Виртуелни Научни Клуб

Настављајући научне активности понедељком, у оквиру пројекта Еколошко образовање и васпитање из годишњег програма Научног клуба, захваљујући подршци Центра за промоцију науке, у понедељак 21.02.2022. реализовали смо предавање у онлајн форми „Значај шумских екосистема“.

Каква је улога шумских комплекса у опстанку планете? Колике су потребе за коришћењем шума и шумског земљишта? Зашто су шуме фактор стабилности климе и какав је утицај шуме на микроклиму али и глобалну климу? Какав је утицај шума на водне ресурсе и земљиште објаснила је Биљана Крстески, дипломирани инжењер шумарства.Она је још говорила о бројности функција и распрострањености шума у Србији, заштитној функцији шума у спречавању загађења и регулатору односа кисеоника и угљен- диоксида, као и динамичности шумских екосистема.

Такође смо сазнали да у Србији на државне шуме отпада 53%, а на приватне 47% од укупне обрасле површине и да се на основу резултата савремених фитоценолошких истраживања процењује се да само на територији Србије данас постоји преко 1200 различитих фитоценоза.Такође било је речи и о природним непогодама и појавама , које се одражавају на шумске екосистеме и о мерама могуће санације у заштићеним подручјима у Србији.

Еколошко васпитање и образовање је сложен и дуготрајан процес, али наставници постају свеснији улоге коју морају да одиграју у развијању сазнајних оквира ученика у погледу животне средине. То показује учешће 68 наставника, који су подстакнути предавањем постављали бројна питања.

У Научном клубу Ниш, почиње реализација пројекта одобреног по јавном позиву Центра за промоцију науке за 2021. годину „ На месту злочина – интерактива симулација форензичког процеса”.

Пројекат „На месту злочина” представља интерактивну симулацију намењену ученицима трећег и четвртог разреда средњих школа и има за циљ да, на занимљив и њиховом узрасту прилагођен начин, приближи целокупни форензички процес. Ученици ће имати прилику да се сами опробају у улози детектива који ради на случају смрти особе: упознаће се са радом форензичара, сакупљаће и обрађивати различите доказе са потенцијалног „места злочина” и самостално ће, уз подршку ментора, доносити различите закључке о потенцијалном злочинцу.

Прва радионица реализује се 10.03.2022. у Научном клубу Ниш . Представљање пројекта и упознавање учесника је 03.03.2022. од 19:00 часова на meet платформи.

Трећа активност у пројекту „Еколошко образовање и васпитање“ , који се уз финансијску подршку Центра за промоцију науке, реализује кроз годишњи програм Научног клуба Ниш, планирана је за понедељак 21.02.2022. г. од 19:00 часова и биће преношена путем ЗУМ платформе.

Од 13 оп­штих ци­ље­ва оба­ве­зног обра­зо­ва­ња,два се од­но­се на вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не и гла­се:

–   сти­ца­ње зна­ња о при­род­ним ре­сур­си­ма, њи­хо­вој огра­ни­че­но­сти и одр­жи­вом ко­ри­шће­њу;

–   сти­ца­ње зна­ња о по­тре­би за­шти­те, об­но­ве и уна­пре­ђи­ва­њу жи­вот­не сре­ди­не.

Са ли­сте спе­ци­фич­них ци­ље­ваиз­дво­ји­ли смо онај ко­јим се од­ре­ђу­је циљ да обра­зо­ва­ње раз­ви­ја свест о зна­ча­ју за­шти­те и очу­ва­ња при­ро­де и при­род­них ре­сур­са. Из тих разлога организујемо предавање „ Значај шумских екосистема“ . Реализатор предавања је Биљана Крстески , шумарски инжењер , запослена на месту координатора за заштићена добра у Заводу за заштиту природе Србије.

Да би се сачували шумски екосистеми, односно екосистеми уопште, потребно је штитити не само биљне и животињске врсте већ и њихова станишта. Законом о заштити животне средине одређене су врсте заштићених подручја односно природних добара. У заштићеним природним добрима омогућава се одржавање и очување екосистема а самим тим и заштита појединих угрожених биљака и животиња

Циљ пројекта је да схватимо да ћемо еколошке проблеме морати да решавамо
искреним разумевањем и уважавањем односа између човека и природе.

У Научном клубу Ниш, почиње реализација пројекта одобреног по јавном позиву Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe за 2021. годину „Зелена лабораторија – Баш ти у башти! “.

У оквиру пројекта планиран је тeрeнски и лaбoрaтoриjски рaд у дoмeну бoтaникe и сaдржaћe рaдиoницe, излaскe нa тeрeн и лaбoрaтoриjскe вeжбe рaди прикупљaњa биљнoг мaтeриjaлa. Учeшћeм нa прojeкту, учeници ћe стeћи вeштинe рaдa нa тeрeну, прикупљaњa мaтeриjaлa, припрeмaњa прeпaрaтa и микрoскoпирaњa, oснове хемијске и физиолошке анализе биљака, као и припрeмe хeрбaризoвaнoг мaтeриjaлa. Плaнирaнe лoкaциje сa кojих ћe сe узимaти мaтeриjaл су пaрк Чaир, спoмeн-пaрк Бубaњ и Нишкa Бaњa. Лaбoрaтoриjскe вeжбe ћe бити извeдeнe у oквиру лaбoрaтoриje зa хeмиjу у Гимнaзиjи „Свeтoзaр Maркoвић“ у Нишу. Планирано је да у пројекту учествује 60 ученика нишких средњих школа.

Представљање пројекта и уводна предавања за ученике биће реализовани онлајн у два термина : 24 и 25.02.2022. од 19.00 часова на Meet платформи.

Аутори и реализатори прojeктa су Слoбoдaн Пeтрoвић, прoфeсoр хeмиje и Taтjaнa Oгњaнoвић, прoфeсoр биoлoгиje у Гимназији „Светозар Марковић“. У реализацији активности им пoмaжу њихoви бивши учeници, a сaдa студeнти мoлeкулaрнe биoлoгиje Нeмaњa Кутлeшић, Aнa Mилeнкoвић, кao и студeнт кoмуникoлoгиje Иринa Филипoвић.

У оквиру Научног клуба Центра за образовање Крагујевац реализована је друга фаза пројекта „Не тече то река, већ вода! Не пролази време, него ми!“, који се реализује у сарадњи са Центром за промоцију науке кроз Годишњи програм рада Научног клуба Крагујевац за 2021. годину.

Теренски и лабораторијски рад, са реализатором професорком Милицом Михаловић, ученици Прве техничке школе реализовали су 08. и 09. децембра 2021. године, на језеру Бубањ и на часовима вежби у оквиру предмета Загађивање и заштита вода. Одрадили су анализе узорака воде са језера, а и овај пут помоћ при изради дела анализа пружио је Институт за јавно здравље Крагујевац.

На часовима вежби из предмета Аутоматске обраде података са реализатором, професорком Марином Николић, ученици су резултате мерења добијених у лабораторији груписали и приказали табеларно и графички и тако добијене резултате учинили прегледнијим и јаснијим. За потреб пројекта направили су и упитник (анкету) ради прикупљања података о информисаности грађана Крагујевца о стању животне средине и стању воде у њиховом окружењу.

Поред несумњивог значаја воде у свакодневном животу, а подстакнути истраживањима и огледима својих другара са хемијског смера, ученици другог и трећег разреда започели су својеврсно путовање кроз књижевне епохе. Тема је, наравно – Вода у светској и српској књижевности.

У низу радионица, најпре су бирани тимови, а затим и конкретније теме у вези са водом, а све у циљу сагледавања значаја мотиве воде у књижевности.

Заједничким истраживачким радома ученици су дошли до неколико тема које ће кроз своја задужења и групни рад приказати у оквиру овог заједничког пројекта, и поводом Међународног дана вода. Овај део пројекта води професор Владимир Чабрић.

Трећа фаза пројекта наставља се у 2022. години, новим активностима.

Овај пројекат реализују: Милица Михајловић, наставник стручних предмета на подручју рада хемија, неметали и графичарство, дипломирани инжењер технологије, Марина Николић, професор математике и информатике, Владимир Чабрић, професор српског језика и књижевности, као и ученици Прве техничке школе у Крагујевцу.

Радионица за ученике средњих школа са називом „Шуме и клима” у оквиру пројекта Будућност данас! , реализована је у понедељак 31.01.2022. у просторијама Научног клуба Ниш. Радионица је део пројета који се финансира од стране Центра за промоцију науке кроз активности годишњег програма рада.

Шума као велики произвођач кисеоника представља основу живота на Земљи. Због прекомерне сече и пренамене земљишта из шумског у пољопривредног, забележено је смањење површина под шумским екосистемима на глобалном нивоу. Шуме су посебно погођене непогодама (нпр. суша и пожара) које ће у будућности бити све чешће због промене климатских услова на Земљи. Постоји много фактора који утичу на избор локације за пошумљавање и врсте којом ће се пошумљавати. Од природних фактора посебно се истичу земљиште, климатски услови, експозиција и нагиб. Од антропогених најзначајнији фактори су намена земљишта и саобраћајна инфраструктура. Све наведене факторе потребно је пажљиво размотрити и укључити у анализу приликом комплексног пошумљавања које ће имати помоћи да се ублаже ефекти климатских промена чији смо сведоци.

Аутор радионице Никола Младеновић, инжењер заштите животне средине, припремио је за ученике карте Града Ниша , са уцртаним локацијама, на којима су они обележавали потенцијална места, где би била могућа садња одређених врста дрвећа у градској средини која би дала највише позитивног ефекта . Учесници радионица били су ученици другог и четвртог разреда гимназије „ 9 мај“ и првог и другог разреда Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“- одељења специјализованих за географију. Задовољство учешћа потврђује и коментар једног ученика: Одличне су радионице, овакве не можемо да радимо у школи.