У петак, 24. маја, посетиоци Научног клуба Центра за промоцију науке били су у прилици да закораче у свет еволуције најдаљих галаксија у свемиру. Др Дарко Доневски, aстрофизичар из Центра за космологију Универзитета у Трсту (SISSA), који је недавно са међународним тимом истраживача пронашао најдаље младо протојато галаксија досад откривено, одржао је у Научном клубу Београд предавање „Где се крију прве галаксије у свемиру?“

Познати астрофизичар говорио је о једној од најдинамичнијих научних области данашњице, еволуцији галаксија. Почетком 20. века астрономи су сматрали да је Млечни пут једина галаксија у читавом универзуму. Међутим, почетак 21. века донео је невероватан напредак у усавршавању како земаљских тако и свемирских телескопа, и омогућио детекцију више од 120 милиона галаксија.

С обзиром на то да је животни век једне галаксије много дужи него постојање читавог човечанства, астрофизичари су развили посебне методе којима покушавају да реконструишу како и где се формирају галаксије у свемиру, на који начин еволуирају и каква је њихова веза са тамном материјом. Велика научна питања на која многи светски тимови истраживача покушавају да дају одговор су: шта нам открића најудаљенијих галаксија говоре о условима који су владали у раном свемиру? Да ли галаксије проводе свој живот саме или у групама? Како галаксије мењају свој облик?

Доневски се у свом предавању осврнуо и на то шта нас очекује у наредним годинама – лансирање досад највећег свемирског телескопа – истакавши како данас, комбинацијом највећих телескопа и компјутерских симулација, откривамо природу првих галаксија рођених у време када је свемир био веома млад.