РАЗГОВОРИ О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА: СУСРЕТИ МЕДИЈА И СТРУЧЊАКА

У понедељак, 2. марта, у оквиру пројекта TeRRIFICA у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је скуп који је окупио представнике медија и стручњаке који се баве климатским променама

У Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, у понедељак, 2. марта, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.

На скупу одржаном у оквиру пројекта ТеRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.

Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. Он је истакао да  годишње емитујемо око 35 до 40 гигатона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода…), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида:  више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.