Душaн Рaдoвић“ и OШ „Чeгaр“  из Нишa. Oни  су имaли приликe дa, крoз три интeрaктивнe рaдиoницe, oткриjу  штa je тaлaсaстo у тaлaсимa, дa ли звук мoжe бити бржи и  дa зaвирe у oптичку пojaву тoтaлнe рeфлeксиje.

Крoз квиз нa тeму тaлaсa, звукa и свeтлoсти oствaрили су oдличну рaзмeну сaзнaњa и примeнили нaучeнo крoз рaдиoницe. У нaучнoj шeтњи oбaлoм Нишaвe oдрeђивaли су ширину рeкe нa oснoву прaвoлиниjскoг прoстирaњa свeтлoсти и сличнoсти трoуглoвa, oдрeђивaли oпсeгe чуjнoсти нa рaзличитим лoкaциjaмa и мeрили  нивo букe нa рaзличитим мeстимa, oд Рeгиoнaлнoг цeнтрa дo кeja нa oбaли Нишaвe. Taкoђe, oсмишљaвaли су прoблeмe кojи сe мoгу рeшaвaти нoвoстeчeним знaњимa o звуку. Нa крajу врeднoвaли су свoj рaд и сaм прojeкaт, крoз aнoнимни упитник, дoпринoсeћи свojим зaпaжaњимa пoбoљшaњу нeких будућих прojeкaтa. 

Aутoр и рaлизaтoр прojeктa билa je мр Ивaнa Круљ, прoфeсoр физикe.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у 06. јуна 2021. године, активности у оквиру пројекта „Који је твој ТриП за боље сутра?“,који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба. Активност је реализована у Првој техничкој школи у Крагујевцу, и присуствовало је 20 ученика средње школе.

Концепт социјалног предузетништва постаје све заступљенији и популарнији као бизнис модел који доприноси решавању друштвених и еколошких проблема.

Едукативна друштвена игра „ТриП“ на једноставан и ефектан начин приближава социјално предузетништво као друштвено одговорно деловање. Она омогућава учесницима раидонице да се упознају са основним појмовима социјалног предузетништва, фазама постојања и развоја сваке идеје као и њене реализације, неопходним ресурсима, као и како и на који начин можемо својим предузетничким подухватом помоћи заједници, решити одређени друштвени проблем и помоћи планети да „лакше дише“.

Директна повезаност са популаризацијом науке, као и развоја научне писмености у оквиру ове друштвене игре, огледа се у три кључна сегмента:

Први је повезан са људима, тј са друштвом и утицајем који ми као чланови друштва производимо, као и сагледаваљем нашег друштвеног утицаја. Од круцијалне важности јесте примена научних метода и алата у процесу социолошких истраживања, као и адекватно тумачење добијених резултата и креирање производа или услуга на основу реалних потреба саме друштвене заједнице. Учесници су се упознали са значајем и применом друштвнеих наука у процесу развоја својих пословних идеја, као и концептом друштвене одговорности и тако добили ширу слику знања и вештина које, на основу научно – истраживачких радова и друштвених наука могу да примене.

Други сегмент је повезан са профитом. Учесници су разумели значај усвајања знања у оквиру економских наука, као и примену тог знања у развоју својих пословних идеја и процесу истраживања нових економских концепата.

Трећи сегмент је повезан са планетом, са еколошком науком, и јасним разумевањем значаја очувања наше планете и развоја систематске бриге, као и решавању бројних еколошких проблема. Учесници су спознали како да на основу доступних ресурса и будућих сазнања могу да реше различите еколошке проблеме, и како да на основу датих решења развију пословне моделе који би допринели очувању планете.

Реализатори радионице су Драгана Томић Пилиповић и Лазар Ђоковић

Још једна у низу од активности ширења научне коминикације међу децом покренута је у четвртак и петак 27.05.2021. и 28.05.2021. године у Научном клубу Шабац. У сарадњи са Центром за промоцију науке током школске годину организујемо најразличитије програме који су намењени, не само деци, већ и свим заинтересованим Шапчанима.

              Пројекат „Хемија за сваки дан“ је окупио старије основце јер је Нуачни клуб Шабац био право место на ком су могли чути нешто више и нешто другачије него обично. Учесници су били ученици Основне школе „Стојан Новаковић“ са Летњиковца.

Млада научница Ана Ивановић-Шашић научни радник и виши научни сарадник на Институту за хемију, технологију и металургију – Центар за катализу и хемијско инжењерство повела је учеснике у тему хемијских експеримената и хемијских реакција, у импровизованој лабораторији на отвореном у Парку науке. Циљ пројекта је приказивање деци да је хемија свуда око нас и разбијању предрасуда о хемији као „тешком предмету“.

На првој радионици радионици ученици су сазнали на који начин се могу свакодневно користити свима доступне производе као што су сода бикарбона, прехрамбене боје, кисела вода, мед, и како је могуће са њима изводити разноврсне визуелно и звучно упечатљиве хемијске експерименте. На другој радионици деца су такође користећи свакодневне намирнице самостално правила популарну дечију играчку „слајм“.

Ове школске године у сарадњи са Центром за промоцију науке и шабачким младим научницима, професорима и наставницима покрећемо серију радионица, научних разговора и дискусија на најразличитије теме у Научном клубу Шабац.

У петак 04. јуна 2021. године, реализоваће се још један у низу од пројекат под називом „Робот који прати Сунце“ од 12.00 до 15:00 часова. У оквиру пројекта реализоваће се едукација на тему – соларна енергија. Учесници пројекта биће у могућности да самостално подешавају параметре на 3Д штампачу и да пројектују делове за робота који ће пратити Сунце, тако да сунчеви зраци падају под правим углом да би степен искоришћености био максималан.

Желимо најлађима олакшамо разумевање соларне енергије као извору чисте енергије, опцијама за њено складиштење и дистрибуцију – предности и мане.
Са нама ће бити аутор „Робота који прати Сунце“ – Милан Савић, дипломирани инжењер електротехнике, професор у Техничкој школи Шабац.. Учесници ће бити ученици 4. разреда Средње Техничке школе Шабац.

Научни клуб Кикинда организује предавања са теренским радом „Чудесни свет алги и кикиндски уникат међу њима“ које се финансира по Јавном позиву Центра за промоцију науке. Предвиђено је да се тепенски рад одржи 11.6.2021. са почетком у 10:00 на старом копу код фабрике „Тоза Марковић“ у Кикинди.

Реализаторка Драгана Предојевић покушаће да учесницима приближи чедесни и веома занимљив свет алги, кроз причу о њиховом пореклу, разноликости и значају за саму планету, али и човека.

Сви заинтересовани имаће прилику и да виде како изгледа прикупљање алголошких узорака, како се додатно врше мерења на самом терену и шта се ради са прикупљеним материјалом, уз поштовање свих мера заштите животне средине. Овом приликом покушаће се са проналажењем и у показну сврху прикупљањем једне посебне макроскопске алге која представља уникат Србије. Дуго се сматрало да је ова врста исчезла са подручја Србије, али је 2018. године поново пронађена баш на подручју Кикинде и то на Плавој бањи, познатом кикиндском излетишту. Имајићи у виду колико је ово значајно откриће, а да већина наших суграђана није информисана, мала теренска експедиција планира да ова сазнања подели са свим заинтересованим учесницима.

Драгана Предојевић, рођена је и одрасла је у Кикинди. После средње школе одлази на Биолошки факултет Универзитета у Београду где је завршила Основне академске студије, смер Екологија и заштита животне средине са просечном оценом 9,51. Докторске студије смер Екологија, модул-Хидроекологија завршила је 2017.године.

Тренутно је запослена на Катедри за алгологију, микрологију и лихенологију Биолошког факултета Универзитета у Београду на радном месту доцента.

Десети, јубиларни, Мај месец математике 2021. године, обележен је у недељи од 10-14. маја, низом радионица и активности у Научном клубу Крагујевац, у сарадњи са Центром за промоцију науке.

Кроз ово интересантно математичко путовање, учесници су имали прилику да, уз забаву и игру, истражују, процењују, промишљају, повезују, друже се и науче нешто ново и занимљиво.

Нашу научну шетњу почели смо испред ПМФ – а у Крагујевцу, и током проласка кроз Велики парк, као и креативни парк, повезали математику са биологијом, са физичким васпитање, и показали колико смо заправо, а да тога често нисмо свесни, окружени математиком.

Кроз шетњу учесници су се упознали са историјатом ПМФ-а, говорили смо о биљним врстама и симетрији цвета и листа, демонстрирали пресек воћа и његов значај за математику, као и значај математике за воће.

Демонстррали смо и физичку спремнос и говорили о откуцајима срца и значају броја откуцаја и шта нам они говоре приликом физичке активности.

Кроз друштвену игру ,, Пут око света“, учесници, ученици основних школа су решавали систем линераних једначина на један нови и занимљивији начин, уз сарадњу и тимски рад. Игра се заснива на мапи која се састоји од 24 поља и развијањем логичког мишљења и комбиновања, победник је онај који први дође до циља.

Кроз тесалацију, показали смо да уз помоћ геометријских трансформација долазимо до једне нове математичке структуре и указали на то да се сва поплочавања равни изводе из тачно једног принципа, а то је уопштена дефиниција симетрије и развије свест о лепоти повезаности математике и уметности.

Уживали смо у ,,музици и ритму“ која настане када геометријски облик спојимо са покретом, кроз радионицу Математички ритам.

Како су облици и величине круга у математици повезани са нотама, и нотним вредностима и на који начин се можемо забавити учећи, открили су крагујевачки предшколци на ово занимљивој радионици. Кроз игру су развијали асоцијативно повезивање појмова, истраживали и откривали сличности и разлике.

Математика има важно место у свим сегментима нашег живота, али већина људи тога није свесна. Кроз виртуелну шетњу „Открији лепоту математике која је свуда око нас“, учесници/посетиоци имају прилику да виде везу математике са природом, музиком и уметношћу, значај математике, и освестити да математика није само решавање задатака из књиге, већ део нашег живота.

Интерактиван презентација показује да постоје аспекти математике у којима се може уживати на посебан начин.

Захваљујемо се свим учесницима, и нашим драгим сарадницима и реализаторима активности: мр Марији рафајловић стојковић, мр Сузани Милошевић Добричић, Мирјани Анђелковић Вранић, Радмили Јелачић, Тијани Милуновић, Марини Николић и ученицима Прве техничке школе у Крагујевцу.

Научни клуб Центра за образовање Крагујевац, реализовао је у четвртак 27.05.2020. године, активност у оквиру пројекта „Од извора до ушћа реке, да ли постоје разлике?“, који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз Јавни позив за подршку пројектима промоције и популаризације науке у Научним клубовима.

Пројекат је реализован као теренско истраживање горњег и средњег тока Грошничке реке која је браном преграђена и из језера Водојажа део Крагујевца се снабдева пијаћом водом. Ученици су били у прилици да посматрају брану и језеро, санитарну зону заштите језера и каскаде које задржавају ерозивно сливање лишћа у језеро чиме се језеро штити од еутрофизације.

Учесници су имали прилику да:

• Одреде физичке особине река, измере температуру и брзину протока воде,
• Ураде хемијске анализе воде, pH и неколико хемијских анализа које су потврдиле да у води нема тешких метала, гвожђа, карбоната, хлора..,
• Биолошку анализу воде, ученици су узимали узорке бентоса са дна реке, испод камења и тако формирали врло богате узорке бентоса (ларве вилиних коњица, водених цветова, ларви тулараша у кућицама од каменчића и остатака биљака, рачиће Гамарусе, пијавице, пуноглавце….)
• Посматрали су узорке под бинокуларом и лупом.

Исти узорци и активности су урађене у средњем току реке, испод села. Направили смо поређење и утврдили сиромашнију фауну ларви у средњем току. Изведен је залључак да је вода средњег тока лошијег квалитета јер је сиромашнија живим светом. Разлог томе су мапирани неки загађивачи, углавном домаћинства која изливају канализацију у реку.

Реализатори пројекта су Сузана Милошевић Добричић, мр.биотехничких наука, проф.биологије у основној школи и Дејан Добричић дипл.биолог, професор биологије у основној школи.