Виртуелни Научни Клуб

У Научном клубу РЦ Ниш  , 23.12.2020. г. почела је реализација пројекта „У одбрану науке!“. Ово је пети програм из годишњег програма Научног клуба , који се реализује уз подршку Центра за промоцију науке. 

Пројект: “У одбрану науке!” има за циљ да расветли истине и заблуде о неким актуелним питањима која се тичу зрачења, вештачке интелигенције, вакцинације и, генерално, утицаја псеудонауке и теорија завере на  тренутно стање људи током пандемије Прва тема овог пројекта,  реализована  је путем Вебинара и бавила се следећим областима: 1.Психолошки механизми веровања у теорије завере  и  2. Истине и заблуде о радиоактивном и другом зрачењу. 

Координатор  овог пројекта Стеван Станојевић, дипомирани психолог, био  је у улози предавача, и током укључења је  објаснио : Ко и зашто верује у овакве теорије? Како оне функционишу? Зашто су постале распрострањене током пандемије? Колико је опасно веровати у псеудонаучне податке и лажне вести. 

Током разговора, укључен је и Мустафа Сејдиновић, гост  из БиХ, који је на друштвеним мрежама постао симбол апсурдности популарне теорије о “равној Земљи” и испричао своје искуство са људима који верују у теорије завере.

Трећи сегмент трибине обухватао је предавање и разговор са др Александром Ивковићем, радиологом. Он је појаснио : Да ли је и колико радиоактивно зрачење опасно по екологију и здравље људи?  Да ли је могуће да 5Г мрежа изазове појаву вируса и колико је безбедна за људе? Најпопуларније заблуде у вези са зрачењем. Лична искуства и импресије предавача о различитим теоријама завере. 

Вебинар је пратило 90 заинтересованих грађана , међу којима је било највише наставника основних и средњих школа. Пројекат „У одбрану науке!“ биће настављен током јануара и фебруара месеца, кроз две нове трибине.

У уторак 15.децембра 2020. г. из учионице Научног клуба , ауторка пројекта „Питај и смишљај“, путем апликације Гугл Мит –а, омогућила је разговор са Милошем Николићем , научником у коме куца туђе срце.Тридесет и један ученик четири нишке гимназије били су саговорници у првој комплексној теми овог пројекта. Пројекат се реализује као део годишњег програма, чију реализацију је омогућио Центар за промоцију науке.

Током 90 минута разговора, Милош Николић је ученицима говорио о личном искуству пресађивања срца 2016-те године , када је он имао 30 година. Говорио је о тешкоћама, проблемима и подршци са којом се он сусрео, као и о томе да трансплантација различитих органа данас представља успешан вид лечења, а лекари сматрају да је трансплантација и донирање органа најбитнија карика медицине у 21. веку. Истакао је важности систематских прегледа за младе људе, који обично своје здравље прихватају „здраво за готово“, а немају никаве симптоме који упућују на болест. Милош данас живи и ради у АКХ болници у Бечу, у којој је оперисан и сада је подршка многобројним пацијентима. На тренутке врло емотиван, овај разговор подстакао је ученике да постављају различита питања. У својим коментарима изразили су захвалност за алтруизам и племенитост које овај човек поседује.

Разговор је конструктивно усмеравала Милица Вучковић, ауторка пројекта.Следећи сусрет и нова тема са ученицима заказана је за крај месеца децембра.

Прва од три трибине у оквиру пројекта У ОДБРАНУ НАУКЕ заказана је за среду, 23.12.2020. у 18:00 часова. Овај пројекат је један од десет пројеката који се реализују у оквиру годишњег програма Научног клуба. Реализацију пројеката омогућио је Центар за промоцију науке.

Пријављивање  је обавезно на пријавном листу регионалног центра до 22.12.2020.  на info@rcnis.edu.rs. Сви пријављени учесници добиће линк за приступ платформи Zoom дан пре реализације. Присутни наставници који трибину прате преко Zoom- a, добијају потврду  о стручном усавршавању на 2 сата на  своју е мејл адресу. Потврде издаје Регионални центар Ниш.

Пројект: “У одбрану науке!” има за циљ да расветли истине и заблуде о неким актуелним питањима која се тичу зрачења, вештачке интелигенције, вакцинације и, генерално, утицаја псеудонауке и теорија завере на тренутно стање људи током пандемије. Кроз програм поставићемо нека од питања која су фундаментална за ову темо попут тога ко и зашто верује у овакве теорије и како оне функционишу, Колико је опасно веровати у псеудонаучне податке и лажне вести, али и неке актуелне теме попут псеудонауке у току пандемије.

Учесници: Др. спец. радиологије Александар Ивковић, Медицински факултет и специјализацију је завршио у Нишу. Стручна усавршавања: Институт за плућне болести Сремска Каменица; Slovenia Toshiba Medical Systems, Марибор; Harvard University, Бостон; University of Texas at Austin (САД). Води дијагностички центар „НеоМаг“ и блог „Људи и остале лажи“, путем ког промовише науку и бори се против заблуда о науци. Консултант је у различитим медијима по питању пандемије и аутор више чланака на ту тему.

Стеван Станојевић, координатор пројекта, дипл. психолог, мастер педагог и КБТ психотерапеут под супервизијом. Заступник је Центра за психолошку едукацију „Психонега“ у коме поред задужења едукатора, обавља и саветодавни и терапијски рад с клијентима. Организатор је низа различитих едукативних активности и током пандемије учесник различитих акција за пружање психолошке помоћи узнемирених грађанима.

Укључење специјалног госта из БиХ: Мустафа Сејдиновић, момак који је насмејао регион тиме што је као “уљез” провео неко време у Facebook групи “Равна Земља” коју чине особе које верују да је Земља равна плоча, постао администратор групе и онда променио име групе у “Округла Земља”. Мустафа Сејдиновић  је на друштвеним мрежама постао симбол апсурдности популарне теорије о “равној Земљи”, објасниће из прве руке своја искуства са “равноземљашима”.

Нова радионица у пројекту „Сателитско осматрање у животној средини“, реализована је 14.12.2020.г. у Научном клубу Ниш. На онлајн радионици учествовала је група ученика прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ , заједно са својом професорком географије Миленом Симоновић. Овај пројекат одобрен је од стране Центра за промоцију науке по јавном позиву за 2020. годину.

Током рада , заједно са предавачем, ученици су започели израду еколошког атласа Града Ниша. Први корак била је обрада података за карту на којој је представљен положај града, затим су обрађени подаци о броју становника, који су такође представљени картографски, као и густина насељености, како на простору Републике Србије, тако и на територији Града Ниша. За следећи сусрет, планирано је да ученици обраде податке са дигиталног модела терена и картографски прикажу рељеф Републике Србије, а затим из тог приказа издвоје рељеф територије града на засебној карти.Такође биће унети подаци о геолошкој подлози, како би се направила геолошка карта за територију града. Поред тога, ученици ће имати прилику да се упознају са методама као што су геореференцирање и дигитализација садржаја са старих карата. Сви подаци који се користе на радионицама су преузети са бесплатних платформи као што су  https://opendata.geosrbija.rs/ i https://land.copernicu. 

Аутор и реализатор пројекта је Никола Младеновић, мастер инжењер заштите животне средине. Ученици овог одељења специјализованог за географију, сами су се  пријавили за учешће у овом пројекту и исказали су задовољство оваквим процесом учења.

Онлајн радионица „Свет нове деце“ заказана је за среду, 16. децембра 2020. у 18 часова. Организована је од стране Научног клуба Горњи Милановац, а реализоваће се преко апликације “Zoom”. Радионица је намењена ученицима првог, другог и трећег разреда гимназије.

Ова радионица је кратко путовање у веома блиску будућност (која је нашој деци већ садашњост) – свет нове деце. У том свету постоји посебан језик, постоје посебна правила и систем вредности које ми, одрасли не познајемо довољно добро. 

Свет нове деце биће засигурно потпуно дигиталан, а ако је то већ тако, онда је улога школе и друштва уопште да их науче како да исправно и у праве сврхе користе нове технологије, а то је могуће само развијањем правих вештина, тј. описмењавањем, у научном и медијском смислу. 

Учесници радионице имаће прилику пре свега да чују које су добре стране нових технологија и на занимљив и интерактиван начин упознаће се са појмовима – интернет ствари (енгл. Internet of things), интернет играчака (енгл. internet of toys), социјални роботи (енгл. social robots), виртуелна и проширена реалност (енгл. virtual and augmented reality), вештачка интелигенција (енгл. artificial intelligence), машинско учење (енгл. machine learning), који су само неки од продуката дигиталног доба који стварају нове могућности за децу, али и нове изазове. Поред бројних могућности, коришћење дигиталне технологије и интернета, поготову када је реч о деци, носи са собом и бројне ризике: прикупљање личних података, угрожавање приватности, злоупотреба деце у комерцијалне сврхе, изложеност штетним садржајима (порнографским, насилним, расистичким), лажним вестима, конзументској култури, итд. Говорићемо такође и о све популарнијим криптовалутама и о безбедности протока новца на интернету. Управо због тога веома важно да млади критички приступају свету интернета и да се медијски описмене. Ова радионица омогућиће учесницима да се упознају са опасностима које вребају на интернету, као и да науче да правилно користе медије и нове технологије, да се заштите и да и сами никога не доведу у опасност или непријатну ситуацију.

Фотографија са радионице “Медијска писменост младих” коју су ученици Гимназије “Таковски устанак” организовали за ученике основних школа у Горњем Милановцу

Друга активност у пројекту „Сателитско осматрање у животниј средини“  реализована је у учионици Научног клуба у уторак   08.12.2020. г. за 14 ученика прве нишке гимназије „Стеван Сремац“,специјализованог одељења за ученике са посебним способностима за географију. Овај пројекат одобрен је од стране Центра за промоцију науке по јавном позиву за 2020. годину.

Током радионице су ученици имали прилику да се упознају са савременим методама сателитског осматрања планете Земље, објашњено им је како се користе отворени подаци које сателити свакодневно снимају и  са географским информационим системима и да сазнају на који начин се сателитски подаци користе у сврху заштите животне средине. 

На следећем сусрету,18.12.2020. радиће на изради појединачних карата које се тичу природних ресурса, загађења земљишта, воде и ваздуха и заштићенихж природних добара. Производ радионица  биће атлас са  двадесетак  урађених карата. Циљ пројекта је да се ученици упознају и  науче да користе бежичну метеоролошку станицу као још један инструмент за прикупљање података. Покретна метеоролошка станица наменски је  набављена за потребе овог пројекта, а куповину станице омогућио је Центар за промоцију науке Београд. 

Све активности за ученике у овом периоду реализују се онлине, па је тако и ова радионица реализована путем апликација ЗООМ платформе.  Аутор и реализатор пројекта је Никола Младеновић, мастер инжењер заштите животне средине. Аутор је све потребне материјале прилагодио  формату за онлајн реализацију.