Научни клуб при Центру за стручно усавршавање Крушевац у сарадњи са Центром за промоцију науке 28.5.2019. у оквиру манифестације „Мај месец математике” организовао је научно -популарно предавање: „Сангаку таблице“

Предавач је био др Филип Јевтић са Математичког института САНУ, а предавање је обухватило Едо период (1603-1867) када је Јапан био у самоуспостављеној изолацији. Као и све остало, и математика се развијала независно од остатка света. Многи геометријски проблеми исписивини су на дрвеним таблицама – Сангаку – и чувани у храмовима и светилиштима окачени испод крова. Поред математичког садржаја, дивно украшене Сангаку таблице су и својеврсна уметничка дела која сведоче о другачијем погледу на математику од оног који је преовладао на Западу.
Може се рећи да научити традицијалну јапанску математику значи научити и прихватити особит начин размишљања.

Овог маја 2019. путујемо око света у потрази за нераскидивом везом математике и географије, две дисциплине које нам, када се преплету, откривају скривене пределе.
Манифестацију је отворио Ненад Станојевић, директор ЦСУ Крушевац, а проф. др математике, Милош Петровић одржао је тим поводом предавање на тему повезаности математике и географије.

Географија је синтетичка наука, која спаја многа достигнућа бројних наука ради објашњавања географског простора. Она припада групи природних наука, јер јој је основно полазиште у природним обележјима геопростора. На предавању је било речи о примени математике у геодезији и картографији. Разматран је проблем пројекције сфере на раван. Коначно, приказана је примена географског информационог система као рачунарског система за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација.

Предавање на тему: „Адаптације – Аланова и Бергманова математика живих бића“ одржале су Оливера Коларић и Верица Соколовић.
Адаптације биљака и животиња на различите услове живота увек су занимљиве ученицима. А на који начин адаптације објашњавају научници Карл Бергман и Џоел Асаф Алан, њихов живот и рад, у каквој су вези запремина и површина тела са стаништем где живе, зашто исте врсте различито изгледају у хладним поларним стаништима од топлих станишта, зашто су битне уши лисице фенеке, упознаће се ученици на интерактивном предавању и радионици Адаптације – Аланово и Бергмановае математика живих бића.

Тема трећег предавања била је: „Математичка географија у служби човека“, које је одржала Лидија Бјелица Шљивић. Математичка географија је физичкогеографска дисциплина која проучава Земљу као небеско тело, њен положај и кретање у васиони, као и последице тог положаја и кретања на географска обележја Земље. Може се тумачити као и примена математичких метода у географији, а на који начин се може употребити у служби човека биће приказано на радионици Математичка географија у служби човека.

Изложба „Алгоритми од кухиње до берзе“ представља алгоритме који су уткани у сваки детаљ свакодневнице. У медицини, машинско учење помаже дијагностиковању болести попут рака или дијабетесне ретинопатије; у неким државама се судови ослањају на алгоритме приликом одлучивања о висини кауције, изрицању казне или пуштању на слободу, друштвени медији и мреже користе алгоритме који на основу наших личних података и историје претраживања обликују вести и огласе које ће нам предочити. На занимљив и атрактиван начин, кроз 13 кратких прича водимо вас кроз свет алгоритама у ком данас живимо.